Persijski plemić
Otan je bio persijski plemić i organizator grupe od sedam zaverenika, koji su ubili uzurpatora Gaumatu i pomogli Dariju Velikom da postane kralj 29. septembra 522. pre Hrista. Otan je 517. pre Hrista osvojio ostrvo Samos.
Uzurpator Gaumata[]
Kambiz II se bojao da ga njegov brat Smerdis ne zbaci sa prestola za vreme njegova pohoda na Egipat. Zbog toga je naredio da Smerdisa ubiju. Dva brata maga (pripadnika medijske svešteničke kaste) skovala su zaveru protiv Kambiza II [1]. Jednome od njih Kambiz II je poverio svoj dvor na čuvanje. Većina Persijanaca nije znala da je Kambizov brat Smerdis mrtav[2]. To su iskoristila braća magi, jer jedan od njih je bio sličan Kambizovom bratu Smerdisu. Lažni Smerdis, tj. Gaumata je uzurpirao presto i poslao je na sve strane glasnike da je preuzeo vlast[3]. Kambiz II je krenuo da se sukobi sa uzurpatorom, ali poginuo je nesrećnim slučajem na povratku u prestolnicu 522. pre Hrista[4].
Otanove sumnje[]
Otan je bio Kambizov ujak, pa je on prema Herodotu prvi posumnjao da se radi o lažnom Smerdisu. Sumnjivo mu je bilo što se novi car ne sastaje sa uglednim Persijancima.[5] Otanova ćerka je bila udana za staroga, a sad i za novoga cara, pa je Otan lako proverio da se radi o prevarantu, tj o jednom pripadniku medijske svešteničke kaste.[6]
Sedmorica zaverenika[]
Otan je istinu o uzurpatoru otkrio najpre najpoverljivijim i najuglednijim ljudima. Prvo je pričao sa Aspatinom i Gobrijem.[7] Oni su zajedno odlučili da pozovu još trojicu:Intaferna, Megabiza i Hidarna. Dok su njih šestorica planirali zaveru priključio im se i Darije Veliki (sin satrapa Histaspa).[8] Darije Veliki ih je nagovorio da ne čekaju nego da odmah udare. Smatrao je da čekanjem može doći do otkrivanja zavere.[9] Zaverenici su lako ušli u dvor, jer su pripadali najvišem plemstvu. Njih sedmorica ubili su Gaumatu 29. septembra 522. pre Hrista.
Zaverenici se dogovaraju o obliku vladavine[]
Pet dana nakon prevrata zaverenici su razmatrali koji oblik državnog uređenja bi bio najbolji za Persiju.[10] Otan je smatrao da se monarhija pokazala kao loš izbor i da bi bilo najbolje da se uspostavi demokratija.[11] Megabiz je smatrao da nije dobra ni monarhija, a ni vlast neobuzdane gomile, pa je predložio uspostavu oligarhijskog uređenja.[12] Darije Veliki je istakao prednost monarhije.Ostala četvorica zaverenika prihvatila su Darijev predlog o monarhiji.[13] Otan je tada rekao da onda treba da se izabere kralj, a da se on sam odriče vlasti, pod uslovom specijalnih prava za sebe i za svoju porodicu.[14] Ostala šestorica su izabrala Darija za kralja, a Otanu su odlučili da odaju specijalne počasti, jer je organizovao zaveru i njih uključio.[15] Herodot kaže da je Otan dobio specijalna prava:
"Ista ta kuća je i dandanas jedina u Persiji koja uživa potpunu slobodu i živi po svojoj volji, ali ne radi ništa što bi bilo protivno persijskim običajima i zakonima."[16]
Darije se oženio dvema Kirovim ćerkama Atosom i Aristonom i sa Otanovom ćerkom[17], koja je bila udana za Kambiza, pa za Gaumatu. Otan se oženio Darijevom sestrom.
Osvajanje Samosa 517. pre Hrista[]
Kralj Darije je verovao Otanu, pa ga je poslao da osvoji Samos i preda ga Silosontu, bratu Polikrata sa Samosa i na taj način ispravi staru nepravdu. Svojedobno je satrap Lidije, Frigije i Jonije Oret na prevaru pozvao sebi Polikrata i obećao mu novac i pomoć protiv persijskog cara Kambiza. Kada je Polikrat otišao kod njega Oret ga je nabio na kolac. Kada je Darije došao na vlast naredio je da ubiju Oreta.[18]
Darije je Otanu naredio da nakon zauzimanja Samosa grad preda Silozontu neoštećen i da ne naudi stanovništvu.[19] Međutim za vreme primirja najamnici sa Samosa pobili su veliki broj najuglednijih Persijanaca, pa je Otan naredio vojsci da ubijaju sve bez razlike.[20] Kada je osvojio Samos predao ga je Silosontu, ali u gradu nije više bilo ljudi, pa je Otan kasnije naselio ostrvo.[21]
Literatura[]
- Herodotova istorija, prevod Milana Arsenića, Matice srpske Novi Sad 1988, ISBN 86-363-0037-1
- Behistunski zapisi
- Briant, Pierre: From Cyrus to Alexander, a History of the Persian Empire, Winona Lake, 2002, ISBN 1-57506-031-0
Reference[]
- ↑ Herodot, 3.61
- ↑ Herodot, 3.61
- ↑ Herodot, 3.61
- ↑ Herodot, 3.64
- ↑ Herodot, 3.68
- ↑ Herodot, 3.69
- ↑ Herodot, 3.70
- ↑ Herodot, 3.70
- ↑ Herodot, 3.71
- ↑ Herodot, 3.80
- ↑ Herodot, 3.80
- ↑ Herodot, 3.81
- ↑ Herodot, 3.83
- ↑ Herodot, 3.83
- ↑ Herodot, 3.84
- ↑ Herodot, 3.83
- ↑ Herodot, 3.88
- ↑ Herodot, 3.127
- ↑ Herodot, 3.147
- ↑ Herodot, 3.147
- ↑ Herodot, 3.149