FANDOM


Марко Ливије Друз Старији (лат. Marcus Livius Drusus, до 108. пре Христа) је био римски политичар, кога је Сенат 122/121. пре Христа поставио за народнога трибуна са циљем да поткопа аграрне и друге реформе Гаја Граха. Предлагањем популарних мера одобровољавао је народ, у чему је засенио Гаја Граха и поткопао његов утицај у народу. Вештом демагошком политиком дискредитовао је Гаја Граха, што је на крају довело до његова пада. Као конзул 112. пре Христа водио је успешан рат са Скордисцима, које је истерао из Тракије.

Сенатски кандидат за народнога трибуна Уреди

Марко Ливије Друз је могао по богатству, елоквенцији и карактеру да се такмичи са најутицајнијим у Римској републици.[1] Гај Грах је по први пут био изабран за народнога трибуна крајем 123. пре Христа и започео је са својим програмом аграрних реформи. Када се Гај Грах крајем 122. пре Hриста био по други пут изабран за народнога трибуна Сенат је био узнемирен Граховим утицајем у народу. Због тога су истурили Марка Ливија Друза, који је 122. пре Христа био изабран за народнога трибуна. [2] Друз је требао да поткопа Грахов утицај у народу и да се противи његовим мерама.

Надмашује Гаја Граха предлагањем популарних мера Уреди

Марко Ливије Друз ставио је свој утицај у народу у службу Сената, а све са намером да се поткопа утицај Гаја Граха.[3] Сенат је наговорио Друза да спречава Гајеве законе и да онда не даје објашњења за своје потезе.[4] Након тога започео је са политиком предлагања мера, које је он сам пре тога спречавао. Све заслуге за популарне законе приписивао би након тога Сенату и постепено би вештом политиком код народа стварао уверење да им оптимати желе све најбоље.[5] Друзов циљ је био да надмашује Гаја Граха додворавајући се и удовољавајући народу, што му је успевало као великом демагогу.[6] Када је Гај Грах предложио да се оснују две колоније угледних грађана, тада су Граха оптужили да демагошки тражи народну подршку. Међутим када је Марко Ливије Друз предложио оснивање 12 колонија са по 3.000 грађана у свакој од њих тада га је Сенат подржао.[7] Међутим пошто касније те колоније нису основане показује да је Друзов циљ био да само поткопа Грахов утицај и позицију.[8] Када је Гај Грах предложио да латински савезници добију једнака права гласа, тада су га оптуживали, али подржали су Друза када се заложио за забрану батинања Латина чак и за време војнога рока. Гаја су критиковали да се улагује народу када је сиромашнима делио земљу и онда тражио да се плати мала рента у државну касу, а Ливију Друзу су одобравали када је предложио да се сиромашни ослободе и те ренте.[9] Друз је својим демагошким поступцима успео да одобровољи народ, да омекша њихову мржњу према аристократији и на тај начин успео је да отупи оштрицу Граховога програма.[10]

Победа Друзове политике Уреди

Марко Ливије Друз никада није предлагао ништа за што би се видело да он има неку очиту корист. Он би слао друге да оснивају колоније и није располагао новцем, а Гај Грах је са друге стране учествовао у оснивању колонија и располагао је новцем.[11] Гај Грах је сам себе именовао као оснивача колоније на месту срушене Картагине.[12] Друз је осим тога искористио одсуство Гаја Граха, па је нападом на Граховога сарадника и трибуна Марка Фулвија Флака наносио штету Граху и његовом угледу.[13] Политика Марка Ливија Друза и Сената била је потпуно успешна, тако да је Гај Грах био дискредитован и изгубио је моћ, коју је имао пре Друзовога избора за трибуна. Веома брзо након Граховога повратка из Африке уследила је његова погибија.

Рат са Скордисцима Уреди

О Друзу се ништа не зна све до 112. пре Христа, када је изабран за конзула заједно са Луцијем Калпурнијем Пизоном Цезонином. Добио је Македонију као конзулску провинцију, а задужен је био за рат са Скордисцима.[14] Био је веома успешан у том рату, тако да не само да је зауставио упаде Скордиска у Македонију, него је њих поред тога истерао из дела њихове територије. Присилио их је да напусте Тракију и да се преселе са оне стране Дунава. По повратку био је почаствован великим похвалама, посебно јер су раније Римљани били поражени на истим територијама.[15] Могуће је да му је одобрен тријумф.

Умире као цензор Уреди

Плутарх помиње да је Марко Ливије Друз умро на дужности цензора. Заједно са њим цензор је био Марко Емилије Скаур, који је по обичаијима требао да одмах да оставку чим му је колега Друз умро. Међутим Скаур је наставио да обавља дужност све док га народни трибуни под претњом затвора нису натерали да даде оставку. Пошто је њихова цензура започела 109. пре Христа изгледа да је умро 108. пре Христа.

ПородицаУреди

Његов син Марко Ливије Друз био је народни трибун 91. пре Христа, а његово убојство представљало је окидач за Савезнички рат. Његова ћерка Ливија Друса удала се Квинта Сервилија Цепиона Млађега, а касније за Катона Салонијана Млађега. Ливијин син из првога брака је Марко Јуније Брут Старији, а Катон Млађи је син из другога брака.

Претходи:
Гнеј Папирије Карбон Старији и Гај Цецилије Метел Капрарије
Конзул Римске Републике
заједно са Луцијем Калпурнијем Пизоном Цезонином
112. пре Христа

Следи:
Луције Калпурније Бестија и Сципион Насика Серапион (к. 111. пре Хр.)


ЛитератураУреди

РеференцеУреди

  1. Плутарх Гај Грах 8
  2. Плутарх Гај Грах 8
  3. Плутарх Гај Грах 9
  4. Апијан Грађ. Ратови 1.23
  5. Плутарх Гај Грах 9
  6. Плутарх Гај Грах 9
  7. Плутарх Гај Грах 9
  8. Scullard стр. 30
  9. Плутарх Гај Грах 9
  10. Плутарх Гај Грах 9
  11. Плутарх Гај Грах 10
  12. Плутарх Гај Грах 10
  13. Плутарх Гај Грах 10
  14. Ливије Периохе 63
  15. Касије Дион Фрагм. 88

Напомена:
Овај чланак може да се пренесе или преради само ако се означи да је пренешен или прерађен са Историјске енциклопедије и да је аутор Верлор.
Чланак је пребачен на [Српску енциклопедију]