FANDOM


778px-Tyreseej sh.svg

Опсада Тира

Опсада Тира представљала је опсаду стратешкоги важнога града на обали Феникије од новембра 333. пре Христа до августа 332. пре Христа. Александар Македонски је морао да заузме Тир да би могао да крене у инвазију на Египат. Био је љут због изгубљенога времена, средстава и људи током десетомесечне опсаде, па је након заузимања града 30.000 становника Тира побио или продао у робље.

Положај Уреди

Тир је био највећи и најзначајнији град у Феникији. Био је смештен и на обали и на острву. Острво је било око 800 метара удаљено од копна и имало је две природне луке. Било је заштићено бедемима високима и до 50 метара изнад разине мора. [1] У време опсаде град је имао око 40.000 становника, иако је део жена и деце био евакуисан у Картагину, стару феничку колонију. Картагињани су обећали и да ће послати флоту да помогну својим оснивачима.

УводУреди

414px-A naval action during the siege of Tyre by Andre Castaigne (1898-1899)

Александар Македонски није имао велику морнарицу, па је одлучио да Персијанце лиши и последње луке у том подручју. Персијанци су у то време господарили морем. Тир је био од великога значаја, јер је био последња лука у Феникији, која није била под Александровом контролом.[2] Александар је знао да је опасно да Тир остане ван македонске контроле.[3] Освајањем Тира Феникија би била потпуно под македонском контролом и тада би на македонску страну прешао и преостали део феничанске флоте. Персија би остала без најзначајније морнарице, па би и Кипар после тога био лак плен.[4] Док год је Тир ван македонске контроле Персија је могла да започне контранапад са Кипра и Египта и поново загосподари обалним подручјем.[5] А могли су да уз помоћ Спарте угрожавају и саму Грчку. Заузимањем Тира поход на Египат био би много сигурнији и лакши.[6] Александар је знао за Мелкартов храм (једна верзија Херакла) унутар нових бедема и тражио је од грађана Тира да му дозволе да изведе жртвовање у том храму,[7] па ће бити поштеђени. Међутим грађани Тира су га упутили да користи храм на копну. Рекли су му да у град на острву не пуштају ни Персијанце ни Македонце.[8] За време других преговора грађани Тира су убили македонске изасланике и бацили их са зидина у море. То је наљутило Александра, па је одмах наредио да започне опсада Тира.

Неуспешан почетак опсадеУреди

Александар није могао да напада град са мора, па је почео да гради готово километар дуг насип преко мора до острва. Насип је омогућио Александровим катапултима да дођу на удаљеност довољну да могу нападати бедеме Тира. Када се насип приближио бедемима Тира даљња градња била је отежана дубљом водом. Радна снага, која је радила на насипу била је тада много изложенија нападима са бедема и са тирских бродова.[9] Александар Македонски је дао да се изграде два торња висока 50 метара, па их је померио дуж насипа до тачке где су били најближе бедемима Тира.[10] На торњевима су се налазили катапулти и балисте. Торњеви су били изграђени од дрвета, али били су заштићени од запаљивих стрела.[11] Тирани су брзо осмислили различите начине да се обране. Стари брод за превоз коња напунили су сухим грањем, сумпором и другим запаљивим материјама.[12] Брод су усмерили на насип и торњеве. Ватра са запаљенога брода проширила се брзо на торњеве и опсадне справе.[13] Опсадне справе, које није уништила ватра докрајчили су тирски бродови.

Припрема морнарице за опсаду Тира Уреди

Након спаљивања великих торњева Александар је одлучио да прошири насип да би могао да има више истурених торњева на насипу.[14] наредио је да се изгради још више катапултова. Био је уверен да без морнарице неће моћи да заузме Тир. Бродови, који су раније били под персијском контролом вратили су се у своје матичне градове, који су прешли под власт Македоније. На тај начин Александар Велики је добио осамдесет бродова. [15] Придружило му се и 120 бродова са Кипра под заповедништвом Притагоре.[16] Добио је бродове и од Родоса и из Ликије. Флоту је припремао у Сидону. Укупно је располагао са 233 брода. Александрова флота је била подељена на два дела. Кипарски краљ Пнитагора и Кратер командовали су левим крилом, а Александар је командовао десним крилом. [17] Тирска морнарица се није усудила да прихвати поморску битку, па је Александрова надмоћнија морнарица блокирала обе тирске луке. Тир је био блокиран и са мора и са копна.

Удружени напад и са насипа и са бродова Уреди

800px-Tyre-aerial-photo-by-France-Military-1934

Тир снимљен 1934.

Уз помоћ великога броја инжињера са Кипра и из Феникије Александар је припремио велики број опсадних справа.[18] Неке опсадне справе је поставио на насип, а неке на транспортне бродове. Неколико споријих бродова је преуредио додајући им овнове за разбијање бедема. Извршио је истовремени напад и са насипа и са бродова.[19] Тирски бедеми на страни окренутој насипу били су високо 50 метара, па су омогућавали лаку обрану. Камење и запаљиве стреле бачене са бедема ометале су бродове, спречавајући их да се приближе бедемима.[20] Мноштво подводних камених блокова спречавало је овнове на бродовима да се приближе бедемима, па је Александар специјалним бродовима уклањао подводне камене блокове. Када су се бродови за уклањање подводних стена примакли зидовима Тирци су послали бродове и рониоце да под водом секу сидра. Македонци су онда сидра везали ланцима.

Тирци су покушали са још једним контранападом. Изненада су напали кипарске бродове и потопили један део њих. Међутим Александар је успео да потопи већину тирске флотиле, која је изашла ван.[21]

Окончање опсадеУреди

Александар Велики је започео да својим овновима тестира зид на различитим тачкама, све док на крају није нашао место где је слабији зид. Било је то на јужном крају острва.[22] Ту је пробио бедеме. Када је македонска војска ушла у град брзо га је заузела. Према Курцију Руфу убијено је 6.000 грађана Тира, а 2.000 је разапето на крстове. Око 30.000 грађана продано је у робље. Према Аријану убијено је 8.000 грађана Тира и 400 Македонаца, а 30.000 грађана Тира је продано у робље.[23] Била је то Александрова освета због тога што је морао тако дуго да опседа град.

ЛитератураУреди

РеференцеУреди

  1. Аријан 2.21
  2. Аријан 2.17
  3. Аријан 2.17
  4. Аријан 2.17
  5. Аријан 2.17
  6. Аријан 2.17
  7. Аријан 2.15
  8. Аријан 2.16
  9. Аријан 2.18
  10. Аријан 2.18
  11. Аријан 2.18
  12. Аријан 2.19
  13. Аријан 2.19
  14. Аријан 2.19
  15. Аријан 2.20
  16. Аријан 2.20
  17. К.К.Руф 4.3.11
  18. Аријан 2.21
  19. Аријан 2.21
  20. Аријан 2.21
  21. Аријан 2.22
  22. Аријан 2.22
  23. Аријан 2.29-2.30

Напомена:
Овај чланак може да се пренесе или преради само ако се означи да је пренешен или прерађен са Историјске енциклопедије и да је аутор Верлор.
Чланак је пребачен на [Српску енциклопедију]

Ad blocker interference detected!


Wikia is a free-to-use site that makes money from advertising. We have a modified experience for viewers using ad blockers

Wikia is not accessible if you’ve made further modifications. Remove the custom ad blocker rule(s) and the page will load as expected.