FANDOM


Милтијад Млађи (грч. Μιλτιάδης, око 555—489. пре Христа) био је атински политичар и војсковођа чувен по победи у Маратонској бици. Био је тиран Трачког Херсонеза. Његов син Кимон је касније био истакнути атински државник.

Miltiades

Рани животУреди

Милтијад је рођен у време када је Пизистрат владао Атином. Касније га представљају као противника тирана Пизистрата и његовог сина Хипије, међутим пошто је био архонт 524/523 изгледа да то није пуна истина. Био је и припадник вишег суда ареопага. Око 520. пре Христа наследио је Трачки Херсонез, полуострво северно од Троје и западно од Хелеспонта. Херсонез је раније уз подршку Пизистратида преузео његов стриц Милтијад Старији заједно са атинским колонистима. Изградио је зид дуж Херсонеза да би се бранио од непријатеља. Напао је град Лампсак, а заробљенике из Лампсака је ослободио тек након дипломатске интервенције лидијског краља Креза. Милтијада Старијега наследио је његов синовац Стесагора, који је умро без деце. Стесагора је био брат Милтијада Млађега, па је Милтијад Млађи наследио Трачки Херсонез.

Пизистратиди су послали Милтијада Млађега да преузме власт након Стесагорине смрти. Чим је стигао на Херсонез на превару је најугледније људе из свих тих крајева затворио.[1] Основао је гарду од 500 плаћеника. Да би ојачао своју позицију оженио се ћерком трачког краља Олора. [2]

Даријев поход на СкитеУреди

Придружио се као вазал Дарију Великоме приликом његовога похода на Ските 513. пре Христа. Заједно са другима Грцима добио је задатак да обезбеђује мост преко кога се Дарије требао вратити.[3] Пошто се Дарије Велики није вратио на време тирани разних јонских градова разматрали су шта да се чини. Скити су им претили, а чули су да Дарије није успео у свом походу. Милтијад је предлагао да се уништи мост и да се Дарије препусти својој судбини. На тај начин по његовом мишљењу страдао би и велики део персијске војске, па би се могли сви јонски Грци ослободити персијске власти.[4] Милтијад је сматрао да треба ослободити Јонију од персијске власти.[5] Сви су се били већ сложили са Милтијадом, али тада је тиранин Милета Хистијеј изнео супротно мишљење, па се већина тирана предомислила. Хистијеј из Милета је навео да свако од њих влада као тиранин захваљујући Даријевој помоћи, а иначе би народ пре изабрао демократију, него тиранију.[6]

Када су Скити напали Херсонез Милтијад је избегао.[7] Три године након повлачења са Херсонеза вратио је Трачки Херсонез уз помоћ трачког племена Долонка.[8]

Освајање ЛемнаУреди

Пелазги и Атињани су били у непријатељству од давнина. Атињани су их давно протерали из Атике, па су се Пелазги освећивали Атињанима и отимали им жене.[9] Када су се обратили делфијском пророчишту да питају како да се ослободе глади и невоља, добили су одговор да треба да плате Атињанима казну коју им они одреде. Атињани су тражили да им Пелазги предају острво, а Пелазги су поставили немогућ услов и рекли су да ће им предати земљу када стигну за време буре из атинске земље у њихову. Пошто се Атина налазила јужно био је то немогући услов. Међутим Милтијад је за време буре стигао са Херсонеза у Лемно и наредио је Пелазгима да напусте острво. [10] Подсетио их је на обећање, за које су Пелазги мислили да се неће испунити. Херсонез је припадао Атини и био је северније од Лемна. Један део Лемљана није хтео да прихвати такво тумачење, па су најпре били опседани, а онда су се предали.

Јонски устанакУреди

Battle of Marathon Greek Double Envelopment

Јонски Грци су 499. пре Христа подигли Јонски устанак против Персије. Изгледа да их је подржавао Милтидијад Млађи. Након слома Јонског устанка Дарије је одлучио да казни, оне који су помагали јонским Грцима. Послао је феничку флоту 494/493 пре Христа на Херсонез.Када се феничанска флота приближила Херсонезу Милтијад је једва утекао на Имбро, па одатле у Атину.[11] Том приликом Феничани су заробили Милтијадовога сина Метиоха.[12] Феничани су Метиоха испоручили персијском краљу, који је са њим лепо поступао. Дао му је кућу и имање и оженио га Персијанком.[13]

У Атини су Милтијада оптуживали његови непријатељи. Извели су га на суд оптужујући га да је био тиран на Херсонезу.[14]

Маратонска биткаУреди

Дарије Велики је послао Датиса да наводно казни Атињане због спаљивања Сарда, а заправо да би покорио целу Грчку. Персијанци су најпре заузели Еретрију, па су се по савету Хипије искрцали на око 40 километара од Атине. Било је то 490. пре Христа. Маратон им је био најзгодније земљиште за коњицу.[15] Команду над атинском војском имало је 10 војсковођа (стратега). Један од њих био је Милтијад. Мишљења 10 атинских војсковођа била су подељена. Једни нису били за битку, јер су сматрали да имају јако мало војске у поређењу са огромном персијском војском. Други, на челу са Милтијадом били су да се крене у битку.[16] Милтијад је наговорио једанаестога војсковођу, полемаха Калимаха да се крене у битку.[17] Говорио му је о опасности да у Атини активирају проперсијски елементи.[18] Оне војсковође, које су биле за битку, када је долазио њихов ред за положај врховног команданта тај положај су поверавали Милтијаду.[19]

Милтијад је борбену линију раширио да буде дугачка као и персијска. Средина је била најслабија са најмањим бројем врста.[20] Оба крила су била много јача. Борба на Маратонском пољу дуго је трајала. На средишњем делу победили су Персијанци, а на крилима су победили Хелени.[21] Након победе на крилима дозволили су непријатељу да побегне на том делу, а сами су окренули оба крила против Персијанаца, који су били победници у средишњем делу.[22] Нападом са оба крила победили су непријатеља у средини и натерали га у бекство. У Маратонској бици погинуло је 6.400 Персијанаца и 192 Атињана.[23]

Поход на ПаросУреди

Након победе на Маратону Милтијад је постао јако славан у Атини. Замолио је Атињане да му дају 70 бродова, војску и новац, с тиме да није нагласио против кога ће ратовати.[24] Рекао је само да ће се обогатити у том походу. Атињани су му дали бродове, војску и новац. Милтијад је кренуо у поход на Парос са 70 бродова[25] под изговором да су они помагали Персијанце прилиом Маратонске битке.[26] Заправо је нападао Паране, јер их је мрзио. Опседао је град и тражио је од њих 100 таланата. Приликом опсаде је повредио ногу. Након 26 дана опсаде повукао се.[27] Атињани су били љути због неуспеха у походу на Пар, а његови политички противници су то искористили.

Суђење МилтијадуУреди

Ксантип га је оптужио и тражио је смртну казну због велеиздаје.[28] Милтијад због повређене ноге није могао сам да се брани, па су га бранили пријатељи. Подсетили су на његове заслуге у Маратонској бици и у освајању Лемна.[29] Милтидијад је осуђен да плати казну од 50 таланата. Пошто је то био огроман новац, а Милтидијад није имао довољно новца да плати казну био је затворен док не плати казну.[30] Умро је у затвору, по свој прилици од гангрене на нози. Његов дуг је касније платио његов син Кимон.

ЛитератураУреди

РеференцеУреди

  1. Херодот, 6.39
  2. Херодот, 6.39
  3. Херодот, 4.137
  4. Непос, Милтијад 3.
  5. Херодот, 4.137
  6. Херодот, 4.137
  7. Херодот, 6.40
  8. Херодот, 6.40
  9. Херодот, 6.138
  10. Херодот, 6.140
  11. Херодот, 6.41
  12. Херодот, 6.41
  13. Херодот, 6.41
  14. Херодот, 6.104
  15. Херодот, 6.102
  16. Херодот, 6.109
  17. Херодот, 6.110
  18. Херодот, 6.109
  19. Херодот, 6.110
  20. Херодот, 6.111
  21. Херодот, 6.113
  22. Херодот, 6.113
  23. Херодот, 6.117
  24. Херодот, 6.132
  25. Непос, Милтијад 7
  26. Херодот, 6.133
  27. Херодот, 6.135
  28. Херодот, 6.136
  29. Херодот, 6.136
  30. Плутарх, Кимон 4

Ad blocker interference detected!


Wikia is a free-to-use site that makes money from advertising. We have a modified experience for viewers using ad blockers

Wikia is not accessible if you’ve made further modifications. Remove the custom ad blocker rule(s) and the page will load as expected.