FANDOM


Парменион (грч. Παρμενίων, око 400—330. пре Христа) је био македонски војсковођа у служби Филипа II Македонскога и Александра Великога. За време Филипа II Македонскога заслужан је за велику победу над Илирима 356. пре Христа. Учествовао је у закључивању Филократовога мира 347/346. Заповедао је левим крилом војске током највећих битки Александра Македонског, у бици код Граника, бици код Иса и бици код Гаугамеле. У војсци Александра Великога био је главни после Александра, а са њим се често није слагао у стратегији. Његов син Филота Парменионов је био укључен у заверу против Александра Великога, па је убијен. Парменион није био укључен у ту заверу, али Александар је сматрао да би могао да постане опасан, па је наредио да га убију.

Battle issus movements.gif

Кретања две војске пре Битке код Иса

Филипов генерал Уреди

Парменион је био генерал од највећега поверења Филипа II Македонскога. Филип II Македонски је рекао да је имао само једнога генерала коме је могао да верује, а то је био Парменион. Један је од најзаслужнијих за војне реформе, које је предузео Филип II Македонски. Македонска војска је претворена у професионалну, дисциплиновану војску, а тактика македонске војске доминирала је копненим биткама све до битке код Пидне 168. пре Христа. Основна тактика македонске војске била је да се непријатељска пешадија и коњица задржавају са фалангом, која је била наоружана копљима дугим 7 метара. Македонска фаланга би била распоређена у средини. Коњица би се налазила на крилима и нападала би са бокова. Иако то није била нова тактика она се користила заједно са мноштвом нових војних концепата. Победио је у великој бици 356. пре Христа илирског краља Граба.[1] Након тога Граб је постао македонски вазал. Око 346. пре Христа Парменион је уништио стратешки важан град у јужној Тесалији Халос.

Поход у Малој Азији Уреди

Филип II Македонски је 336. пре Христа послао Пармениона са 10.000 војника у Малу Азију, као претходницу веће војске, која је требала да дође и ослободи грчке градове од персијске власти. Македонија је 338. пре Христа након битке код Херонеје наметнула своју хегемонију целој Грчкој. Парменионов поход у Малу Азију је био значајан за самога Филипа јер је уједињавао грчке градове око заједничкога циља, ослобађања Грка. Тренутак инвазије у Малу Азију је добро одабран, јер је тада дошло до преврата у Персији. Персијски цар Артаксеркс IV био је убијен и на власт је дошао Дарије III. У почетку је Парменион имао успеха, а помогли су им и грчки градови Мале Азије, који су се се побунили против Персије. Персијском војском заповедао је Мемнон са Родоса, који је био много бољи војсковођа од Пармениона и и победио је Пармениона у бици на Магнесији и изоловао га је на северозападу Мале Азије.

Проблем историјских извораУреди

Диодор са Сицилије је своју верзију догађаја базирао на изгубљеној Клитарховој историји, а други историчари су се ослањалиа на верзију Калистена од Олинта, који је као дворски историчар Александра Великога имао разлога да пише лоше о Пармениону.

Александров генералУреди

Док су се враћали након пораза код Магнезије сазнали су да је убијен Филип. Александар Велики је сматрао да му је Атал опасност. Атал је био у Парменионовој војсци и ступио у контакт са Атињанима. Александар је наредио да убију Атала, по свој прилици уз Парменионово одобрење. Парменион је постао други после Александра у заповедништву македонске војске.

Није се слагао са Александром пред велике битке. Пред битку код Граника према Аријану Парменион је саветовао Александра да не прелази одмах реку, него да сачека јутро, када непријатељ нема војску распоређену у бојном поретку крај реке.[2] По Аријану Александар није послушао његов савет, јер је сматрао да након што је лако прешао Хелеспонт једна река не би требала да представља неки проблем.[3] Вероватнија је Диодорова верзија да је Александар послушао савет искуснога генерала. За време битке код Граника Парменион је заповедао левим крилом, у коме се налазила тесалска коњица.

Након битке код Граника Парменион је заузео Даскалиј, главни град Фригије.[4] Према Аријану персијски гарнизон се повукао без борби, што је у контрадикцији са археолошким налазима. Парменион је заузео и Магнезију и Трал.[5] Александар је заузео Сард, Ефез, Милет и Халикарна, па је током зиме кренуо у Ликију. Парменион је за то време напредовао централним деловима Мале Азије са запада. Александрова и Парменионова војска среле су се априла 333. пре Христа код Гордија. Након краткога застоја кренули су према Киликији.

Битка код Иса Уреди

Када је Дарије чуо за покрете Александрове војске он је кренуо са великом војском из Вавилоније према Киликији. Када је Александар Македонски сазнао да се Дарије III налази у Сошију на само неколико дана од његове војске послао је Пармениона да заузме Киликијска врата( Асиријска врата), која су се налазила између Киликије и Сирије, северно од данашње Александрете.[6] Парменион је преотео Киликијска врата од персијске војске. Дарије је извео маневар и много дужим северним путем прошао је кроз Аманска врата и зашао за леђа Александру Македонском и спустио се код Иса. Македонској војсци су биле одсечене линије снабдевања и није могла да се повуче натраг. У бици код Иса 333. пре Христа Парменион је заповедао левим крилом, којее је примило главни удар персијске војске и издржавши удар омогућило Александров контраудар и пораз персијске војске.

Након персијскога пораза Парменион је кренуо на Дамаск, заузео га и тада је заробио велико Даријево благо од 55 тона злата.

И ја би да сам Парменион Уреди

Дарије III је након пораза понудио Александру Македонском све персијске територије западно од Еуфрата у замену за мир. Парменион је рекао да би он прихватио персијску понуду да је он Александар. Александар је рекао да би и он прихватио да је Парменион.

Битка код Гаугамеле Уреди

Након освајања Сирије и Палестине Александар је освојио и Египат. Током 331. пре Христа напао је Месопотамију и Асирију, Одлучујућа битка одиграла се код Гаугамеле 331. пре Христа. И у бици код Гаугамеле Парменион је заповедао левим крилом. На десном персијском крилу заповедао је сатрап Мазеј са најбољом коњицом и са борним колима са срповима. Мазеј је у почетку побеђивао и извршио је велики притисак на Парменионово крило, да је Парменион морао да тражи помоћ од Александра. Ипак Парменион се одржавао одовољно дуго против надмоћнијих Персијанаца да је омогућио Александру Великоме да зада одлучујући ударац и порази персијску војску. Када је персијска коњица уочила да Дарије III бежи из битке дошло је до преокрета, па су Мазеј и персијска коњица левога крила побегли.

Освајање Персије и потера за ДаријемУреди

Након битке код Гаугамеле Вавилонија се предала и македонска војска кренула је на Сузу и онда на Персепољ, главни град Персије. Док је Александар заузимао Персијска врата Парменион је заповедао главнином македонске војске и ушао је у Персијску низију са југа 330. пре Христа. Парменион је заузео Екбатану и планинска подручја насељена Кадузијцима. Када је Александар заузео Персепољ и Екбатану наредио је Пармениону да се довезе сав новац из Персепоља у Екбатану и преда Харпалу као ризничару.[7] За тај посао обезбеђивања новца у Екбатани дао је Пармениону 6.000 војника.[8] У Екбатани је било похрањено 180.000 таланата.[9] Није био са Александром док је Александар гањао Дарија и за време Александровога напредовања до Арије и Драгијане.

Парменионов пад Уреди

Након освајања Драгијане Александар је сазнао да је Филота Парменионов умешан у заверу против њега. Филота је због тога осуђен на смрт и погубљен.[10] Није било никаквих доказа да је Парменион умешан у заверу, али Александар је сматрао да је опасно да га остави на животу. Парменион је заповедао великом војском и чувао је огромну заробљену персијску ризницу. Александар је послао поверљиве људе на тркачким камилама да убију Пармениона пре него што би сазнао за Филотино погубљење. Када су стигли убили су Пармениона.

ЛитератураУреди

РеференцеУреди

  1. Плутарх Александар 3
  2. Аријан 1.13
  3. Аријан 1.14
  4. Аријан 1.17
  5. Аријан 1.18
  6. Диодор 17.32
  7. Аријан 3.19
  8. Аријан 3.19
  9. Диодор 17.80
  10. Диодор 17.80

Напомена:
Овај чланак може да се пренесе или преради само ако се означи да је пренешен или прерађен са Историјске енциклопедије и да је аутор Верлор.
Чланак је пребачен на [Српску енциклопедију]

Ad blocker interference detected!


Wikia is a free-to-use site that makes money from advertising. We have a modified experience for viewers using ad blockers

Wikia is not accessible if you’ve made further modifications. Remove the custom ad blocker rule(s) and the page will load as expected.