FANDOM


Паусанија (грч. Παυσανίας, до око 470. пре Христа) је био спартански генерал и регент. Био је син спартанског регента Клеомброта и нећак краља Леониде. Након Леонидине погибије у Термопилској бици био је регент, јер је Леонидин син Плистарх био малолетан. Командовао је грчким снагама за време битке код Платеје 479. пре Христа. Заповедао је и Хеленским савезом. Одржавао је тајну преписку са Персијанцима, па је након оптужби побегао у храм, где је остављен да умре од глади. Модерни историчари са друге стране већином сматрају да је Паусанијеву судбину одлучила његова повезаност са побуном хелота, а не проперсијска активност.[1] Леотихидин и Паусанијев одлазак са власти означио је прекретницу спартанске спољне политике, којом су дотада доминирала двојица јастребова.

800px-Battle of Plataea part 1

Битка код Платеје Уреди

Атињани су 479. пре Христа замолили Спарту да им помогне да се одупру Персијанцима. Спарта је након мало оклевања послала 5.000 Спартанаца под заповедништвом Паусанија, тј. око 2/3 укупних војних снага.[2] Са сваким војником послали су према Плутарху 7 хелота,[3] али Картлеџ сматра пренапухан број хелота.[4] На коринтској превлаци придружили су им се остали пелопонески савезници. У Елуезини придружила им се атинска војска. Паусанија је преузео врховно заповедништво над грчким снагама. Грчка војска имала је 110.000 војника.

Коњичка биткаУреди

Мардоније је одлучио да најпре нападне оним, у чему је најјачи, а то је била коњица. Грчка војска је логоровала у подножју планина на лако брањивом и стеновитом терену. Само је око 3.000 Мегарана логоровало ближе равници и они су због тога много страдали приликом персијског напада. Послали су курира Паусанију, молећи за помоћ. Паусанија је уочио да је логор Мегарана засут стрелама и да су сабијени на малом простору, али није знао шта да ради. Није се усудио да крене у напад са спартанским хоплитима, него је понудио осталим Грцима да помогну Мегаранима. Сви су оклевали сем Аристида, који је послао 300 бираних атинских војника и нешто стрелаца. Када су они стали у поредак и јурнули појавио се Масистије, други по рангу иза Мардонија. Развила се тешка битка у којој су Атињани убили Масистија.[5]

Македонски краљ обавештава Грке о персијском плануУреди

Након те коњичке битке обе стране су биле суздржане за дуже време. Мардонију је остало залиха за још неколико дана, а видео је да се сваким даном повећава број грчке војске. Због тога је одлучио да више не чека, него да изненада ујутро нападне Атињане. Око поноћи до Атињана је тајно дошао македонски краљ Александар I Македонски, који се тада борио на персијској страни. Обавестио је Аристида да ће Мардоније напасти следеће јутро, али да не каже осталим вођама. Аристид је рекао да није у реду да не каже Паусанију, па је одмах отишао и обавестио Паусанија. После тога позвали су остале високе официре и наредили да се војска распореди у бојни поредак, јер су очекивали битку[6].

Промене распореда снагаУреди

Паусаније је тражио од Аристида да Спартанци и Атињани замене стране, тако да су Атињани постављени на десно крило насупрот Персијанаца, јер су по мишљењу Паусанија боље упућени у персијски начин ратовања. Спартанци су узели лево крило на коме су се требали суочити са јонским Грцима, који су били у саставу персијске војске. Док су остали атински генерали приговарали због тога што их је Паусаније распоредио на најтежи део бојишта, Аристид је сматрао да је добро да се бори баш против Персијанаца, а не против јонских Грка. Када је Мардоније сазнао да су Атињани и Спартанци променили стране, онда је и он променио стране своје војске, а након тога Паусаније је вратио спартанску и атинску војску на оригиналну позицију, тако да су опет Атињани били насупрот Персијанцима. Ипак тај дан је завршио без акције.

800px-Battle of Plataea part 2

Персијанци су спречили Грке да долазе до околних извора воде, тако да су Грци морали да преместе свој логор на виши положај, на коме је било довољно воде[7]. Када је пала ноћ команданти су повели војску на место, које је било одређено за нови логор. Део војске није био вољан да оде у нови логор, па је било много конфузије. Спартанци су подоста заостајали иза осталих, а Атињани су били ближе новом логору. Паусаније је имао проблема да дисциплинује неке јединице.

Паусанија чека повољна знамењаУреди

Док су се они тако кретали већ је било свануло, а Мардоније је схватио да Грци напуштају свој логор, па је одмах кренуо да у бојном поретку нападне Спартанце. Паусанија је заборавио да грчким савезничким снагама да сигнал за почетак битке, па они нису одмах дошли у великом броју, него у мањим јединицама. Паузаније није одмах добио повољна знамења за почетак битке, па је одредио Лакадемоњанима да седе са штитовима и да чекају наређења, а он је дотле поново обављао жртвовања и чекао повољна знамења богова. За то време персијски коњаници су нападали и стрелама су побили убијали много Спартанаца[8].

БиткаУреди

Када је коначно Паусаније добио повољна знамења, Спартанци су формирали фалангу. Фаланга је наступила заштићена штитовима и са истуренима дугим копљима и пробила је персијски бојни ред. У међувремену Атињани нису знали што се дешава, него су чекали Лакадемоњане. Тек када су чули узвике и буку дошао је и курир, па су појурили пуном брзином да помогну. Док су они јурили преко равнице напали су их персијски Грци. Аристид их је замолио у име грчких богова да не спречавају оне који иду да помогну људима који су у опасности, јер се боре за Грчку. Међутим персијски Грци се нису одазвали Аристидовом позиву, па су Атињани морали да уђу у сукоб са њима. Било је око 50.000 персијских Грка. Највећи део њих се брзо повукао, посебно након повлачења Персијанаца. Међутим Тебанци, који су били на страни Персије, остали су на бојишту да се боре против Атињана[9].

Битка је била подељена на два дела. Лакадемоњани су први потиснули Персијанце. Спартанац Аримнест је убио Мардонија. Персијанци су побегли пред Спартанцима у дрвену тврђаву. Кратко време након тога и Атињани су победили Тебанце. Теба је тада изгубила 300 хоплита. После тога курир је донео Атињанима вест да су се Персијанци затворили у једну дрвену тврђаву. Лакадемоњани нису били искусни као Атињани у освајању тврђава, па су се зато обратили Атињанима, који су заузели тврђаву и у њој побили много Персијанаца. Персијанци су имали 300.000 војника, а само 40.000 војника је побегло са Артабазом. Погинуло је 1360 Грка. Плутарх се чуди што Херодот спомиње само 159 мртвих. Битка се одвијала 1. августа 479. пре Христа[10].

Након битке код Платеје Уреди

Одмах након битке код Платеје сазвана је генерална скупштина свих Грка и Аристид је предложио да се делегати из целе Грчке једном годишње састају на Платеји, а да се сваке четврте године одржавају игре на Платеји. Осим тога одлучено је да се регрутује конфедерална грчка војска од 10.000 хоплита и 1.000 коњаника и 100 бродова да би водила рат против Персијанаца[11].

Пре него што су се грчке снаге разишле након сахране погинули код Платеје Паусанија их је водио против Тебе.[12] Тражили су од тебе да им изручи главне присташе Персије, али пошто их Теба није изручила грчка савезничка војска је опседала Тебу и пустошила им земљу.[13] Када су се предали главни кривци Паусанија им је поштедео синове, а њих је погубио у Коринту без суђења.[14]

Златни трипод Уреди

Паусанија је од ратног плена поклонио Делфском пророчишту златни трипод, на коме је написао, да су варвари били посечени код Платеје због његова вођства и да он у име победе поклања трипод Аполону.[15] Касније су Спартанци обрисали његово име и исписали су имена држава, које су учествовале у бици код Платеје.[16]

Издаја и преписка са ПерсијанцимаУреди

Оптужбе против ПаусанијаУреди

Након победе у бици код Платеје и у бици код Микале Спарта је изгубила интерес за даљње ратовање против Персије. У то време Грци су ратовали против Персије на обали Мале Азије. Када је постало јасно да ће Атина доминирати хеленским савезом Спарта је 478. пре Христа послала Паусанија да би заповедао грчком савезничком војском. Паусанија је са 20 пелопонеских, 30 атинских и једним бројем савезничких бродова кренуо према Кипру. Ослободио је велики део Кипра. Изгледа да ослабљена персијска флота није ометала напредовање Паусанијеве флоте.[17] Након тога кренули су на Бизантиј. У то време атински војсковођа Ксантип већ је био заузео Сест близу Хелеспонта. Заузимањем Бизантија Грци би контролисали теснаце према Црном мору, па је то био веома важан поход. Међутим током тога похода Паусанија је изгубио ауторитет, јер су се прошириле гласине о његовим везама са персијским сатрапом Артабазом. Када је заузет Бизантијум Паусанија је заробио неколико персијских племића, од којих су неки били краљеви рођаци. Паусанија је инсценирао њихов бег. По њима је послао персијском цару писмо у коме је изложио предлог да изда Грчку и да влада Грчком у име персијског цара.[18] Паусанија је не само одржавао тајну издајничку коресподенцију са персијским царем, него се и према свим грчким савезницима понашао се грубо и намерно дрско.[19] Већина савезника није могла да трпи надменост и строгост Паусанија, па су се везали за Кимона и Аристида. [20]Послали су и ефорима писмо да повуку Паусанија, јер је Спарта изгубила престиж.[21] Спарта га је због тога одмах опозвала, а заповедништво је преузео Аристид, који је можда и стајао иза тих гласина.

У Спарти је ослобођен оптужби Уреди

Паусанија се вратио у Спарту, где су га оптужили за неправде према појединцима, што је било доказано да је крив и због чега је морао да плати новчану казну. Оптужбе за проперсијску делатност (медизам) нису биле доказане. Спарта га није послала натраг. Након тога инцидента Спарта је одлучила да иступи из рата против Персије. То је омогућило Атини да уз помоћ јаке морнарице преузме водећу улогу у рату са Персијом и да оснује Делски савез.

Сам се враћа у Малу Азију Уреди

Међутим Паусанија није остао у Спарти. Одустао је од регентства и вратио се до Бизантија и ту је изгледа покушао да оснује своју малу краљевину. Било је то против атинских интереса, па га је Кимон истерао. Паусанија се након тога настанио у Колофону у Малој Азији. Почео је да усваја персијске обичаје и да облачи персијску одећу. Током 471. пре Христа поново су га оптужили и позвали да се врати у Спарту или да ће га у супротном осудити на смрт.[22]

Ефори га затварају и ослобађају Уреди

Вратио се у Спарту да би доказао да је невин. Међутим ефори су га одмах затворили.[23] У Спарти су ефори имали право да затворе и краља. Најпре су га ослободили из затвора, али и даље су сумњали да кује заверу са персијским царем.[24] Сумњали су да кује заверу уз помоћ хелота обећавајући им ослобођење.[25] Међутим пошто ефори нису имали јасног доказа нису се усудили ни да причају о томе, али одједном се појавио кључан доказ против Паусанија.

Компромитирајуће писмо против ПаусанијаУреди

Један младић Аргилије, који је био Паусанијев пријатељ добио је од Паусанија писмо, које је требао да однесе персијском сатрапу Артабазу.[26] Било му је сумњиво што се ниједан носилац писма Артабазу није враћао натраг. Због тога је отпечатио писмо, а у писму је стајало да га убију кад донесе писмо. Он је због тога то писмо предао ефорима.[27] Ефори су тражили још већи доказ, па су тражили од Аргилија да побегне у Посејдонов храм, да би ту намамили Паусанија. Паусанија је отишао да пита Аргилија зашто је побегао у храм, па су ефори чули цели разговор, односно многе Паусанијине планове.

Смрт у Атинином храму Уреди

Након тога ефори су планирали да га ухапсе на улицама Спарте. Док се шетао Спартом један од ефора, који му је био наклоњен упозорио га је на опасност, па је Паусанија побегао у Атинин храм. Био је присиљен да побегне и потражи заштиту у храму. Нико се није усудио да му донесе храну, па је умро у храму.

Мишљење модерних историчара Уреди

Модерни историчари са друге стране већином сматрају да је Паусанијеву судбину одлучила његова повезаност са побуном хелота, а не проперсијска активност.[28] Пре свега наивно делује Паусанијев одлазак у Посејдонов храм. За тај храм се зна да су га хелоти користили да би потражили уточиште приликом једне побуне 465. пре Христа.

ЛитератураУреди

РеференцеУреди

  1. Cartledgе стр.183-184
  2. Cartledgе стр.178
  3. Плутарх, Аристид 10
  4. Cartledgе стр.178
  5. Плутарх, Аристид 14
  6. Плутарх, Аристид 15
  7. Плутарх, Аристид 16
  8. Плутарх, Аристид 17
  9. Плутарх, Аристид 18
  10. Плутарх, Аристид 19
  11. Плутарх, Аристид 21
  12. Херодот, 9.86
  13. Херодот, 9.86
  14. Херодот, 9.86-88
  15. К. Непос, Паусаније 1.
  16. К. Непос, Паусаније 1.
  17. Cawkwell стр. 126
  18. К. Непос, Паусаније 2.
  19. Плутарх, Кимон 6
  20. Плутарх, Кимон 6
  21. Плутарх, Кимон 6
  22. К. Непос, Паусаније 3.
  23. К. Непос, Паусаније 3.
  24. К. Непос, Паусаније 3.
  25. К. Непос, Паусаније 3.
  26. К. Непос, Паусаније 4.
  27. К. Непос, Паусаније 4.
  28. Cartledgе стр.183-184