FANDOM


396px-Portrait Marcellus Louvre Ma3547

Марко Клаудије Марцел

За остале особе истога имена погледајте Марко Клаудије Марцел (вишезначна одредница)

Марко Клаудије Марцел или Марцел (лат. Marcus Claudius Marcellus, 42. пре Христа – 23. пре Христа) је био најстарији син Октавијанове сестре Октавије и Гаја Клаудија Марцела Млађега. Октавијан Август га је оженио својом ћерком Јулијом Старијом и на њега је рачунао као на потенцијалнога наследника. Међутим умро је у деветнаестој години живота.

Августов нећак Уреди

Родио се 42. пре Христа као син Августовове сестре Октавије и Гаја Клаудија Марцела Млађега, конзула 50. пре Христа. Имао је две сестре Клаудију Марцелу Млађу и Клаудију Марцелу Старију, удану за Агрипу. Марцел је био потомак Марка Клаудија Марцела, истакнутога војсковође Другога пунскога рата. Пошто Август није имао синова Марцел му је као нећак био један од најближих рођака. Већ током 39. пре Христа био је као трогодишње дете заручен за ћерку Секста Помпеја. Август је иначе дипломатским удајама и венчањима настојао да овери одређени политички савез, а тако је и тај пут настојао да оставри мировни споразум са Секстом Помпејем. Међутим та зарука је поништена чим је Секст Помпеј био поражен.

Августов зет Уреди

Током 29. пре Христа учествовао је поред свога ујака Октавијана у тријумфалној поворци посвећеној победи над Марком Антонијем и Клеопатром у бици код Акцијума. Од једанаесте или дванесте године темељито је изучавао дела латинске књижевности. Од своје четрнаесте године изучавао је реторику и филозофију.[1] Први пут учествовао је 26. пре Христа као војни трибун у војном походу са Августом у Хиспанији.[2] Током 25. пре Христа Марцел се оженио Августовом једином ћерком Јулијом Старијом.[3] Август није могао да присуствује њиховој свадби, па је уместо њега венчање обављао Агрипа.[4]

Питање наследникаУреди

У римској јавности владало је мишљење да ће Марцел бити Августов наследник.[5] Када се 25. пре Христа оженио за Јулију Старију изгледало је да је то још очитије. Агрипа није био задовољан таквим развојем. Август је током 23. пре Христа био веома озбиљно разболио, па су се око њега окупили најистакнутији римски сенатори и магистрати.[6] Питање наследника и спекулације да је Марцел именован за наследника у Августовом тестаменту натерало је Августа да у Сенату прочита тестамент. Иако није именовао насленика сви су очекивали да ће именовати Марцела, али он је свој прстен ипак дао Агрипи, а убрзо после тога је оздравио.[7] Иако је волио Марцела и као зета и као нећака и указивао му све могуће почасти ипак није њега именовао наследником, него је изабрао Агрипу.[8]

Едил Уреди

Када је Октавијан Август оздравио тада је приметио да Марцел није више пријатељски наклоњен према Агрипи, па је да би избегао могући сукоб између њих двојице Агрипу онда послао у Сирију.[9] Током 23. пре Христа Марцел је именован за едила.[10] Добио је право да буде именован за конзула 10 година раније, него што је то уобичајено.[11] Као едил Марцел је организовао уз Августову подршку величанствене игре. Осим тога наставио је са градњом Марцеловога театра. Био је именован и у колегиј понтифика.

VirgilAeneidVI

Октавија пада у несвест приликом читања 6. књиге Енејиде

Смрт Уреди

Када се Марцел разболио лечио га је исти чувени доктор Муса, који је излечио Августа.[12] Међутим није успео да спаси Марцела. Август му је приредио јавну сахрану положивши га у своју гробницу.[13] Као сећање на њега окончао је градњу Марцеловога театра, чији темељи су били почожени за време Цезара.[14] За Марцелову смрт је била оптужена Ливија, која је навијала за свога сина Тиберија.[15]

Марцел у Енејиди Уреди

Након Марцелове смрти Агрипа се вратио из Азије. Марцелова удовица и Августова ћерка Јулија Старија се по Августовом налогу морала удати за 25 година старијега Агрипу. Песник Вергилије је Марцела уврстио у своју Енејиду. Приликом читања шесте књиге Енејида, у којој се помињао прерано окончан Марцелов живот, Октавија је пала у несвест.

ЛитератураУреди

  • Корнелије Тацит, Анали, превод Љиљане Црепајац, Тема, Београд 2006
  • Касије Дион
  • Светоније
  • Гај СветонијеТранквил, Дванаест римских царева, превод Николе Шопа, Дерета, Београд 2001
  • Eck, Werner; translated by Deborah Lucas Schneider; new material by Sarolta A. Takács , The Age of Augustus. Oxford: Blackwell Publishing 2003, ISBN 9780631229582
  • Levick Barbara , Tiberius the Politician, Routledge (1999), ISBN 0415217539

РеференцеУреди

  1. Levick стр. 5
  2. Seager 2005 стр. 12
  3. Касије Дион 53.27
  4. Касије Дион 53.27
  5. Касије Дион 53.30
  6. Касије Дион 53.30
  7. Касије Дион 53.30
  8. Касије Дион 53.31
  9. Касије Дион 53.32
  10. Касије Дион 53.28
  11. Касије Дион 53.28
  12. Касије Дион 53.30
  13. Касије Дион 53.30
  14. Касије Дион 53.30
  15. Касије Дион 53.33

Напомена:
Овај чланак може да се пренесе или преради само ако се означи да је пренешен или прерађен са Историјске енциклопедије и да је аутор Верлор.
Чланак је пребачен на [Српску енциклопедију]

Ad blocker interference detected!


Wikia is a free-to-use site that makes money from advertising. We have a modified experience for viewers using ad blockers

Wikia is not accessible if you’ve made further modifications. Remove the custom ad blocker rule(s) and the page will load as expected.