FANDOM


Coin olympia

Олимпијада

Олимпијада (грч. Ὀλυμπιάς, око 375—316 пре Христа) је била мајка Александра Великога, четврта жена македонскога краља Филипа II Македонскога. Сестра је Александра Молошкога.

Порекло и имена Уреди

Ћерка је епирскога краља Неоптолема I од Епира из династије Еакида и сестра је Александра Молошкога. Династија Еакида је наводно вукла порекло од Ахилејевога сина Неоптолема. Право Олимпијадино име било је Поликсена, па је променила име у Миртала. То име је добила пред венчање са македонским краљем као део иницијације у један мистериозни култ. Њено треће име је било Олимпија. То име је добила након Филипове победе на Олимпијским играма 356. пре Христа. Њено четврто име је Стратоника, а то име је носила након победе над Еуридиком 317. пре Христа.

Венчање за Филипа II Македонскога Уреди

Када је умро Неоптолем I од Епира 360. пре Христа његов брат Ариба је наследио трон Молосије (Молошанио су били главно епирско племе). Ариба је 358. пре Христа склопио споразум са македонским краљем Филипом II Македонским. Тај споразум цементиран је дипломатским венчањем македонскога краља Филипа и епирске принцезе Олимпијаде. Олимпијада се 357. пре Христа удала за Филипа II Македонскога. Филипа је срела на Самотраци док је још била дете.[1] Тада су се посветили у мистерије.

Рођење Александра Великога и посвећеност култовима Уреди

Александра Великога је родила 20. јула 356. пре Христа. У исто то време Парменион је победио Илире и Филипов коњ је победио на Олимпијским играма.[2] Тада је узела име Олимпијада. Постоје и приче да је она занела Александра спавајући са Зеусом, али те приче су по свој прилици измишљене након Александрове посете оази Сива.

Била је посвећена по свој прилици у многе мистичне обреде. У Епиру су били раширени орфички обреди у част Диониса. За време Дионисових светковина жене би одлазиле у шуме и носиле би змије, ножеве и штапове са бршљаном и хватале би срне. Мушкарци нису смели да присуствују тим светковинама. Плутарх помиње да је Олимпијада често узимала велике змије.[3]

Филипова женидба за Еуридику и Олимпијадин бег у ЕпирУреди

Са Филипом је родила сина Александра и ћерку Клеопатру од Македоније. Филип је имао више жена, а Олимпијада је била љубоморна и страсна жена. Када се Филип 337. пре Христа оженио Аталовом нећаком Клеопатром Еуридиком дошло је до велике свађе. Погоршали су се односи Филипа, Олимпијаде и Александра. Олимпијада је раздраживала и Александра против оца. Између Александра и Филипа дошло је до свађе након свадбе Филипа и много млађе Еуридике. Свађу је још више потпалио Еуридикин ујак Атал, који је пред пијаним сватовима рекао да се нада да ће Еуридика родити престолонаследника.[4] Олимпијада је тада отишла у добровољно изгнанство код свога брата Александра Молошкога, који је тада владао Епиром.[5] Александар је најпре отишао са њом, а онда је отишао у Илирију.[6] Покушала је да наговори брата на рат против Филипа. Током 336. пре Христа Филип је покушао да поправи односе са Александром Молошким, па је Александру Молошком понудио руку своје ћерке Клеопатре од Македоније, којој је Александар Молошки био ујак. Најава те свадбе доводи до помирења. Део процеса помирења био је и повратак Олимпијаде у Македонију, али она се ипак није потпуно помирила са својим супругом.

Пиксодарова афераУреди

Сатрап Карије Пиксодар је намеравао да склопи савез са Македонијом, па је предложио Филипу II Македонскоме да се Филипов малоумни син Филипа Архидеја ожени са његовом ћерком.[7] Александрова мајка Олимпијада је била забринута због тога, па је Александра потакла на акцију. Александар је послао свога пријатеља Тесала у Карију и понудио женидбу Александра и Пиксодареве ћерке.[8] То је разбеснило Филипа II Македонскога, па је он протерао Александрове пријатеље.[9] Протерани су били Птолемеј Сотер, Неарх, Еригије, Лаомедон и Харпал.

Филипова смрт Уреди

Постоји извесно веровање да је Олимпијада потакла атентат на Филипа, иако за то нема доказа. Атал и Клеопатра Еуридика потакли су Филипа да увреди Паусанија.[10] Филипов телохранитељ Паусанија убио је 336. пре Христа Филипа док је ишао на свадбу Клеопатре и Александра Молошкога. Након тога Александар Велики постаје македонски краљ.

Александар Велики на походима Уреди

Александар Велики је дуго био одсутан ван Македоније. Отишао је у походе на Персију, а у Грчкој је оставио Антипатара. Олимпијада је сину често слала писма. [11] Упозоравала га је да треба да се чува Линкеста Александра.[12] Александар ју је послушао и ухапсио га. Свађала се и са Антипатром, па је напустила Македонију и отишла у Епир.[13][14] И Клеопатра се свадила са Антипатром, али је остала у Македонији.

Након Александрове смрти меша се у политикуУреди

Након Александрове смрти 323. пре Христа наставила је да се меша још више у политичка збивања. најпре је наговорила своју ћерку Клеопатру од Македоније да понуди брак Леонату. Међутим Леонат је погинуо у Ламијском рату спасавајући Антипатра. После тога Клеопатру је понудила регенту Пердики. Та понуда изазвала је подозрење осталих дијадоха и дошло је до рата Пердике и Еумена против Антипатра, Кратера и Птолемеја Сотера. Пердика је погинуо приликом инвазије на Египат.

Када је након Антипатрове смрти Полиперхон постао регент писао је Олимпијади, која се због свађе са Касандром налазила у Епиру.[15] Молио ју је да дође у Македонију и да преузме бригу о Александровоме сину Александру IV.[16] Олимпијада је због тога тражила и помоћ и савет од Еумена, кога је сматрала највернијим савезником краљева.[17] Питала га је за савет да ли да остане у Епиру, а Еумен јој је одговорио да је паметније да остане у Епиру док се рат не оконча.[18] Олимпијада се поново мешала у збивања и сукоб између Касандра и Полиперхона. Наредила је заповеднику пирејског акропоља Мунихије Никанору да тврђаву преда Атињанима.[19] Никанор се уплашио да би Олимпијада поново могла да има старе почасти и положај, па је најпре обећао да ће је послушати, а онда је одуговлачио са предајом Мунихије Атињанима.[20]

Повратак у Македонију и велика осветаУреди

Полиперхон се након неуспеха у рату са Касандром враћао у Македонију и позивао је Олимпијаду да дође у Македонију у пратњи краља Епира Еакида.[21] Еуридика (супруга Филипа III Аридеја ) је због Олимпијинога повратка у име свога супруга прогласила Касандра регентом.[22] Звала је Касандра да што пре дође у Македонију. Полиперхон је сакупио војску уз помоћ Еакиде и Олимпијаде и кренуо је 317. пре Христа да се обрачуна са Еуридиком, која се налазила у Евији и Македонији.[23] Македонци, који су ратовали на страни краља Филипа III Аридеја постидели су се Александрове мајке Олимпијаде, па су променили страну. Еуридика и њен супруг краљ Филип III Аридеј били су заробљени.[24] Након мучења Филип је убијен, а Еуридика натерана да се убије.[25] Олимпијадина освета је била жестока. Побила је око 100 Касандрових пријатеља.[26] Убила је Касандровога брата Никанора и другом његовом брату Јолу срушила је гробницу. Сматрала је Јола кривим за Александрову смрт. Након толиких злочина постала је омрзнута.

Касандар опседа Олимпијаду Уреди

Када је Касандар сазнао за убојство Еуридике и Филипа и за убојство брата и присташа окончао је опсаду Тегеје и кренуо је 317. пре Христа према Македонији.[27] Оставио је савезнике на Пелопонезу изложене нападима војске Полиперхонова сина Александра. Етолци су блокадом пролаза Термопиле спречили Касандра да крене на север,[28] па је он бродовима пребацио војску у Тесалију. Полиперхон се налазио у Перебији и према њему Касандар је послао стратега Калу са војском. За то време Дејни је заузео прелазе према Македонији.[29] Олимпијада је одредила Аристоноја као команданта који треба да се бори са Касандром, а сама се склонила у Пидну заједно са Александровим сином, Роксаном и Тесалоником.[30]

Већина Полиперхонове војске прешла је код Касандра,[31] који је онда опседао Олимпијаду у Пидни. Опсада је почела 317. пре Христа, а окончала се у пролеће 316. пре Христа. Епирски краљ Еакида покушао је да дође и ослободи Олимпијаду, али Епирци су дигли устанак у краљеву одсуству, протерали Еакида и склопили савез са Касандром.[32]

Олимпијадина предаја и смртУреди

Након дуге опсаде у Пидни је завладала велика глад. Олимпијада више ни од кога није могла да рачуна на помоћ, а војска је прелазила на страну Касандра. Након преговора и Касандровога обећања да ће јој поштедети живот Олимпијада се предала.[33] Касандар је погазио реч и дао је да је 316. пре Христа убију рођаци оних, које је она погубила.[34]

ЛитератураУреди

РеференцеУреди

  1. Плутарх, Александар 2
  2. Плутарх, Александар 3
  3. Плутарх, Александар 2
  4. Плутарх, Александар 9
  5. Плутарх, Александар 9
  6. Плутарх, Александар 9
  7. Плутарх, Александар 10
  8. Плутарх, Александар 10
  9. Плутарх, Александар 10
  10. Плутарх, Александар 10
  11. Диодор 17.32
  12. Диодор 17.32
  13. Диодор 18.49
  14. Плутарх, Александар 68
  15. Диодор 18.57
  16. Диодор 18.57
  17. Диодор 18.58
  18. Диодор 18.58
  19. Диодор 18.65
  20. Диодор 18.65
  21. Јустин 14.5
  22. Јустин 14.5
  23. Диодор 19.11
  24. Диодор 19.11
  25. Диодор 19.11
  26. Диодор 19.11
  27. Диодор 19.35
  28. Диодор 19.35
  29. Диодор 19.35
  30. Диодор 19.35
  31. Диодор 19.36
  32. Диодор 19.36
  33. Диодор 19.50
  34. Диодор 19.52

Напомена:
Овај чланак може да се пренесе или преради само ако се означи да је пренешен или прерађен са Историјске енциклопедије и да је аутор Верлор.
Чланак је пребачен на [Српску енциклопедију]

Ad blocker interference detected!


Wikia is a free-to-use site that makes money from advertising. We have a modified experience for viewers using ad blockers

Wikia is not accessible if you’ve made further modifications. Remove the custom ad blocker rule(s) and the page will load as expected.