Историјска енциклопедија
Register
Advertisement
Ottavia Minore

Октавија Млађа

Октавија Млађа или само Октавија (лат. Octavia Minor, 69. пре Христа-11. пре Христа) је била сестра цара Октавијана Августа. Била је једана од најистакнутијих жена у римској историји. Била је уважавана и цењена од својих савременика због лојалности, племенитости и хуманости и због очувања традиционалних римских вредности.

Породица[]

Октавија Млађа је рођена 69. пре Христа у Ноли у Кампанији као ћерка Гаја Октавија и Ације Балбе Цезоније,[1] нећаке Гаја Јулија Цезара. Брат јој је био први римски цар Октавијан Август.[2] Њен отац Гај Октавије је био сенатор и умро је 59. пре Христа, а из првога брака имао је још једно дете Октавију Старију.[3] Октавијина мајка Ација Балба се након Октавијеве смрти удала за конзула Луција Марција Филипа.

Први брак[]

Пре 54. пре Христа њен очух Луције Марције Филип је уговорио њену удају за Гаја Клаудија Марцела Млађега, који је постао конзул 50. пре Христа. Гај Клаудије Марцел је био члан угледне фамилије Клаудијеваца, а потицао је од Марка Клаудија Марцела, чувенога римскога војсковође из Другога пунскога рата. Тврди се да је Октавијин ујак Цезар 54. пре Христа настојао да је растави од Гаја Клаудија Марцела и да је уда за Помпеја, који је тада био остао без супруге Јулије, Цезарове ћерке.[4] Ипак Помпеј је одбио ту понуду и оженио се уместо тога са Корнелијом Метелом. Октавијин супруг Гај Клаудије Марцел Млађи наставио је да се супроставља Цезару и током свога конзулата 50. пре Христа.[5] Марцел је био Цицеронов пријатељ и супростављао се стално Цезару. Међутим када је Цезар 49. пре Христа прешао Рубикон Марцел му се није оружано супростављао, а није учествовао ни у бици код Фарсала, па му је Цезар опростио. Умро је 40. пре Христа. Октавија и Гај Клаудије Марцел Млађи имали су троје деце: Марцела, Клаудију Марцелу Старију и Клаудију Марцелу Млађу.

Удаја за Марка Антонија[]

По сенатском декрету Октавија се удала за Марка Антонија октобра 40. пре Христа. [6] Пре тога умрла је Антонијева трећа супруга Фулвија. Пошто је Октавија била трудна са преминулим Гајем Клаудијем била је потребна сенатска одлука да би се одобрила њена удаја.[7] Удаја за Марка Антонија била је политички мотивирана, као покушај да се цементира лабави савез између Октавијана и Марка Антонија.[8] Октавијан је рачунао на њену лојалност и надао се да ће имати агента у Антонијевој кући.[9] Ипак Октавија је унаточ таквој удаји изгледа била лојална и верна жена Марка Антонија, а била је верна и свом брату, па је често посредовала између њих.[10] Са Марком Антонијем је до 36. пре Христа путовала у различите провинције, а живела је углавном у Атини.[11] Тамо је подизала своју децу из првога и из другога брака. У браку са Марком Антонијем имала је две ћерке Антонију Старију и Антонију Млађу. Неколико пута Октавија је посредовала између супруга и брата.[12] Октавија је током 37. пре Христа успешно посредовала у Таренту и спречила распад тријумвирата између Октавијана и Марка Антонија.[13] Тарентским пактом обновљен је тријумвират до 33. пре Христа. По споразуму Октавијан је требао да добије 120 бродова од Марка Антонија, а заузврат је Антонију требао да пошаље 4 легије и гарду за Октавију.[14] Марко Антоније је испунио своју обавезу, али није добио војску од Октавијана.

VirgilAeneidVI

Октавија пада у несвест приликом читања 6. књиге Енејиде

Раскид са Марком Антонијем[]

Марко Антоније је напустио Октавију и децу и живео је са краљицом Египта Клеопатром VII. Након 36. пре Христа Октавија се вратила у Рим са ћеркама из свога другога брака.[15] Код Марка Антонија на његов двор у Антиохији одмах је дошла Клеопатра, са којом се оженио према египатским обичајима.[16] Такав брак није био пуноважећи у Риму, али Марко Антоније је тиме кидао везе са Октавијаном. Марко Антоније се 32. пре Христа растао од Октавије. Након раставе Октавија се бринула о заједничкој деци, али и о Антонијевој деци са фулвијом и Клеопатром: Јул Антоније, Александар Хелиос, Клеопатра Селена II и Птолемеј Филаделф. Октавије се више није удавала након раставе од Марка Антонија.

Тешко подноси губитак сина Марцела[]

Октавијан Август је обожавао, али никада није усвојио Октавијинога сина Марцела. Марцелова смрт 23. пре Христа је тешко погодила Августа, а Октавије се од тога тешкога губитка никад није опоравила. Од томе је највише сведочио Сенека, али пошто се често користио хиперболама то није толико поуздано. Октавија је јавно отворила Марцелову библиотеку, а Август је окончао марцелов театар. Елије Донат је тврдио да је песник Вергилије своју Енејиду читао Августу и Октавији. Када је читао шесту књигу, у којој је делом опевао Марцела, Октавија је пала у несвест. Никада се није потпуно опоравила од губитка сина Марцела и повукла се из јавнога живота , сем у појединим случајевима, попут отварања Марцелове библиотеке и театра. Консултовали су је и поводом удаје Јулије Старије за Агрипу. Пошто је Агрипа пре тога требао да се разведе од Октавијине ћерке Клаудије Марцеле Старије сматрали су да пре те одлуке треба да добију Октавијино одобрење.

Смрт[]

Октавија је умрла између 11. пре Христа и 9. пре Христа. Сахрањена је у Августовом маузолеју на јавној сахрани. Август је одржао посмртни говор и одао јој је посмртне почасти.[17] Дао је да се као сећање на њу изграде Октавијина врата и Октавијин портик. Сенат је био за њу изгласао још неке почасти, али Август је то одбио. Била је једна од првих Римљанки, чији лик се нашао на новцу. Пре ње је изгледа само лик Антонијеве жене Фулвије био на новцу.

Литература[]

Референце[]

  1. Светоније Август 4
  2. Светоније Август 4
  3. Светоније Август 4
  4. Светоније Август 27
  5. Светоније Август 28,29
  6. Плутарх Антоније 31
  7. Плутарх Антоније 31
  8. Плутарх Антоније 31
  9. Huzar стр. 139
  10. Huzar стр. 139
  11. Плутарх Антоније 33
  12. Плутарх Антоније 35
  13. Huzar стр. 142
  14. Huzar стр. 143
  15. Huzar стр. 168
  16. Huzar стр. 168
  17. Светоније Август 61
Advertisement