Marko Fabije Ambust je bio rimski državnik i vojskovođa. Tri je puta bio konzul: 360, 356 i 354. pre Hrista. Bio je biran za diktatora i dva puta je bio interreks. Pobedio je Hernike 360. pre Hrista. Ratovao je protiv Faliska, Tarkvinijenza i Tibura. Zalagao se protiv izbora plebejaca na mesto konzula. Njegov sin Kvint Fabije Maksim Rulijan bio je poznati vojskovođa, a otac ga je spasio da ne bude pogubljen za vreme diktatora Lucija Papirija Kursora.
Pobeda nad Hernicima[]
Hernici i Volsci
Potiče iz plemićke familije Fabija. Sin je Fabija Numerija Ambusta, koji je bio konzul 406. pre Hrista. Po prvi put je izabran za konzula 360. pre Hrista.[1] Bilo je predviđeno da vodi rat protiv Hernika.[2] Nakon nekoliko manjih uspeha pobedio je Hernike u jednoj velikoj bici.[3] Kao nagradu zbog toga uspeha zaslužio je ovacije, tj. da ovenčan uđe u grad.[4]
Rat sa Etrurcima[]
Po drugi put je izabran za konzula 356. pre Hrista.[5] Ratovao je protiv etrurskih plemena Faliska i Tarkvinijenza. Ambustova vojska se preplašila nastupa neprijateljskih sveštenika, koji su mahnito nastupali, noseći zmije i upaljene baklje.[6] Povukli su se u svoj logor, a onda su im Fabije i njegovi oficiri veštim rečima razbili strah od neprijateljskih sveštenika.[7] Rimska vojska se pribrala i nakon toga udarila najpre na sveštenike, pa onda i na onaj deo vojske, koji je nosio oružje. Pobedili su Faliske i Tarvinijenze i zauzeli im logor.[8] Izgleda da su tu pobedu falsifikovali kasniji analisti, pošto se kasnije podigla cela Etrurija i Rim je bio u opasnosti, da se morao birati i diktator.
Interreks[]
Za vreme izbora za konzule za 355. pre Hrista usledili su problemi. Patriciji su nastojali da oba konzula budu plebejci suprotno zakonima Licinija i Sekstija. S druge strane nisu želeli da izbore održi plebejski diktator Gaj Marcije Rutul, a ni plebejski konzul Marko Popilije Lenat.[9] Pošto nije došlo do izbora konzula nastupio je interegnum, u kome su izabrirani intereksi. Marko Fabije Ambust je bio jedan od intereksova.
Treći put konzul[]
Ponovo je za konzula izabran 354. pre Hrista. Narod i narodni tribuni su bili jako nezadovoljni sa postojećim nesprovođenjem zakona Licinija i Sekstija i tražili su da jedan konzul bude plebejac, ali i te godine za konzule su izabrani patriciji.[10] Rimljani su tada ratovali protiv Tibura i Tarkvijeneza. Tiburi su bili prinuđeni da se predaju. Prema Tarkvijenezima Rimljani su bili nemilosrdni. Mnoge su pobili, a izabranih 358 su najpre izbatinali, pa tek onda ubili kao odmazdu za isti broj stradalih Rimljana.[11] Rimski uspešni ratovi imali su uticaj na Samnite, koji su tada sklopili sporazum sa Rimljanima.[12][13]
Diktator i intereks[]
Ponovo je izabran za intereksa 351. pre Hrista. Tada diktator nije uspevao da nametne dva patricija za konzula.[14] Međutim Fabije je uspeo da ponovo postavi dva konzula iz redova patricija.[15] Narod je to prihvatio donekle odobrovoljen rešavanjem dugova. Te godine po prvi put je jedan plebejac izabran za cenzora.[16] Bio je to Gaj Marcije Rutul. Marko Fabije Ambust je te godine 351. pre Hrista bio izabran za diktatora sa ciljem da spreči da jedan konzul bude plebejac.[17] Ipak nije uspeo, pa je za konzula izabran plebejac Marko Popilije Lenat.
Spasava sina surove kazne[]
Sin od Marka Fabija bio je Kvint Fabije Maksim Rulijan. Kvint Fabije je bio komandant konjice i pobedio je Samnite u jednoj bici kraj Rima.[18] U tu bitku ušao je bez ovlaštenja diktatora Lucija Papirija Kursora, pa je diktator tražio od Senata da ga pogube.[19] Diktator se nije obazirao na autoritet Senata, pa mu se obratio Marko Fabije Ambust, koji je tražio da narodni tribuni sazovu narod na skupštinu.[20] Razvila se žestoka rasprava, u kojoj je Marko Fabije Ambust isticao vojnu pobedu Kvinta Fabija i previše oštru kaznu diktatora. Diktator je isticao načelo vrhovne vlasti. Na inzistiranje naroda i narodnih tribuna došlo je do kompromisa. Narod i tribuni su molili diktatora da oprosti, a onda su diktatora zamolili i krivac Kvint fabije i njegov otac Marko Fabije.[21] Diktator je oprostio.
Literatura[]
Reference[]
Napomena:
Ovaj članak može da se prenese ili preradi samo ako se označi da je prenešen ili prerađen sa Istorijske enciklopedije i da je autor Verlor.
Članak je prebačen na
[Srpsku enciklopediju]