FANDOM


400px-Colosse de Rhodes (Barclay)

Колос са Родоса

Опсада Родоса трајала је од 305. до 304. пре Христа. Деметрије Полиоркет је опседао Родос због њихова савеза са Птолемејем посебно љут јер је Родос одбио да му пружи помоћ пре битке против Птолемеја на Кипру. Приликом опсаде Деметрије је конструисао огромне опсадне справе, попут хелеполиса висине 30 метара или овна за разбијање зидина дугог 60 метара, којега је покретало 1.000 људи. Деметријеви савезници Атињани су у то време били под опсадом Касандра, па су замолили Деметрија да оконча опсаду Родоса и помогне им. Опсада је окончана компромисом да Рођани помажу Деметрију у свим биткама, сем у биткама са Птолемејем.

Највише прихода од трговине са Египтом Уреди

Родос је био република, која је јако овисила о трговини. Имао је веома јаку морнарицу помоћу које је контролисао улаз у Егејско море. Одржавао је неутралност са свима и са свима је настојао да одржава пријатељске односе са основним циљем да очува трговину.[1] Иако су Рођани са свима склапали уговоре о пријатељству и добро пазили да се коме не замере ипак су најбоље односе имали са Птолемејем.[2] Највише прихода су имали од трговине са Египтом.[3]

Demetrius poliorcetes

Деметрије Полиоркет

Повод за опсаду Уреди

Антигон и Деметрије Полиоркет су пре битке код Саламине 306. пре Христа између Птолемеја и Деметрија тражили од Рођана да им даду бродове за рат на Кипру против Птолемеје.[4] Рођани су одбили. Антигон је након тога послао једнога генерала да враћа родске бродове који плове према Египту и да им одузме товар. Рођани су протерали тога Антигоновога генерала, па им је Антигон запретио опсадом.[5]

Почетак опсаде Уреди

Деметрије Полиоркет је за напад на Родос припремио 200 ратних бродова, 180 транспортних бродова, 40.000 војника и гусара.[6] Окупио је и око 1.000 приватних бродова, оних који су се надали доброј пљачки након освајања Родоса.[7] Са Деметријем је било много гусарских бродова. Када се искрцао на Родосу гусаре и остале је послао да пустоше острво.[8] Рођани су затражили помоћ од Птолемеја, Лисимаха и Касандра. Рођани су имали 6.000 властитих војника и још 1.000 војника из редова метека и странаца.[9] Деметрије је са опсадом почео 305. пре Христа. Допловио је и са опсадним справама и катапултима, а након доласка на острво почео је да гради и многе нове и моћније опсадне справе.

Освајање и губљење луке Уреди

Деметрије је најпре направио своју луку, а онда је заузео луку од Родоса,у коју је пребацио опсадне справе. Катапултима и бацачима камења отерао је Рођане, који су градили зид уз луку, уништио је родске справе и деломично уништио зид.[10] Након осмодневне опсаде уз помоћ тешких катапулта уништио је родске справе на молу и деломично је заузео део утврђења уз луку. Међутим након родскога противнапада Деметријеви војници су се повукли са својим справама, па су Рођани поново контролисали своју луку. Након седмодневног прекида Деметрије је обновио напад покушавајући да освоји родску луку, али поражен је у малој поморској бици.[11] Рођанима је дошла и мала помоћ од Киоса и 500 војника од Птолемеја.

Хелеполис-освајач градова Уреди

Деметрије Полиоркет је почетком 304. пре Христа одлучио да покуша са опсадом са копна. Више од 30.000 занатлија учествовало је у градњи огромне опсадне справе хелеполиса ("освајача градова") и огромних овнова.[12] База хелеполиса била је 23 метра са 23 метра, а висина му је била 31 метар.[13] Хелеполис је био покретан, био је на осам точкова. Имао је десет спратова, а био је начичкам катапултима и разним бацачима.[14] Изложене стране хелеполиса биле су заштићене металним плочама, као заштита од запаљивих пројектила.[15] Хелеполис је имао много отвора кроз које би катапулти или бацачи испаљивали своје пројектиле. Опслуживало га је 3.400 војника.[16] Деметрије је због изузетне способности да осмисли нове опсадне справе добио надимак Полиоркет (Освајач градова).[17] Деметрије је изградио и овнове дуге 60 метара, за које је требало 1.000 људи да би их покренули.[18]

Хелеполис у акцији Уреди

Рођани су подигли изнутра један зид паралелан тешко оштећеном, а њихова флота је успевала да изненади и прави штете Деметрију. Деметрије Полиоркет је покушао и са подземним галеријама да уђе у утврђење.[19] Рођани су тада копали контрагалерије и тако су осујетили Деметријев план. Када је довршио гигантске опсадне справе очистио је простор испред зида и кренуо са хелеполисом, два огромна овна и са корњачама као заштитама за своју војску.[20] Тада је истовремено напао град и са копна тим опсадним справама, али и са мора, са бродова. Срушио је најјачу кулу Родоса и уздрмао добро зид између те и следеће куле.[21] Тога дана Рођани су били охрабрени великом пошиљком помоћи у храни, коју су добили од Птолемеја. Припремили су велику количину запаљивих стрела и све катапулте и бацаче ставили уз зид и када је пала ноћ напали су хелеполис са свим својим справама.[22] Део плоча са хелеполиса је пао, па се хелеполис деломично упалио, али Деметријеви војници су угасили ватру и хелеполис одгурали ван домашаја Рођана.

Атињани моле за мир Уреди

Док је Деметрије Полиоркет поправљао оштећене справе Рођани су искористили предах и изградили трећи зид и јарак на месту срушенога зида. Деметрије је поново напао са свим справама, потиснуо је Рођане са грудобрана и срушио део зида крај једне куле, а у бици крај те куле убијен је и родски командант.[23] Птолемеј је Рођанима послао 1.500 војника и жита. До Деметрија су дошли представници Атињана и 50 грчких градова. Молили су га да склопи мир са Рођанима, јер у то време Атињани су били под притиском Касандра. Склопљено је било примирје, али пошто се Деметрије и Рођани нису могли договорити око коначног споразума рат се наставио. Деметрије је једне ноћи са 1.500 одабраних војника извршио продор у град. Ушли су у град до театра, али Рођани су успели да их потисну из града.

Мировни споразум Уреди

Антигон је препоручивао Деметрију да се помири са Родосом. Птолемеј је с друге стране саветовао Рођане да се помире са Деметријем.[24] Поново су се појавили изасланици и Етолскога савеза и Атине молећи Деметрија да склопи мир. Мировни споразум између Деметрија и Рођана склопљен је под условима да је

  • Родос аутономан, без посаде и задржава приходе
  • Рођани су Антигонови савезници, осим у рату са Птолемејем
  • Рођани предају 100 грађана, који нису на положају, као таоце по Деметријеву избору.[25]

Колос са Родоса Уреди

Након опсаде Деметрије је оставио многе опсадне справе на Родосу. Рођани су их продали за 300 таланата, па су одлучили да тим новцем изграде гигантску статуу посвећену богу Сунца Хелиосу. Изградња статуе трајала је око 12 година и довршена је 280. пре Христа. Била је висока 30 метара. Статуа је 226. пре Христа тешко оштећена у земљотресу. Када су Арапи 654. освојили Родос продали су остатке статуе.

ЛитератураУреди

РеференцеУреди

  1. Диодор 20.81
  2. Диодор 20.81
  3. Диодор 20.81
  4. Диодор 20.82
  5. Диодор 20.82
  6. Диодор 20.82
  7. Диодор 20.82
  8. Диодор 20.83
  9. Диодор 20.84
  10. Диодор 20.86
  11. Диодор 20.88
  12. Диодор 20.91
  13. Плутарх, Деметрије 21
  14. Диодор 20.91
  15. Диодор 20.91
  16. Диодор 20.91
  17. Диодор 20.92
  18. Диодор 20.95
  19. Диодор 20.94
  20. Диодор 20.95
  21. Диодор 20.95
  22. Диодор 20.96
  23. Диодор 20.97
  24. Диодор 20.99
  25. Диодор 20.99

Напомена:
Овај чланак може да се пренесе или преради само ако се означи да је пренешен или прерађен са Историјске енциклопедије и да је аутор Верлор.
Чланак је пребачен на [Српску енциклопедију]

Ad blocker interference detected!


Wikia is a free-to-use site that makes money from advertising. We have a modified experience for viewers using ad blockers

Wikia is not accessible if you’ve made further modifications. Remove the custom ad blocker rule(s) and the page will load as expected.