Ментор са Родоса (грч. Μέντωρ ὁ Ῥόδιος, око 385 —340 пре Христа) био је грчки војсковођа. Као најамник борио се против персијског цара Артаксеркса III, најпре у служби Артабаза, а касније у египатској служби. Након опсаде Сидона прешао је на персијску страну и истакао се приликом освајања Египта 343. пре Христа. После тога 342. пре Христа именован је врховним заповедником персијских западних сатрапија, где је успешно угушио више побуна. Његовим заслугама Артаксеркс је помиловао Мемнона са Родоса, Артабаза и Барсину.
У служби Артабаза против персијског цара[]
Током 358. пре Христа Ментора и његовог брата Мемнона са Родоса ангажовао је Артабаз, сатрап од Фригије. Артабаз се тада побунио против новога персијског цара Артаксеркса III. Ментор и његов брат Мемнон предводили су Артабазову војску. Да би осигурао савез сатрап се оженио Менторовом сестром, а Ментор се оженио Артабазовом ћерком Барсином. Барсина је тада била још премлада. Осим тога сатрап је двојици браће доделио земљу крај Троје.
Пораз и бег[]
Иако су били способни војсковође нису могли ни уз помоћ 5.000 тебанских плаћеника под Паменовим вођством да се одупру персијској војсци, тако да су 354. пре Хр. морали да беже. Артабаз, Барсина и Мемнон су побегли у Пелу на двор македонског краља Филипа II Македонског. Филип II Македонски их је позвао да остану колико желе. Ментор је побегао у Египат.
У фараоновој служби[]
Ментор је нашао уточиште у Египту на двору египатског фараона Нектанеба II. Египат је у то време био независан. Сидон се био побунио против Персије, па је фараон послао Ментора и 4.000 плаћеника да помогну Сидону и краљу Тенесу.[1] Сидон су нападали сатрап Киликије Мазеј и сатрап Сирије Белесис. Ментор са Родоса је неколико пута победио неколико персијских сатрапа,[2] али није могао да победи велику персијску војску, под Aртаксерксовим заповедништвом. Када се појавила велика персијска војска 344. пре Христа тада су Тенес и Ментор схватили да немају шансе, па су издали град.[3] Када је Тенес пустио персијску војску у Сидон, Артаксеркс га је убио, јер му више није био од користи.[4] Након тога грађани Сидона су сами запалили себе и свој град.[5] Артаксеркс је опростио Ментору, који је тада прешао у персијску службу.
У персијској служби[]
Артаксеркс III је 343. пре Христа напао и поново је заузео Египат. Ментор је тада био од велике важности. Заповедао је трећином грчких плаћеника, а са њим је био Багоа, еунух од великога царскога поверења.[6] Ментор је заузео много градова у Египту служећи се лукавствима. [7] Многи египатски градови, који су били први на удару персијске војске имали су гарнизоне у којима су били измешани Египћани и Грци. Ментор је раширио вести да ће Артаксеркс бити великодушан према онима, који се предају, а да ће оне који се не предају снаћи судбина Сидона.[8] Египћани су бежали из градова, а Грци плаћеници су остајали у тим градовима. Плаћеници су се посвадили са домаћим становништвом.
Учествује у освајању Египта 343. пре Христа[]
Први град који је Ментор освојио био је Бубаст. Египћани су намеравали да предају град Персијанцима без знања Грка у Бубасту.[9], па су преговарали са Персијанцима и Менторовим пратиоцем Багоасом да предају град. Ментор није био обавештен о тим преговорима. Када су Грци из Бабуста за то сазнали они су напали Египћане, неке убили, а остале ставили под надзор.[10] Након тога грчки плаћеници из Бабуста ступили су у преговоре са Ментором, који их је охрабрио да нападну Персијанце када Багоас уђе у град.[11] Када је Багоас покушао да сам заузме град био је заробљен. Након тога тражио је Ментора да му поштеди живот обећавајући да више никад неће подузимати акције без његова питања.[12] Грци су предали град Ментору од Родоса, а он је поштедио Багоаса. Њих двојица су касније јако добро сарађивала у свим акцијама, па су обојица напредовала на персијском двору.
Багоа и Ментор[]
Багоа и Ментор су се удружили, па су обојица дошла до високих положаја у персијској хијерархији. Ментор је био именован врховним заповедником и сатрапом у обалним западним сатрапијама.[13] Регрутовао је грчке плаћенике и слао их Атаксерксу. Багоа је са друге стране најпре био заповедао у источним сатрапијама, а након тога је постао главни царев саветник.[14]
Лукавствима је угушио побуну у западним сатрапијама[]
Артаксеркс III је након освајања Египта наградио Ментора са 100 талената и поставио га је 342. пре Христа за сатрапа азијске обале.[15] Осим тога дао му је задатак да ратује против побуњеника и поставио га је за заповедника снага у рату са побуњеницима. Прво је ратовао против тирана Атернеја Хермије. Хермију је на превару ухватио. Обећавшио му да ће му цар све опростити ухапсио га је. Након тога користио је Хермијин прстен, којим су се печатирала документа. Преваром помоћу писама печатираним Хермијиним прстеном предали су му се многи градови и тврђаве.[16] Пошто је на лак начин сломио побуну напредовао је. На сличан начин силом или лукавством покорио је и остале побуњенике.
Помиловање за Менторова брата и таста[]
Замолио је Артаксеркса да помилује његова брата Мемнона, таста Артабаза и Барсину. Цар их је помиловао, па су се они вратили након 12 година изгнанства и боравка на македонском двору. Артабаз је информисао персијског цара о плановима Филипа II Македонског да нападне Персију одмах након што покори грчке градове.
Смрт[]
Ментор је умро 340. пре Христа. Ментор и Барсина су имали ћерку, која се удала за Неарха. Барсина се након Менторове смрти удала за Мемнона са Родоса. После Мемнонове смрти постала је љубавница Александра Великог, са којим је имала дете Херкулеса.