FANDOM


Ород II је био краљ Партије из династије Арсакида, који је владао од 57. пре Христа до 38. пре Христа. Његова владавина обележена је великим сукобима са Римом, укључујући и велику победу над римском војском у бици код Каре 53. пре Христа. Партско царство је тада проширило границе до Еуфрата. Његова војска под командом Квинта Лабијена и Пакора I заузела је 40. пре Христа Сирију, Киликију и део Мале Азије, али у римској контраофанзиви током 39. пре Христа изгубио је новодобијене територије.

799px-Orodesii

Ород II

Борба за власт са братом Уреди

Син је краља Партије Фрата III. Завладао је 57. пре Христа заједно са братом Митридатом III од Партије након што су изгледа заједно убили оца.[1] Једно време Митридата III је истерао Орода из Партије, али захваљујући великом војсковођи Сурени Ород II је успео да повратиу трон и заузме Селеукију.[2] Након некога времена Ород је истерао брата Митридата III из Медије, којом је овај владао по заједничком споразуму.[3] Митридат III се око 55. пре Христа обратио римском намеснику Сирије Аулу Габинију тражећи од њега помоћ да се врати на трон Партије.[4][5] Габиније му је најпре обећао да ће му омогућити да постане краљ Партије, али у то време код Габинија је дошао и бивши египатски краљ Птолемеј XII Аулет, који је тражио начин да се врати на власт у Египту, па је Аул Габиније одустао од парћанскога похода.[6] Митридат је изгледа након тога покушао да самостално освоји трон, па је успео да заузме Вавилон.[7] Након дуге Ородове опсаде у Вавилону је завладала глад, па се Митридат предао, а Ород је онда дао да га погубе.[8]

Битка код Каре Уреди

Марко Лициније Крас је као један од тријумвира тражио да добије Сирију и војску, а циљ му је био да нападне Парћанско царство. Неки Римљани критиковали су рат против Партије. Цицерон га је називао ратом без оправдања, пошто Партија није представљала претњу Риму и у то време имала је закључен споразум са Римом. Марко Лициније Крас је окупио 40.000 пешака и 4.000 коњаника,[9] Уживао је и подршку хеленских насеља у Сирији и јерменскога краља Артавазда II, који му је послао 6.000 коњаника. Парћански краљ Ород II поделио је своју војску, па је са већином војске кренуо у казнену експедицију на Јерменију.[10] Други део војске 9.000 коњаника стрелаца и 1.000 катафракта послао је под запооведништвом Сурене да извиђају, успоравају, ометају и нападају римску војску.[11] Ород II није очекивао да би Суренина војска могла да победи четири пута бројнију римску војску. Он је само очекивао да ће их ометати током пута. Бројчано надмоћна римска војска сукобила се са парћанском војском 53. пре Христа у бици крај Каре ( Харан у данашњој Турској). Парћанска коњица под командом Сурене изманеврисала је римску тешку пешадију и побила или заробила већину римске војске. Крас је убијен након неуспелих преговора. Био је то један од најтежих римских пораза.

Неуспела инвазија на Сирију Уреди

Парћански краљ Ород II је са главнином војске заузео велики део Јерменије са циљем да Јерменију одврати од савеза са Римљанима. Касније је ипак са јерменским краљем Артаваздом II склопио споразум по коме се Артаваздова сестра требала да се уда за Ородовога сина Пакора I.[12] Споразум са Јерменијом је остао дугога века.[13] Суренина велика победа у бици код Каре изазвала је код Орода завист, па је дао да га убију.[14] Римски квестор Гај Касије Лонгин се са остатцима римске војске повукао у Сирију. Парћани у почетку нису напредовали западно од Еуфрата, него су консолидовали и освајали сва подручја источно од Еуфрата.[15] Касније су напали Сирију, али у нереду, без команде и у мањем броју, па их је Касије Лонгин лако потиснуо.[16] Ород II је наредио нову велику инвазију на Сирију под заповедништвом своја два сина Пакора I и Осака.[17] Напредовали су и освајали све до Антиохије, али како нису могли да је заузму кренули су на Антигонеју, крај које их је победио Гај Касије Лонгин.[18] Осак је погинуо у тој бици, а Пакор се повукао са војском. Марко Калпурније Бибул био је изабран 51. пре Христа за новога римскога намесника Сирије. Бибул је по преузимању дужности успешно задобио пријатељство сатрапа Орнодапта, који је био у спору са парћанским краљем Ородом II.[19] Уз његову помоћ дао је да се Ородов син Пакор I прогласи краљем и да започне поход против оца.[20]

Неутралан у римским грађанским ратовима Уреди

Када је избио Цезаров грађански рат Помпеј је тражио од Орода да му помогне.[21] Ород II је обећао помоћ, али уз услов да му Помпеј након победе преда Сирију.[22] Пошто Помпеј није био спреман на тај уступак Ород му није послао војну помоћ.[23] Ипак Ород је био наклоњенији Помпеју, јер је Цезар пред своју смрт намеравао да 44. пре Христа поведе поход против Партије.[24] Након Цезарове смрти уследио је грађански рат тријумвира против Брута и Касија. Гај Касије Лонгин је пре битке код Филипа послао Квинта Лабијена на парћански двор тражећи од Орода војну помоћ.[25] Међутим Ород II га је веома дуго задржао на свом двору оклевајући и чекајући расплет догађаја.[26] Ород је са једне стране оклевао да пружи помоћ Бруту и Касију, а са друге стране се бојао да одбије помоћ.[27]

409px-Cremona, museo civico, busto di quinto labieno partico, primi decenni del ii secolo d.c. 01

Квинт Лабијен

Освајање Сирије, Киликије и дела Мале Азије Уреди

Квинт Лабијен је након погибије Брута и Касија 42. пре Христа остане у Партији.[28] Квинт Лабијен је наговорио Орода II да искористи погодну прилику док се Марко Антоније налази у Египту код Клеопатре и да изврши инвазију на Сирију и околне римске провинције.[29] Ород II је Квинту Лабијену и свом сину Пакору I поверио велику војну силу.[30] Најпре су 40. пре Христа напали Феникију и напредовали су до Апамеје, коју нису успели да освоје.[31] Освојили су бројне гарнизоне у којима је била бивша војска Брута и Касија.[32] Једини значајнији отпор пружио је Антонијев квестор Луције Децидије Сакса и након што су га победили овладали су целом Сиријом сем Тира. Квинт Лабијен је онда с једном војском покорио готово целу Киликију и освојио сва подручја Мале Азије све до Јоније.[33] Пакор I је на челу друге војске освојио Јудеју, где је помогао Антигону Хасмонејцу да преузме власт од Хиркана II.

Римска контраофанзива и губитак Сирије и КиликијеУреди

Марко Антоније је током 39. пре Христа послао Публија Вентидија Баса са неколико легија да поврати контролу над изгубљеним територијама.[34] Вентидије је изненадио Квинта Лабијена, који је тада располагао само са малом локалном војском.[35] Лабијен је са војском покушао да побегне преко планина Таур, а након пораза побегао је и кратко након тога ухваћен и погубљен. Вентидије је тада вратио контролу над Киликијом. Успео је 39. пре Христа да изненади парћански гарнизон под командом најспособнијега парћанскога војсковође Франипата[36] и да заузме Киликијска врата.[37] Након пада Киликијских врата Парћани су напустили Сирију и препустили је без битке.[38]

Ородова жалост за Пакором Уреди

Ородов син Пакор I припремио је почетком 38. пре Христа офанзиву са циљем да врати контролу над Сиријом.[39] До битке између две војске дошло је у Сирији код Кирестике 38. пре Христа.[40] У бици код Кирестике парћанска војска је поражена, а погинуо је и Пакор.[41] Том победом римсака војска је осигурала своје исзточне провинције. Тај пораз представљао је тежак ударац Партском царству. Ород поред пораза није могао да ожали губитак драгога сина Пакора.[42] Једно време није уопште узимао храну нити је са иким хтео да говори.[43] Остарели Ород кратко након тога предао је круну свом сину Фрату IV.[44]

Претходи:
Фрат III
Краљ Партскога царства
Ород II
57—38 пре Христа
Следи:
Фрат IV

ЛитератураУреди

РеференцеУреди

  1. Касије Дион 39.56
  2. Плутарх Крас 21
  3. Касије Дион 39.56
  4. Касије Дион 39.56
  5. Апијан Сиријски рат. 51
  6. Касије Дион 39.56
  7. Јустин 42.4
  8. Јустин 42.4
  9. Плутарх Крас 20
  10. Плутарх Крас 21
  11. Плутарх Крас 21
  12. Плутарх Крас 33
  13. Bivar стр. 56
  14. Плутарх Крас 33
  15. Касије Дион 40.28
  16. Касије Дион 40.28
  17. Касије Дион 40.28
  18. Касије Дион 40.29
  19. Касије Дион 40.30
  20. Касије Дион 40.30
  21. Касије Дион 41.55
  22. Касије Дион 41.55
  23. Касије Дион 41.55
  24. Bivar стр. 56
  25. Касије Дион 48.24
  26. Касије Дион 48.24
  27. Касије Дион 48.24
  28. Касије Дион 48.24
  29. Касије Дион 48.24
  30. Касије Дион 48.25
  31. Касије Дион 48.25
  32. Касије Дион 48.25
  33. Касије Дион 48.26
  34. Касије Дион 48.39
  35. Касије Дион 48.39
  36. Плутарх Антоније 33
  37. Касије Дион 48.41
  38. Касије Дион 48.41
  39. Касије Дион 49.19
  40. Касије Дион 49.20
  41. Касије Дион 49.20
  42. Касије Дион 49.23
  43. Касије Дион 49.23
  44. Касије Дион 49.23

Ad blocker interference detected!


Wikia is a free-to-use site that makes money from advertising. We have a modified experience for viewers using ad blockers

Wikia is not accessible if you’ve made further modifications. Remove the custom ad blocker rule(s) and the page will load as expected.