Историјска енциклопедија
Register
Advertisement
353px-Légionnaire romain

Римски легионар

Марко Петреј (лат. Marcus Petreius, 110—46. пре Христа) је био римски војсковођа и политичар. Победио је почетком 62. пре Христа Катилину и његову војску. Био је Помпејев легат, а у Хиспанији и Африци се борио против Цезара. Након пораза републиканаца у бици код Тапса извршио је самоубиство.

Искусан војник[]

Према Салусту Марко Петреј је већ у доба Катилинине завере имао 30 година војничкога искуства.[1] Обављао је најразличитије војне и политичке дужности, од трибуна, префекта, па све до претора.[2] Познавао је лично већину војника, па је на тај начин успевао да их охрабри пре и за време битке.

Побеђује Каталинину војску[]

Након откривања Каталинине завере Цицерон је у Риму почетком 62. пре Христа похватао заверенике, а Катилина је за то време са војском чекао ван Рима развој догађаја. На њега је са војском кренуо Гај Антоније Хибрид, па је Катилина умакао преко брда, настојећи да избегне битку.[3] Када се Катилина нашао између две војске, војске Гаја Антонија и војске Квинта Цецилија Метела Целера кренуо је према војсци Гаја Антонија јер се надао да ће му Антоније попустити.[4] Пред саму битку са Катилином Гај Антоније је због болесних ногу заповедништво препустио Марку Петреју. Петреј је у бици победио Катилину, који се храбро борио. У бици су страдали Катилина и 3.000 његових присташа.[5]

Помпејев легат у Хиспанији[]

За време Цезаровога конзулата 59. пре Христа Марко Петреј се удружио са Цезаровим огорченим противником Катоном Млађим.[6] Док је Цезар одводио Катона Млађега у затвор Петреј је из протеста напустио сенат.[7] Када је Помпеј 55. пре Христа био по други пут изабран за конзула добио је контролу над две Хиспаније (Ближој и Даљњој). Помпеј је остао у Риму, а у Хиспанију је послао Луција Афранија, Марка Петреја и Марка Теренција Варона да уместо њега управљају Хиспанијом.[8]

Рат против Цезара у Хиспанији[]

Када је Цезар 49. пре Христа започео Цезаров грађански рат против Помпеја најпре је кренуо на Рим, па после тога на Масилију. Гаја Фабија је послао као претходницу са три легије да заузме Пиринеје.[9][10] У то време Луције Афраније и Петреј су са нешто војске чували Пиринеје, али већину војске концентрирали су у Илерди (данас Љеида на западу Каталоније).[11] Гај Фабије је успео да савлада гарнизон на Пиринејима, али приликом преласка реке Сикори (данас Сегре) страдало му је много војске и био је одсечен.[12] Међутим та војска је спашена захваљујући доласку Цезарове војске. Афраније је располагао са три легије, а Петреј са две, а поред тога имали су 5.000 коњаника. Када је Цезар стигао са својом војском он је преузео заповедништво и војску је повео на Илерду (данас Љеида на западу Каталоније).[13] Луције Афраније и Марко Петреј успоставили су логор на једном брежуљку близу Илерде.[14] Цезар је крај њих успоставио логор. Једно време су Цезара довели у веома тежак положај лишивши га снабдевања. Цезар је успео да уз помоћ лађа и изградње моста измени ситуацију и да омета непријатеља у снабдевању. Луције Афраније и Марко Петреј су били присиљени да напусте Илерду и да се повлаче, али Цезарова војска их је претекла и блокирала им пут, којим су намеравали да се повлаче.[15] Афраније и Петреј су покушавали да се са својом војском извуку, али нису успевали, нашли су се опкољени и без снабдевања, па су на крају били присиљени да се предају.[16] Цезар је свима опростио под условом да се не придружују Помпејевој војсци.

Рат против Цезара у Африци[]

Луције Афраније и Петреј су ипак отпловили у Епир са делом лојалне војске да би се придружили Помпеју. У бици код Фарсала заједно са Луцијем Афранијем био је задужен да чува логор.[17] Након Помпејевога пораза заједно са Катоном Млађим отпловио је у Африку.[18] Ту су им се придружили друге истакнуте Помпејеве присташе попут Метела Сципиона, Тита Лабијена и Луција Афранија. Цезар се у јануару 46. пре Христа искрцао у Африци и успоставио је логор крај Руспине у данашњем Тунису. Сукобио се са надмоћном војском под командом Тита Лабијена и једва је успео да се пробије и да се повлачи. У том тренутку Титу Лабијено је стигло појачање, а радило се о Марку Петреју и Гнеју Писону са 1.200 нумиђанских коњаника и са много више пешака.[19] Заједно са осталом војском напали су поново Цезарову војску, која се повлачила.[20] Битка код Руспине се обновила и пред ноћ Цезарова војска је извела контранапад, да би могла некако да се повуче у свој логор и тако спаси. Марко Петреј је био рањен при крају битке.[21]

170px-Juba i

Јуба I

Битка код Тапса[]

Према Апијану Тит Лабијен и Петреј су однели сјајну победу код Руспине, а Петреј је сматрао да ће победити када год буду хтели Цезарову војску.[22] Пошто је врховни командант Метел Сципион био одсутан Петреј је док је одлазио говорио да то ради да не би узео победу свом војсковођи Сципиону.[23] Цезар је успео касније да победи у бици код Тапса велику војску, којом је командовао Метел Сципион.

Бег са Јубом у Нумидију и заједничка смрт[]

Након пораза у бици краљ Нумидије Јуба I побегао је заједно са Петрејем.[24]Заједно су путовали до престолнице Нумидије, али када је становништво чуло за њихов пораз није их пустило у град.[25] Грађани Нумидије су тражили од Цезара да му се предају, а Јуба и Петреј су са омањом пратњом побегли у мање седиште. [26] Међутим како више Јубу нигде нису примали одлучио је заједно са Петрејем да се један против другога боре у двобоју до смрти.[27] Према Цезару Јуба је успео да убије Петреја, а онда је свом слуги наредио да га убије.[28] Међутим постоје различите верзије ко је кога убио у том двобоју, али вероватније је да је Петреј убио Јубу, а да је онда слуга њега убио.[29]

Литература[]

Референце[]

  1. Салустије Каталинина завера 59
  2. Салустије Каталинина завера 59
  3. Салуст Катилинина зав. 56
  4. Касије Дион 37.39
  5. Касије Дион 37.40
  6. Касије Дион 38.3
  7. Касије Дион 38.3
  8. Патеркул 2.48
  9. Цезар Грађански рат 1.37
  10. Касије Дион 41.20
  11. Касије Дион 41.20
  12. Касије Дион 41.20
  13. Цезар Грађански рат 1.41
  14. Цезар Грађански рат 1.43
  15. Цезар Грађански рат 1.61-72
  16. Цезар Грађански рат 1.84-85
  17. Апијан Грађански рат. 2.76
  18. Касије Дион 42.13
  19. Цезар Афрички рат 18
  20. Цезар Афрички рат 18
  21. Цезар Афрички рат 19
  22. Апијан Грађански ратови 2.95
  23. Апијан Грађански ратови 2.95
  24. Цезар Афрички рат 91
  25. Цезар Афрички рат 91
  26. Цезар Афрички рат 91-92
  27. Цезар Афрички рат 94
  28. Цезар Афрички рат 91
  29. Goldsworthy стр. 466
Advertisement