FANDOM


Мелеагер (грч. Mελεαγρος, до 323. пре Христа) је био македонски генерал Александра Великога. Пред Александрову смрт именован је за команданта пешадије. Након Александрове смрти супроставио се Пердици и плановима о Вавилонској подели, па је Пердика наредио да се погуби.

Istanbul - Museo archeol. - Sarcofago di Alessandro, sec. IV a.C. - Foto G. Dall'Orto 28-5-2006 15.jpg

Детаљ са Александрова саркофага

Поход против Гета Уреди

Учествовао је током 335. пре Христа у рату против Гета, који су се налазили са друге стране Дунава. Око 4.000 македонских пешака и 1.500 коњаника прешло је Дунав неопажено ноћу у приручним сплавовима и чамцима. [1] Гете нису издржале ни први коњички напад и одмах су напустиле свој слабо утврђен град. Александар Македонски је заузео град, узео плен и град разорио до темеља. Мелеагер и извесни Филип су били задужени да пренесу велики плен.[2]

Први походи против ПерсијеУреди

За време битке код Граника 334. пре Христа био је на левом крилу између Кратера и Филипа и заповедао је једним делом фаланге.[3] Код Халикарнаса учествовао је заједно са Пердиком и Аминтом у Александровоме неуспешноме нападу на Минд.[4] Током 334. пре Христа Александар је пре зимовања у Карији послао у Македонију војнике, који су се недавно оженили да проведу зиму са својим женама.[5] Војнике су водили Коин, Мелаегер и Птолемеј, Селеуков син. Током пролећа 333. пре Христа вратио се са Македонцима и придружио се Александру код Гордија са 3.000 пешака и 650 коњаника.[6] Учествовао је и у бици код Иса и у бици код Гаугамеле.

У бици код Персијских врата крајем 331. пре Христа остао је са Кратером и одвраћао је пажњу Ариобарзану. За то време Александар Велики је изводио маневар окружавања. Кратер и Мелеагер су требали да крену у напад на зид када Александар да сигнал.[7]

Поход у Средњој Азији и Индији Уреди

Током 329. пре Христа учествовао је са Пердиком у походу против Мемацена. Током 328. пре Христа остао је са Полиперхоном, Аталом и Горгијом у Бактрији.[8] Требали су да спрече побуну, а за то време Александар је кренуо у Согдијану. Током 327. пре Христа заједно са Белим Клитом и Горгијом пратио је Хефестиона и Пердику на Инд. Успут су покорили локалнога краља Астиса.[9] У бици код Хидаспа учествовао је са друге стране реке и по припремљеним инструкцијама прешао је тек када је била осигурана македонска победа.[10] Вратио се из Индије преко Арахозије и Дрангијане под Кратеровим заповедништвом заједно са Аталом и Антигеном.[11]

Вавилонска расправа о судбини Александрове краљевине Уреди

Када је 323. пре Христа умро Александар Велики Александрови телохранитељи су у краљевској палати у Вавилону сазвали његове главне пријатеље и генерале.[12] Пердика је сазваном скупу изложио краљевски трон, дијадему, одећу и оружје.[13] На то је ставио прстен, који му је Александра дао претходнога дана.[14] Пердика је рекао да њима свима враћа прстен, као симбол краљевскога ауторитета.[15] Пердика се први обратио скупу и рекао је да треба да изаберу једнога или више вођа док чекају да Роксана роди будућега краља.[16]

Јустинова верзијаУреди

Према Јустину Мелеагер се јавио и рекао да не требају чекати да се роди краљ, кад већ заправо имају краља.[17] Рекао је да већ имају једнога дечака Херкулеса, Александрова сина са Барсином.[18] Поред њега постоји и Александров полубрат Филип III Аридеј. Мелеагер је њега посебно истицао. Рекао је и да је није законито да македонски краљеви имају персијске крви, а Роксана је била Персијанка.[19] Птолемеј Сотер је замерао предлогу да Филип III Аридеј буде краљ, јер није способан за функцију и неко би у име њега морао да одлучује. Прихваћен је Пердикин предлог да сачекају док Роксана не роди дете, па ако се роди дечак да његови регенти буду Леонат, Пердика, Кратер и Антипатар.[20] Сви су се сложили и заклели.

Пешадија се није слагала са договором, па су прогласили Филипа III Аридеја за краља. Коњица је послала Мелеагера и Атала да смире побуну, али они су се придружили пешадији.[21] Пешадија је са оружјем упала у краљевску палату, а коњица је избегла сукоб и побегла из Вавилона.[22] Покушали су и атентат на Пердику. Пердика се обратио пешадији и успео је да помири пешадију и коњицу. Као компромис коњица и Пердика прихватили су Филипа III Аридеја за краља.[23] Други краљ је требао да буде Александров син ако се роди дечак. Антипатер је био прогалшен стратегом Македоније и Грчке. Кратер је добио царску благајну. Пердика и Мелеагер су постали главни команданти македонске војске. Пердика је одредио један дан за лустрацију (чишћење) македонске војске. Успео је да казни главне кривце за нереде, тј Мелеагерове присташе.

Верзија Квинта Курција РуфаУреди

Скупу се након Пердике обратио Неарх, који је рекао да није прикладно да чекају краља, који се још није родио, када већ имају једно Александрово дете, које је родила Барсина.[24] С њим се нико није сложио, па се скупу обратио Птолемеј Сотер. Рекао је да ни син од Роксане ни од Барсине није добро решење и да не би били одговарајући владари за Македонце због свога персијскога порекла.[25] Птолемеј је сматрао да треба да влада група Александрових генерала и официра и да се одлуке требају да доносе већином..[26] Аристон је рекао да је Александар изразио жељу да треба да влада најбољи и да је прстен предао Пердики, кога је сматрао најбољим.[27] Присутни су након тога тражили да Пердика иступи и узме прстен.[28]

Мелеагеров иступУреди

Док је Пердика оклевао јавио се Мелеагер, који се успротивио да Пердика узме прстен.[29] Рекао је да је Пердика предложио нерођено дете да би он владао у његово име. Мелеагер је рекао да ако је Александар одредио Пердику, да га он онда неће послушати.

Око Мелеагера се окупило доста војника и ситуација се кувала до разине побуне. Након тога јавио се један од Македонаца, који је рекао да нема смисла да се почиње са грађанским ратом када већ имају краља Филипа III Аридеја.[30] Узвикивали су да се треба позвати Филип III Аридеј. Мелеагер је због мржње против Пердике брзо довукао Филипа III Аридеја.[31] Пешадија се залагала за Филипа III Аридеја, али истакнутији људи и коњица имали су другачије мишљење. Мелеагер је обукао заштитни оклоп и понашао се као члан краљеве пратње, а уз њих су ишли војници фаланге ударајући у штитове и спремни да се обрачунају.[32]

Мелеагер влада у Вавилону Уреди

Пердика је био преплашен и дао је да се закључају краљевске одаје, где је било Александрово тело.[33] Са њим су били истакнути Македонаци, краљевски пажеви и дворјани. Међутим неколико хиљада војника је било против њих, па су лако разбили браву.[34] Предводио их је Мелеагер, а са њима је био и краљ Филип Аридеј. Дошло је до сукоба у коме су војници бацали копља на Пердику и његове људе и позивали су га да се преда.[35] Пердика је положио оружје и напустио палату. Коњица је била уз Пердику и тражила је да напусте Вавилон, али Пердика се једно време опирао том захтеву. Мелеагер је упозоравао краља да је опасно да Пердика остане жив.[36] Покушао је да ухапси Пердику.

Погубљење Мелеагера и његових присташаУреди

Док је Мелеагер контролисао краљевску палату Пердика је преузео контролу равнице око Вавилона и блокирао је снабдевање Вавилона житом.[37] Уследила је несташица, па и глад. Дошло је до преговора. Склопљен је споразум да Мелеагер буде трећи генерал. Пердика је постао главнокомандујући. Приликом церемонијалног чишћења македонске војске Пердика је искористио прилику и погубио је 300 главних Мелеагерових присташа бацивши их под слонове. [38] Мелеагер није успео да то спречи, а онда је побегао и покушао је да нађе уточиште у храму. Међутим убијен је.

ЛитератураУреди

РеференцеУреди

  1. Аријан 1.3-4
  2. Аријан 1.4
  3. Аријан 1.14
  4. Аријан 1.20
  5. Аријан 1.24
  6. Аријан 1.29
  7. Аријан 3.18
  8. Аријан 4.16
  9. Аријан 4.22
  10. Аријан 5.18
  11. Аријан 6.17
  12. К.К.Руф 10.6.1
  13. К.К.Руф 10.6.4
  14. К.К.Руф 10.6.4
  15. К.К.Руф 10.6.5
  16. К.К.Руф 10.6.8-9
  17. Јустин 13.2
  18. Јустин 13.2
  19. Јустин 13.2
  20. Јустин 13.2
  21. Јустин 13.3
  22. Јустин 13.3
  23. Јустин 13.4
  24. К.К.Руф 10.6.10-11
  25. К.К.Руф 10.6.13-14
  26. К.К.Руф 10.6.15
  27. К.К.Руф 10.6.16-17
  28. К.К.Руф 10.6.18
  29. К.К.Руф 10.6.20-21
  30. К.К.Руф 10.7.2
  31. К.К.Руф 10.7.7
  32. К.К.Руф 10.7.14
  33. К.К.Руф 10.7.16
  34. К.К.Руф 10.7.17
  35. К.К.Руф 10.7.18
  36. К.К.Руф 10.8.1
  37. К.К.Руф 10.8.11
  38. К.К.Руф 10.9.18

Напомена:
Овај чланак може да се пренесе или преради само ако се означи да је пренешен или прерађен са Историјске енциклопедије и да је аутор Верлор.
Чланак је пребачен на [Српску енциклопедију]

Ad blocker interference detected!


Wikia is a free-to-use site that makes money from advertising. We have a modified experience for viewers using ad blockers

Wikia is not accessible if you’ve made further modifications. Remove the custom ad blocker rule(s) and the page will load as expected.