FANDOM


Молон (грч. Moλων, до 220. пре Христа) је био селеукидски сатрап Медије и узурпатор и краљ Вавилоније од 222. до 220. пре Христа. Заједно са својим братом, сатрапом Персије, побунио се 222. пре Христа против краља Антиоха III Великога. Владао је једно време Медијом, Вавилонијом и Персијом као краљ. Поражен је и убијен у бици код Аполоније 220. пре Христа.

407px-Antiochos III

Антиох III Велики

Молонова побуна Уреди

Доласком на власт младога краља Антиоха III Великога Молон је 223. пре Христа именован за сатрапа Медије, а његов брат Александар за сатрапа Персије.[1] Молону је поред тога поверена управа свих тзв горњих сатрапија, односно источнога дела Селеукидскога царства.[2] Молон се побунио 222. пре Христа и са собом је повукао источну половину царства. Селеукидски владари су цело време запуштали источне сатрапије и придавали су много већу важност западнијим крајевима царства, где се обично налазила престолница. Око западнијих подручја непрекидно су се одвијали ратови са осталим хеленистичким краљевинама.

Селеукидска војска се повлачи пред Молоном Уреди

Антиох III Велики је био млади краљ, који је тек ступио на престо, па је то повећавало Молонове изгледе за успех. Осим тога надали су се да ће им се придружити и моћни Ахеј, коме су биле поверене селеукидске територије Мале Азије.[3] Молонова побуна избила је као реакција на неограничену власт Антиоховога првога министра Хермеје.[4] У први поход против Молона Хермеја и Антиох послали су као заповеднике Ксенона и Теодота Хемиолија.[5] За то време друга селеукидска војска започела је рат са Птолемејем за Коиле Сирију. Молон се добро припремио, па је осигуравши подмићивањима подршку околних сатрапа окупио велику војску, са којом је кренуо усусрет селеукидске војске, којом су заповедали Ксенон и Теодот Хермиолије.[6] Пред појавом много веће Молонове војске селеукидска војска је била присиљена да потражи заштиту утврђених градова, а Молон је онда овладао подручјем богате Аполоније.[7]

Ксенетин поход Уреди

Повлачење селеукидске војске охрабрило је Молона, који је онда одлучио да пређе Тигар и покуша да заузме Селеукију на Тигру. Међутим Антиохов војсковођа Зеуксид је покупио све чамце и тако га је спречио у његовој намери, па се Молон повукао до свога логора крај Ктесифона (Багдад).[8] Када је Антиох Велики чуо за Молоново напредовање био је спреман да одустане од похода на Коиле Сирију и да крене на Молонову војску. Међутим, Хермеја је имао потпуни утицај на краља, па је успео да га увери да борба са побуњеницима треба да се препусти генералима, а не краљу.[9] Рат са Молоном поверен је онда Ахајцу Ксенету. Ксенету су код Тигра охрабрили дезертери из Молонове војске уверавањима, да је Молонова војска спремна да изда Молона чим пређу Тигар.[10]

Уништење Ксенетине војске и заузимање Селеукије на ТигруУреди

Преко ноћи Ксенета је са делом војске прешао реку нашавши се на углавном мочварном терену, где Молонова коњица није могла да дође до изражаја.[11] Молон се након тога повукао оставивши празан логор. Ксенета је помислио да је победио, а када је и коњица и комора прешла Тигар дао је војсци одмор, који се показао кобним.[12] Војска се одала банчењу, занемаривши страже, па је то искористио Молон, који се након некога времена вратио са својом војском и изненада ноћу напао Ксенетину пијану, уснулу и недисциплиновану војску.[13] Ту је страдала већина војске, укључујући и Ксенету. Након заузимања Ксенетинога логора, прешао је Тигар, заузео неометано Зеуксидов логор из кога је раније побегао Зеуксид. Зеуксид и Диомедон напустили су Селеукију на Тигру, коју је Молон онда одмах заузео.[14] Пад Селеукије на Тигру представљао је велики ударац за Антиоха III Великога, па је одмах одустао од похода у Коиле Сирији. Молон се тада прогласио краљем.

Окончање Молонове побуне Уреди

Антиох Велики је 221. пре Христа кренуо у поход против Молона. Војску је одморио на Еуфрату и крајем године се нашао у Антиохији на Мигдонији. Након 40 дана одмарања кренуо је до Либе, где је одржано саветовање, на коме је Хермеја саветовао да се крећу уз реку, а Зеуксид је смогао храбрости да предложи супротно, јер је знао да Хермеја греши.[15] Предложио је да пређу Тигар јер би у супротном морали шест дана да прелазе пустињу и да се онда нађу на добро брањеном краљевском каналу. Зеуксид је тврдио да би по преласку Тигра становништво прешло на краљеву страну, а са друге стране ту би имали добро снабдевање. Осим тога очекивао је да ће Молон бити присиљен да се упусти у битку да не би изгубио провинцију од огромног значаја за снабдевање.[16] Прихваћен је Зеуксидов савет, па је војска подељена на три дела прешла Тигар.[17] Након осам дана стигли су 220. пре Христа у Аполонију. Близу Аполоније среле су се краљева и побуњеничка војска. Антиох је командовао десним крилом, а Хермеја и Зеуксид левим крилом.[18] Чим су угледали младога краља много Молонове војске је прешло на краљеву страну, тако да су лако победили Молона, који се онда убио.[19] Молонова побуна се окончала 220. пре Христа.

ЛитератураУреди

РеференцеУреди

  1. Полибије 5.40
  2. Полибије 5.40
  3. Полибије 5.40
  4. Полибије 5.40
  5. Полибије 5.42
  6. Полибије 5.43
  7. Полибије 5.43
  8. Полибије 5.45
  9. Полибије 5.45
  10. Полибије 5.46
  11. Полибије 5.47
  12. Полибије 5.47
  13. Полибије 5.48
  14. Полибије 5.48
  15. Полибије 5.51
  16. Полибије 5.51
  17. Полибије 5.52
  18. Полибије 5.53
  19. Полибије 5.54

Ad blocker interference detected!


Wikia is a free-to-use site that makes money from advertising. We have a modified experience for viewers using ad blockers

Wikia is not accessible if you’ve made further modifications. Remove the custom ad blocker rule(s) and the page will load as expected.