FANDOM


Митиленски устанак
Део Пелопонески рат
Mitilena
Подручје Лезба и Митилене
Време: 428. и 427. пре Христа
Локација: Лезбос
Резултат: атинска победа
Сукобљене стране
Атина
Метимна
Тенедос
Митилена
градови са Лезбоса
подржава их Спарта и Пелопонески савез
Заповедници
Пахет Салет
Алкида
Јачина
Губици
након заузимања убили су 1.000 становника Митилене

Митиленски устанак је догађај за време Пелопонеског рата и представља побуну Митилене против Атине. Митилена је намеравала да стави Лезбос под своју контролу, па је планирала током 428. пре Христа да се побуни против Атине. Због тога је почела да се припрема за дуги рат утврђујући град, гомилајући залихе хране и довлачећи плаћенике. Митилена је ступила у контакт са Спартом и Беотијом. Атињани су сазнали да Митилена припрема побуну, а пошто нису могли да спрече њене припреме напали су је 428. пре Христа. Најпре су поморски блокирали Митилену, а касније су је и блокирали и са копнене стране. Спартанска флота је прекасно стигла у помоћ опседнутој Митилени током 427. пре Христа. Када се Митилена предала у Атини се развила велика дебата како да их казне. Клеон се залагао да се побије све одрасло мушко становништво, а жене и децу да продају у робље. Ипак Атињани су донели блажу одлуку, да убију 1.000 Митилењана.

План и припремеУреди

Митилена се 428. пре Христа побунила и одметнула од Атине. Намеравали су да то учине и пре Пелопонеског рата, али нису их примали у Пелопонески савез.[1] Основни мотив побуне Митилене била је њихова жеља да контролишу цели Лезбос. Атина је иначе обесхрабривала стварање већих јединица унутар Делског савеза, па због тога не би дозволила ни Лезбосу да буде уједињен.[2] Митилена је имала привилегован положај унутар Делског савеза, јер је заповедала властитом флотом. Изгледа да су због тога њене вође добиле самопоуздање да се могу надати успеху, ако се побуне, а у супротном да би могли бити сведени на статус осталих атинских савезника. Пре побуне најпре су се добро припремили. Изградили су зидове, припремили су насип око луке, изградили су бродове, унајмили плаћенике и припремили су залихе хране и свега другог потребнога за дуги рат.[3] Пре него што су окончали своје припреме одали су их непријатељи са Тенедоса и из Метимне, а и део њихових грађана, који је заступао атинске интересе.[4]

Атински напад на МитиленуУреди

Атињани су у то доба још увек трпили последице куге и рата и великих финансијских издвајања за рат. Због тога су најпре покушали да преговорима спрече рат на Лезбосу.[5] Атињани нису могли да наговоре Митилену да одустане од припрема. Због тога су против Митилене најпре послали 40 бродова, а осим тога задржали су и 10 митиленских бродова. План им је био да изненада нападну Митилену током митиленске прославе Аполона.[6]

Пошто су план изнели пред мноштвом Митилена је на време била упозорена што Атињани спремају.[7] Када је стигла атинска флота Митилењани су били спремни да заштите град. Атињани су од њих тражили да предају флоту и да сруше зидове око града. Митилењани су то одбили, па су Атињани због тога започели рат. Показало се да митиленска флота није била довољно спремна, па када су били поражени и натерани у луку, пристали су да преговарају. [8] Уговорено је примирје, а током примирја Митилена је послала представнике у Атину на преговоре.

Митилењани нису имали намеру да постигну договор са Атином. Њихов циљ је био да добију на времену за преговоре са Спартом и Беотијом. Једне представнике су послали у Атину, а друге у Спарту да би тражили помоћ.[9]

Неуспех преговора и наставак сукобаУреди

Преговори у Атини били су кратки и неуспешни. Митилењани су окончање побуне условљавали повлачењем атинске флоте.[10] Када су се вратили преговарачи из Атине тада је Митилена и цели Лезбос сем Метимне прогласио рат против Атине.[11] Атински савезници били су Метимна са Лезбоса и Имброс и Лемнос. Митилењани су напали атински логор, а након битке у којој су били нешто јачи повукли су се у свој град.[12] Атињани су били охрабрени изостанком иницијативе од стране Митилене, па су сазвали савезнике и утврдили су два логора са сваке стране Митилене, а били су усидрени и у обе луке.[13] Митилена је била под поморском блокадом, али заједно са својим савезницима контролисала је копно. Атињани су контролисали само један део копна око својих логора и утврђења.

Примање Митилене у Пелопонески савез Уреди

Митилењани су послали касније још једну групу изасланика у Спарту. Спарта је одлагила одлуку о томе да ли да им помогне. Сачекали су Олимпијаду, на коју су стигли и остали спартански савезници.[14] Тада су митиленски амбасадори одржали говор у коме су оправдавали своју побуну, наглашавали слабости Атине и истицали су значај атинских савезника, који пуне благајну Делског савеза. [15] Спартанци и њихови савезници су тада изгласали одлуку да приме Митилену и Лезбос у Пелопонески савез[16] и да одмах нападну Атину да би на тај начин помогли Митиленски устанак.

Тада су позвали све савезнике да дођу на коринтску превлаку и да се припреме за напад на Атику. Први су дошли Спартанци и они су дизалицама вукли бродове из Коринтског залива на другу страну превлаке, да би могли истовремено да нападну Атику и на мору и на копну.[17] Остали спартански савезници су се споро сакупљали, јер су били заузети сакупљањем летине, а били су и уморни од сталног ратовања.[18] Атињани су били свесни да су непријатељи спремнији за напад и да сматрају да је Атина у лошој позицији због Митиленског устанка и рата на два фронта. Због тога су Атињани спремили 100 бродова помоћу којих су напали пелопонешке снаге код Коринтске превлаке.[19] Атина је једва сакупила довољно посаде за те бродове. Спартанци су били изненађени. Нису очекивали да Атина може да спреми толико бродова поред оних 40 које је послала против Митилене и 30 који су нападали Пелопонез. Атина је тада имала око 250 бродова. Спартанци су сматрали да су их Митилељани преварили, па су одустали од даљњег напада на Атику и вратили су се кући.[20]

Борбе на ЛезбосуУреди

Док су Пелопонежани били код Коринта Митилењани и остали савезници су нападали Метимну, јединог атинског савезника на Лезбосу.[21] Очекивали су да ће освојити Метимну уз помоћ издаје, а када се то није десило вратили су се у своје градове. Метимњани су након тога напали Антису, али након пораза су се повукли. [22]

Када су Атињани схватили да немају довољно војске и да су Митилењани господари копна, онда су почетком јесени послали 1.000 хоплита под заповедништвом Пахета. Око Митилене су подигли зид, а на местима и тврђавице, тако да је Митилена била блокирана и са копна и са мора.[23]

Нови порезиУреди

Да би платили повећане трошкове опсаде током финансијске кризе Атињани су били присиљени на две ванредне финансијске мере. Увели су директан порез, помоћу кога су сакупили 200 таланата. Стари Грци су избегалвали такве мере, јер су их сматрали угрожавањем особних слобода и то је било први пут да је такав порез уведен у Атини.[24] У исто време повећан је данак, који су морали плаћати савезници, па су Атињани послали 12 бродова да би утерали тај додатни порез.[25] Дошло је и до отпора повећању данка, тако да је у Карији погинуо војсковођа Лизикло приликом утеривања пореза.[26]

Опсада и предаја МитиленеУреди

Током лета 427. пре Христа Пелопонежани су планирали појачане нападе и на копну и на мору, да би исцрпли Атину и тако ослободили Митилену атинске опсаде. Пелопонежани су послали 42 брода у Митилену под заповедништвом Алкиде. С друге стране поново су провалили у Атику под заповедништвом Клеомена, краљевог стрица. Била је то друга најтежа провала Атике током Архидамовог рата.[27] Једина јача провала била је 430. пре Христа. Док је трајала провала чекали су вести о Алкидиној флоти, а кад им је понестало хране вратили су се кући.

Митилењанима је понестало хране, а каснили су пелопонешки бродови, које су очекивали. Били су због тога присиљени да преговарају са Атињанима.[28] Спартански представник Салет се раније крајем зиме увукао у град и донео је вести како Пелопонежани намеравају да ослободе Митилену. Међутим када је сам Салет изгубио наду у долазак пелопонеских бродова, он је наоружао народ оружјем за хоплите, да би могли да лакше бране град. [29] Дотада су били наоружани лакшим оружјем. Када је народ добио оружје одбио је да слуша власт и тражио је да се расподеле преостале залихе хране, претећи да ће се споразумети са Атињанима.[30] Владајући кругови Митилене су схватили да не могу да спрече народ и да могу да буду у опасности, ако се споразум са Атињанима склопи без њих.[31] Они су због тога склопили договор са атинским заповедником Пахетом, а по договору ниједан Митилењанин није смео да буде затворен, продан у робље или убијен све док се њихови преговарачи не врате из Атине.[32]

Пелопонеска флота стиже прекасноУреди

Пелопонешка флота под командом Алкиде потрошила је доста времена пловећи уз Пелопонез. Успели су да непримећени умакну Атињанима, а када су дошли до Јоније сазнали су да је Митилена заузета.[33] Током саветовања један од спартанских савезника предложио је да изненада и ноћу нападну Атињане код Митилене.[34] Алкида није био спреман за такву храбру акцију, а није прихватио ни савет да заузме неки од јонских градова и да користе такав град као базу помоћу које би одметнули Јонију од Атине.[35] Пошто није спасио Митилену Алкида је намеравао да се што раније врати на Пелопонез.[36] Након што су његову флоту угледали са атинских бродова Алкида је запловио према Пелопонезу пуном брзином нигде се не заустављајући.[37]

Расправе у АтиниУреди

Када је заузео Митилену Пахет је део војске послао у Атину, а са њима и Салета, кога су у Атини одмах убили.[38] Атињани су били бесни на Митилењане не само због побуне, него због тога јер је митиленски устанак довео до тога да се спартанска флота по први пута у 20 година нашла на обалама Јоније.[39] Због тога су Атињани донели окрутну одлуку да се убију сви одрасли, а жене и деца да се продају у робље.[40] Однмах су послали трирему према Митилени са одлуком да се побију сви одрасли Митилењани.[41] Следећег дана почели су Атињани да се предомишљају, јер су схватили да су донели превише окрутну одлуку. Осим тога митиленска делегација тражила је од притана да сазову нову скупштину. Сазвали су нову расправу о том питању. Током расправе развила се дебата оних, који су бранили одлуку од претходнога дана и оних, који су били за блажу казну. Клеон се залагао да се одрасли побију, а деце и жена да се продају у робље. Говорио је да законе треба доследно спроводити, чак и када нису праведни, а сматрао је да су Митилењани криви као колектив, јер су заједнички дигли устанак.[42] Говорио је да град који се побунио мора да се жестоко казни да би се остали одвратили од таквога покушаја. Говорник супротне стране Диодот сматрао је да је погрешна Клеоменова тврдња да жестока казна спречава будуће побуне. Рекао је да ниједна држава не диже устанак у очекивању да буде поражена. Сматрао је да је корисније благо кажњавање јер ће се тада неко лакше предати, а у случају да очекују жестоку казну неће се предавати. Што се тиче криваца сматрао је да народ не дели одговорност са олигархијом.

Изгласана блажа одлукаУреди

Након расправе дошло је до гласања. Том приликом Атињани су били подељени и готово једнако је било оних за једну и за другу одлуку. Ипак је превладао Диодотов предлог да се Митилена блаже казни.[43] Након тога Клеон је предложио да се убије око 1.000 Митилењана, за које сматрају да су највећи кривци. Одмах су послали други брод према Митилени, који је требао да плови пуном брзином, да би претекао први брод, који је носио одлуку да се убију сви одрасли мушкарци Митилене.Тај други брод је успео да стигне на време, па је спроведена друга блажа одлука.[44]

КазнаУреди

Атињани су убили око 1.000 Митилењана, срушили зидове Митилене и одузели су Митилени све бродове. Поделили су земљу на Лезбосу (сем Метимне) на 3.000 поседа. Земљу су поделили насељеницима, а они су онда изнајмљивали земљу Лезбљанима по цени од две мине по честици, тако да су 10 таланата плаћали Атини за изнајмљивање земље, а остатак је ишао на издржавање атинског гарнизона.[45] Атина је присвојила све митиленске поседе у Јонији.

ЛитератураУреди

  • Тукидид, Пелопонески рат, превод Душанке Обрадовић,Admiral Books, Београд 2010, ISBN 978-86-84983-72-7
  • Доналд Каган, Пелопонески рат (Donald Kagan "'The Peloponnesian War (Penguin Books, 2003). ISBN 0670032115)
  • Донал Каган Архидамов рат (Donald Kagan The Archidamian War (Cornell University Press, 1974) ISBN 0801497140)

РеференцеУреди

  1. Тукидид 3.2
  2. Каган Пелопонески рат 100,101
  3. Тукидид 3.2
  4. Тукидид 3.2
  5. Тукидид 3.3
  6. Тукидид 3.3
  7. Тукидид 3.3
  8. Тукидид 3.4
  9. Тукидид 3.4
  10. Тукидид 3.4
  11. Тукидид 3.5
  12. Тукидид 3.5
  13. Тукидид 3.6
  14. Тукидид 3.8
  15. Тукидид 3.9
  16. Тукидид 3.15
  17. Тукидид 3.15
  18. Тукидид 3.15
  19. Тукидид 3.16
  20. Тукидид 3.16
  21. Тукидид 3.18
  22. Тукидид 3.18
  23. Тукидид 3.18
  24. Каган Пелоп. рат 104-105
  25. Тукидид 3.19
  26. Тукидид 3.19
  27. Тукидид 3.26
  28. Тукидид 3.27
  29. Тукидид 3.27
  30. Тукидид 3.27
  31. Тукидид 3.28
  32. Тукидид 3.28
  33. Тукидид 3.29
  34. Тукидид 3.30
  35. Тукидид 3.31
  36. Тукидид 3.31
  37. Тукидид 3.33
  38. Тукидид 3.35-36
  39. Тукидид 3.36
  40. Тукидид 3.36
  41. Тукидид 3.36
  42. Тукидид 3.37-40
  43. Тукидид 3.49
  44. Тукидид 3.56
  45. Каган Архид. рат 166

Напомена:
Овај чланак може да се пренесе или преради само ако се означи да је пренешен или прерађен са Историјске енциклопедије и да је аутор Верлор.
Чланак је пребачен на [Српску енциклопедију]

Ad blocker interference detected!


Wikia is a free-to-use site that makes money from advertising. We have a modified experience for viewers using ad blockers

Wikia is not accessible if you’ve made further modifications. Remove the custom ad blocker rule(s) and the page will load as expected.