Историјска енциклопедија
Register
Advertisement
Silver denarius of Metellus Scipio 47 46 BCE

Сребрени денаријус Метела Сципиона

Метел Сципион или Квинт Цецилије Метел Пије Сципион Насика (98—46. пре Христа) је био римски војсковођа, који се истакао за време Цезаровога грађанскога рата. Након смрти Помпеја Великога био је врховни командант оптиматске војске у северној Африци. Цезар га је победио у бици код Тапса 46. пре Христа.

Породица и усвајање[]

Метел Сципион је рођен као Публије Корнелије Сципион Насика. Његов деда је био Публије Корнелије Сципион Насика Серапион, конзул 111. пре Христа. Отац му је био Публије Корнелије Сципион Насика (претор) и погинуо је 93. пре Христа у Хиспанији (Шпанији). Мајка му је била Лицинија Прима, ћерка Луција Лицинија Краса, конзула 96. пре Христа. Пошто понтифекс максимус Квинт Цецилије Метел Пије није имао деце усвојио је Метела Сципиона као свога сина.[1] Тај процес усвајања био је необичан, јер је усвојен по тестаменту, тј за Метелова живота није му био син, него тек након смрти, па је онда наследио његово имање.

Емилија Лепида и деца[]

Метел Сципион се оженио Емилијом Лепидом, ћерком Мамерка Емилија Лепида Ливијана, конзула 77. пре Христа. Најпре је заручио Емилију Лепиду, па раскинуо заруку, а кад се Катон Млађи припремао да се ожени са њом Сципион се поново предомислио, па се онда оженио са њом.[2] Разочарани Катон Млађи је био толико љут да је писао песме против Сципиона и намеравао да га тужи.[3] Имали су два сина, од којих је један умро у осамнаестој години. Њихова ћерка Корнелија Метела се удала најпре за Публија Краса, тријумвировога сина.[4] Након Публијеве погибије у бици код Каре Корнелију Метелу удао је 52. пре Христа за Помпеја. Помпеј је том женидбом ојачао своју везу са оптиматима и раскинуо савез са Цезаром.

Политичка каријера[]

Изабран је за народнога трибуна 59. пре Христа. Био је изгледа курулни едил 57. пре Христа. Претор је постао највероватније 55. пре Христа. Почео је да се истиче као један од вођа оптимата, који су се супростављали Првом тријумвирату. Погибија Краса у бици код Каре довела је до урушавања Првога тријумвирата и Помпејевога приближавања оптиматима. Удаја Сципионове ћерке Корнелије Метеле за Помпеја 52. пре Христа сматрала се као Помпејево приближавање оптиматима и удаљавање од Цезара.[5] Наиме Помпеј је пре тога одбио да се ожени Цезаровом рођаком Октавијом. Ипак у последње време постоји и интерпретација да је Помпеј желио да одржи добре односе са Цезаром.[6]

Конзул[]

Био је кандидат за конзула, а остала два кандидата су били Тит Манлије Милон и Плаутије Хипсеј.[7] Изборна кампања је била обележена великим подмићивањем и насиљем.[8] Милон је у то доба јануара 52. пре Христа убио Публија Клодија. Након убојства Публија Клодија 52. пре Христа Помпеј је био именован за јединога конзула.[9] Међутим касније Помпеј је за свога таста Метела Сципиона дао да буде изабран за другога конзула за 52. пре Христа.[10] Сципион је на тај начин избегао суђење због подмићивања.[11]

Грађански рат[]

Цезар је најпре током 50. пре Христа тражио да му се продужи империј, а када Сенат није пристајао поручио је да се неће одрећи власти ако то и Помпеј не учини и индиректно је претио.[12] Цезарово писмо је прочитано у Сенату 1. јануара 49. пре Христа, а Метел Сципион је тражио да ако Цезар не положи оружје у одређеном року да се прогласи државним непријатељем.[13] На предлог конзула Сенат је најпре изгласао да се Цезар одрекне оружја, а Помпеј да се не одрекне. Међутим онда је Марко Антоније успео да наведе сенаторе да гласају да се обојица одрекну власти.[14] Сципион је онда са конзулима наметао свој предлог и сенатори су се разишли због раздора.[15] Метел Сципион, Катон Млађи и Луције Корнелије Лентул Крус супростављали су сваком могућем компромису са Цезаром.[16] На тај начин утрли су пут Цезаровом грађанском рату.

Проконзул у Сирији[]

Метел Сципион је 49. пре Христа именован за проконзула Сирије.[17] Цезар је тада ослободио бившега краља Јудеје Аристобула II, дао му је две легије и послао га у Сирију, надајући се да ће придобити Јудеју и целу Сирију.[18][19] Цезар се надао да ће тако Помпеј да изгуби Сирију. Александар од Јудеје се спремао да се придружи оцу Аристобулу, али Метел Сципион га је по Пoмпејевом налогу ухватио је и погубио у Антиохији под оптужбом да је нанио штете Римљанима.[20] У Сирији је изнудио велики новац потребан за рат са Цезаром, тако да су му платили трогодишњи данак.[21] Поред тога из Сирије је повео велику војску и коњицу. Са војском је зимовао у Малој Азији у Пергаму и најбогатијим градовима, а војску је придобијао допуштајући им да пљачкају најбогатије градове.[22] Утеривао је новац у целој провинцији тражећи да се порез плати унапред.[23]

Битка код Фарсала[]

Са две легије Сципион је 48. пре Христа дошао у Македонију.[24] Након доласка у Македонију победио је Гаја Калвисија Сабина и уништио му једну целу легију.[25] До доласка Помпеја маневрирао је у Македонији супростављајући се Луцију Касију Лонгину и Гнеју Домицију Калвину. Победио је у Тесалији Луција Касија Лонгина.[26] Након тога сукобљавао се са Калвином, али међу њима осим мањих заседа и чарки није дошло до већега сукоба.[27] Учествовао је у бици код Фарсала 48. пре Христа командујући центром Помпејеве војске.[28] Након пораза Помпејеве војске Метел Сципион је побегао у Африку.

Рат у Африци[]

Северна Африка је од 49. пре Христа била под контролом Помпејевих снага. Публије Атије Вар је преузео контролу над Африком, коју је успео да обрани од Гаја Скрибонија Куриона. Након пораза у бици код Фарсала у Африку су дошли Катон Млађи, Метел Сципион, Тит Лабијен, Помпеј Млађи и Марко Петреј.[29] Дуго времена међу Варом и Метелом Сципионом долазило је до спора око тога ко ће имати врховну команду.[30] На инзистирање бившега Метеловога непријатеља Катона Млађега Вар је врховну команду препустио Метелу Сципиону.[31] Само Сципионово име је уливало наду да Сципиони не могу да буду поражени у Африци.[32] На југу Хиспаније неколико римских легија побунило се против Цезара и биле су спремне да пређу на страну оптимата, па је Сципион послао Помпеја Млађега у Хиспанију са задатком да преузме контролу над легијама и провинцијом.[33]

Пораз у бици код Тапса[]

Цезар је са војском прешао у Африку почетком 46. пре Христа. Био је поражен у бици код Руспине, а након пораза се повукао у Руспину. Када му је стигло појачање кренуо је у офанзиву. Цезар је победио Метела Сципиона у одлучујућој бици код Тапса 46. пре Христа. Након пораза Сципион је са неколико бродова заполовио према Хиспанији (Шпнаији), али бродови су му због олује морали да пристану у Мауританији у луку Хипо, којом је командовао Публије Ситије.[34][35] Ситије је опколио и потопио Сципионове бродове. Метел Сципион се тада убио да не падне у руке непријатељима.[36]

Претходи:
Гнеј Домиције Калвин и
Марко Валерије Масала Руф
Конзул Римске Републике
заједно са Помпејем
52. пре Христа

Следи:
Марко Клаудије Марцел и
Сервије Сулпиције Руф


Литература[]

Референце[]

  1. Goldsworthy стр. 349
  2. Плутарх Катон Млађи 7
  3. Плутарх Катон Млађи 7
  4. Goldsworthy стр. 349
  5. Seager стр. 131
  6. Seager стр. 132
  7. Плутарх Катон Млађи 47
  8. Плутарх Катон Млађи 47
  9. Seager стр. 134
  10. Касије Дион 40.51
  11. Касије Дион 40.51
  12. Плутарх Цезар 30
  13. Плутарх Цезар 30
  14. Плутарх Цезар 30
  15. Плутарх Цезар 30
  16. Цезар Грађански рат 1.4
  17. Цезар Грађански рат 1.6
  18. Јевр. Рат 1.9.1
  19. Касије Дион 41.18
  20. Јевр. Старине 14.125
  21. Цезар Грађански рат 3.31
  22. Цезар Грађански рат 3.31
  23. Цезар Грађански рат 3.32
  24. Цезар Грађански рат 3.4
  25. Апијан Грађански ратови 2.60
  26. Касије Дион 41.51
  27. Цезар Грађански ратови 3.36-38
  28. Плутарх Помпеј 69
  29. Касије Дион 42.13
  30. Касије Дион 42.57
  31. Касије Дион 42.56
  32. Касије Дион 42.57
  33. Касије Дион 42.56
  34. Касије Дион 43.9
  35. Цезар Афрички рат 96
  36. Касије Дион 43.9

Напомена:
Овај чланак може да се пренесе или преради само ако се означи да је пренешен или прерађен са Историјске енциклопедије и да је аутор Верлор.
Чланак је пребачен на [Српску енциклопедију]

Advertisement