Опсада Аварика одиграла се 52. пре Христа у Галији (Француска) код Аварика (Бурж), највећега и најутврђенијега града галскога племена Битурига. Римска војска под командом Цезара борила се против Гала под заповедништвом Верцингеторикса. Аварик је био добро утврђен град са готово свих страна окружен реком или мочваром. Римска војска је након једномесечне опсаде заузела град и побила око 40.000 становника.
Модел опсаде Аварике
Припрема за побуну међу Галима[]
Опис битке је преузет из Цезарових Галских ратова, који треба да се узму са опрезом, пошто је Цезар главни учесник рата. Гали су били озлојеђени римском доминацијом и присуством, па су припремали побуну.[1] Међутим пружила им се и прилика, јер је Цезар крајем 53. пре Христа отишао у Цисалпинску Галију, а осим тога убојство Публија Клодија почетком 52. пре Христа изазвало је политички хаос у Риму.[2][3] Карнути су се зарекли да ће први започети са ратом. Двојица Карнута масакрирали су римске трговце у Ценабу (Орлеану).[4] Вести о том масакру рашириле су се Галијом.
Верцингеторикс организује галску војску[]
Верцингеторикс (или Верцингеториг) је био следећи, који се дохватио оружја.[5] Када је почео да окупља војску међу Арвернима стриц и други великаши протерали су га из Герговије (изгледа крај Клермон Ферана),[6] али он је брзо ван Герговије прикупио велику војску, вратио се, победио противнике и прогласио се краљем у Герговији.[7] Готово сва племена западно све до Атлантскога океана су му се придружила, а њихове вође су га признале за врховнога команданта у рату.[8] Од почетка је покушао да наметне гвоздену дисциплину у галској војсци и да организује озбиљно снабдевање.[9] Непослушност би кажњавао смрћу или мучењем. Верцингеторикс је са војском кренуо на племена, која су остала у савезу са Римљанима, па су му се придружили Битуриги и Рутени.[10]
Цезар креће у напад са севера[]
Када се стабилизирала политичка ситуација у Риму Цезар је кренуо у Трансалпинску Галију. Цезар је био раздвојен од своје војске и морао је да ризикује да до војске дође са малом пратњом. До тога времена Верцингеториксу су се придружила многа племена, нека милом, а нека силом. Цезар је успео да окупи десет легија, које је оставио у Галији. Од тога две легије је оставио у Агединку да чувају комору, а са осталима је кренуо да помогне угроженим савезницима Бојима. Цезар је заузео и спалио карнаутски град Ценаб (Орлеан), где је и почела побуна.[11] Ту је прешао Лоару и кренуо на териториј Битурига. Напад на Битуриге натерао је Верцингеторикса да одустане од напада на Боје. Док се Римљанима предавао Новиодун стигла је галска коњица, па су се борбе обновиле, али Римљани су ипак надвладали.[12] Цезар је након тога кренуо на Аварик (Бурж), најзначајнији и најутврђенији град Битурига.[13]
Тактика спржене земље[]
Верцингеторикс је осталим галским вођама изложио стратегију борбе са Римљанима инзистирајући да Римљанима треба онемогућити набавку хране за војску и за стоку.[14] Тражио је да се на читавим подручјима све спали, укључујући и зграде.[15] Сматрао је да Гали треба да се ослоне само на добро утврђене градове. Само у једном дану спаљено је више од 20 битуришких градова.[16] Гали су располагали са моћнијом коњицом, а трава се још није могла косити. Верцингеторикс је знао да Римљани имају предност у случају сукоба у отвореној бици. Битуриги су тражили да се њихов град Аварик не спаљује, па је Верцингеторикс након оклевања попустио.[17]
Цезарова војска оскудева крај Аварика[]
Када се Цезарова војска појавила крај Аварика Верцингеторикс је успоставио свој логор на 16 миља од Аварика.[18] Сам Аварик је био са свих страна окружен реком или мочваром, сем једнога ускога пролаза према граду.[19] Цезар није могао да Аварик опседа бедемом. Правио је насип на тесном пролазу, примицао бојне колибе и гравио је две куле помоћу којих је намеравао да нападне град. Цезарова војска је крај Аварика била тешко погођена оскудицом у храни. [20] Цезарових осам легија је вероватно чинило око 25.000-30.000 војника.[21] Поред римске војске било је ту савезника и робова, па је за прехрану требало много хране. Раније је сва околина била спаљена, а поред тога одлазак у снабдевање био је опасан, јер би Верцингеториксова војска пратила и чекала погодан тренутак да напада издвојене римске јединице за снабдевање. Цезар је тражио од савезника Боја и Хедуанаца да му шаљу храну, али од њих није стизала велика помоћ.[22] Боји нису имали довољно хране.
Римљани довршавају насип[]
Гали су као вешти рудари римски насип рушили подземним прокопима.[23] У честим испадима би нападали и бацали ватру на римску војску заузету градњом кула. Поред тога ојачавали би своје дрвене куле повећавајући им висину. Римска војска је ипак располагала са већим градитељским знањима, па је након 25 дана изградила шанац широк 100 метара и висок 24 метра.[24] Римски насип се приближио самом зиду, па су Гали током ноћи потпалили дрвене греде у прокопаним тунелима, са циљем да изазову пад целога насипа или да га потпале.[25] Истовремено су бацали бакље, суво дрво и смолу са циљем да запале римске куле. Римска војска је једва угаасила ватру истовремено суочена са галским испадима. Након жестоке борбе Гали су потиснути иза зидина а да нису успели да нанесу довољно штете римском насипу и кулама.
Римљани заузимају бедеме града[]
Верцингеторикс је закључио да је неминован пад Аварика, па је наредио Галима да побегну из града.[26] Припремилили су се да побегну преко ноћи и да се преко мочвара домогну Верцингеториксова логора, али њихове жене су подигле галаму да их не оставе у граду.[27] Пошто су Римљани на тај начин сазнали за бег Гали су одустали. Током 27-ога дана опсаде пала је киша, па су галске страже на бедемима биле мање опрезне.[28] Цезар је то искористио, па је за време кише наредио напад. Римска војска је на препад заузела бедеме.[29]
Покољ становништва Аварика[]
Гали су се онда повукли у центар града и постројили спремни да се боре. Међутим римска војска није силазила са бедема, па су Гали онда покушали да беже. Уследио је масакр у коме нису били поштеђени ни старци ни жене ни деца.[30] Од око 40.000 људи само се 800 докопало Верцингеториксова логора.[31] Цезар је у Аварику нашао велике залихе жита потребнога његовој огладнелој војсци.
Литература[]
- Гај Јулије Цезар, Галски рат, Грађански рат, превод др. Ахмед Тузлић, Матица српска
- Касије Дион
- Goldsworthy, Adrian Caesar: Life of a Colossus, Yale University Press (2006), ISBN 0-300-12048-6
Референце[]
- ↑ Goldsworthy стр. 318
- ↑ Цезар Галски рат 7.2
- ↑ Goldsworthy стр. 318
- ↑ Цезар Галски рат 7.3
- ↑ Цезар Галски рат 7.4
- ↑ Цезар Галски рат 7.4
- ↑ Цезар Галски рат 7.4
- ↑ Цезар Галски рат 7.4
- ↑ Цезар Галски рат 7.4
- ↑ Цезар Галски рат 7.7
- ↑ Цезар Галски рат 7.11
- ↑ Цезар Галски рат 7.12,13
- ↑ Цезар Галски рат 7.13
- ↑ Цезар Галски рат 7.14
- ↑ Цезар Галски рат 7.14
- ↑ Цезар Галски рат 7.15
- ↑ Цезар Галски рат 7.15
- ↑ Цезар Галски рат 7.16
- ↑ Цезар Галски рат 7.15
- ↑ Цезар Галски рат 7.17
- ↑ Goldsworthy стр. 324
- ↑ Цезар Галски рат 7.17
- ↑ Цезар Галски рат 7.22
- ↑ Цезар Галски рат 7.24
- ↑ Цезар Галски рат 7.24
- ↑ Цезар Галски рат 7.26
- ↑ Цезар Галски рат 7.26
- ↑ Цезар Галски рат 7.27
- ↑ Цезар Галски рат 7.27
- ↑ Цезар Галски рат 7.28
- ↑ Цезар Галски рат 7.28