FANDOM


215px-Hekatomid

Маузол

Маузол (грч. Μαύσωλος, до 353. пре Христа) је био владар Карије (377—353 пре Христа). Иако је био сатрап владао је фактички као независан владар. Познат је по монументалној гробници у Халикарнасу (Бодрум), која је била једно од седам светских чуда. Та гробница је по њему названа Маузолеј.


Рани живот Уреди

Био је најстарији син Хекатомна, који је био сатрап Карије од око 392. пре Христа до 377. пре Христа. Ти владари Карије Хекатомниди преузели су хеленистичку културу. Веома мало се зна о Маузоловој младости, али зна се да је био пријатељ спартанског краља Агесилаја II. По свој прилици Агесилај га је посетио за време рата у Малој Азији (396-394. пре Христа).

Сатрап КаријеУреди

Након што му је умро отац персијски цар Артаксеркс II Мнемон прогласио га је 377. пре Христа сатрапом Карије. У то време Ахемединско царство је учествовало у неколико ратова. Египат је био независан и Артаксеркс је планирао да га поново покори. На северу номадско племе Кадузијаца није се покоравало Персији. Сатрапи у Малој Азији су тада имали значајнију слободу деловања, па су се грчки градови у Малој Aзији бојали да ће нови сатрап Карије настојати да прошири своју власт на запад. Када је Маузол дошао на власт Атина је оснивала Друго атинско царство, које је било усмерено против Спарте, али и против свакога другога, ко би напао једну од чланица савеза, а при томе се мислило на персијске сатрапе.

ХаликарнасУреди

450px-The maussolleion model dsc02711-miniaturk nevit

Модел Маузолеја

Између 370. пре Христа и 365. пре Христа Маузол је главни град Карије преместио у Халикарнас (Бодрум). Дотада је Миласа била главни град. Халикарнас је био добро утврђен град са зидовима довољно јакима да издрже напад новога оружја катапулта. Град је примио много новога становништва. Халикарнас је постао познат по својој Маузоловој монументалној гробници Маузолеју. Убрајао се међу седам светских чуда. Изградила га је његова сестра и жена након његове смрти. Могуће је да је Маузол поново основао и Книд, Еритру и Пријену.

Побуна сатрапа Уреди

Током 367. пре Христа побунио се Ариобарзан, сатрап Хелеспонтске Фригије. Против њега је послана персијска војска под заповедништвом Маузола и Аутофрадата од Лидије.[1] Успели су да изолују и опседају побуњенике у Асосу и Адрамитуму све док није 365. пре Христа стигао спартански краљ Агесилај II са најамницима. Међутим Маузол тада не само да је прекинуо опсаду, него је Агесилају дао новца и поклона.[2] Чудно је било да је Маузол заједно са Аутофрадатом подмитио Агесилаја, када је било довољно да само одустане од опсаде. Могуће је да је подмитио Агесилаја да се држи подаље од Карије или је стварао могућност да би у будућности могао да унајми спартанске најамнике. Ипак тај потез је можда повезан са његовим припремама за побуну.[3] Одмах након тога Маузол се придружио ономе што Диодор од Сицилије назива побуна сатрапа, а то је заправо била серија побуна, које су се наставиле током некога времена. Различити сатрапи дизали су побуне у различито време. Учествовао је 362. пре Христа у побуни против Артаксеркса II Мнемона.[4] Тада је поседовао неколико тврђава и значајних градова.[5] Током побуне освојио је велики део Ликије, Јоније и неколико грчких острва.

Успостављен редУреди

Кратко време након 360. пре Христа био је успостављен ред, тако да нови персијски цар Артаксеркс III Охос, који је наследио свога оца 358. пре Христа, није морао уопште да се боји сатрапа. Једноставно је игнорисао Маузола, који је био један од последњих, који су се побунили, а један од првих који су поново постали лојални. Иако је Маузол прихватио персијски гарнизон у Халикарнасу он је деловао као незавиан владар, тако да није билао чудно што су о њему понекад писали и као о краљу. У ствари он је и дејствовао као прави суверен, тако да је закључивао уговоре са градовима као што су Фаселис и Кнос.

Савезнички ратУреди

Помагао је побуњеним атинским савезницима 357. пре Христа за време Савезничког рата (357–355. пре Христа). Хиос, Кос, Родос и Бизантиј постали су Маузолови савезници. Није познато зашто их је Маузол помагао, али могуће је да је Артаксеркс III Охос наредио свом сатрапу да потакне Грке на побуну. Побуна унутар Другога атинског царства створила је велики метеж, који је омогућио персијском краљу да започне напад на Египат, који је завршио неуспехом. Атина је на крају Савезничкога рата морала да призна пуну аутономију својих савезника, односно формалну независност савезника. Највећу корист од тога имао је Маузол, јер је након окончања рата заузео Родос.[6] Маузол не само да је био сатрап Карије, него и независан владар, који контролише неколико грчких градова и острва. Грчки градови су били мање или више аутономни, али понекад би их посећивали инспектори. Био је то модел, који су развили Персијанци, користили су га и Атињани, а копирали су и каснији владари. Маузол је био део ланца, који повезује Персију са хеленистичким краљевствима.

Смрт Уреди

Умро је 353. пре Христа. Наследила га је сестра и жена Артемизија, која је позвала највеће грчке уметнике у Халикарнас да украсе Маузолеј. Када су се Рођани побунили зидови Халикарнаса су били довољно јаки да заштите град. Артемизија је умрла након две године на власти.


ЛитератураУреди

РеференцеУреди

  1. Buckler стр.352
  2. Buckler стр.358
  3. Buckler стр.358
  4. Диодор, 15.90
  5. Диодор, 15.90
  6. Buckler стр.383

Ad blocker interference detected!


Wikia is a free-to-use site that makes money from advertising. We have a modified experience for viewers using ad blockers

Wikia is not accessible if you’ve made further modifications. Remove the custom ad blocker rule(s) and the page will load as expected.