FANDOM


Марко Ливије Друз (лат. Marcus Livius Drusus, до 91. пре Христа) је био народни трибун 91. пре Христа. Кренуо је са свеобухватним реформама попут Гаја Граха, али са циљем да ојача моћ Сената. Судови су дотада били само у надлежности витезова, а Друз је судове дао у надлежност сенатора и витезова подједнако. Народу је делио јавну земљу, давао је жито испод цене и успостављао колоније и на тај начин их је придобијао и отупљивао њихову мржњу према Сенату. Његов предлог да се италијанским савезницима доделе грађанска права доводи до губитка подршке међу народом и Сенатом, па му поништавају све законе, које је раније предложио. Његово убиство остало је нерасветљено, а са друге стране представљало је окидач за Савезнички рат италијанских савезника незадовољних јер нису добили грађанска права.

Рани живот Уреди

Син је Марка Ливија Друза Старијега, конзула 112. пре Христа. Био је одувек амбициозан и још као дечак себи није давао одмора. Још рано је често посећивао форум, где је знао да учествује на суђењима и да утиче на поротнике својим мишљењима.[1] Наследио је велико богатство од свога оца, али да би добио политички утицај био је доста галантан излажући се великим трошковима.Током 102. пре Христа био је квестор у римској Азији, где се довољно истакао. Изгледа да је око 100. пре Христа био изабран за трибуна и онда за децемвира за тужбе. Квинт Сервилије Цепион Млађи је био чести Друзов противник, иако су њих двојица најпре били пријатељи. Цепион се оженио Друзовом сестром Ливијом, а Друз се оженио Цепионовом сестром Сервилијом.[2] Временом зетови су постали толики противници, да је Друз једном приликом рекао Цепиону да ће га бацити са Тарпејске стене.[3]

Заступник оптимата Уреди

Друз је рано био заступник оптимата. Када је 100. пре Христа убијен Луције Апулеј Сатурнин тада је Друз узео оружје и подржавао је Гаја Марија, који је тада био на страни Сената. У спору између сенатора и витезова око судова и судија Квинт Сервилије Цепион Млађи био је на страни витезова, а Друз се тако чврсто борио за сенаторе, да су га називали патроном Сената.[4] Витезови су од 122. пре Христа, са једним кратким периодом предаха, били судије.[5] Међутим почели су да злоупотребљавају своју моћ, као што су то раније радили сенатори.[6] Као публикани они су често почели да се служе изнудама, а да их није стизала никаква казна за недело. С друге стране судски поступак су користили да би малтретирали политичке непријатеље, углавном сенаторе супротне политичке оријентације.[7] Посебно се ту истиче неправедно суђење Публију Рутилију Руфу.[8] Чак су и у обичним случајевима, када у питању није била политика дозвољавали да се суд поткупи. У то време Цепион је заступао витезове и нападао сенаторе, тако да је судио Марку Емилију Скауру и Луцију Марцију Филипу због проневере.

Предлаже законе у корист народа Уреди

Марко Ливије Друз је 91. пре Христа изабран за народнога трибуна. Да би ојачао оптимате Друз је одлучио да придобије народ и обећава им законе од којих имају корист, а заузврат је тражио подршку да се витезовима одузму судови. Друз је прогласио закон да се поред 300 сенатора још 300 сенатора прогласи из реда витезова и да се онда од свих њих бирају судије.[9]Прописао је и ислеђивања због корупције. Витезови су међутим били незадовољнији, јер ће се судије више неће бирати из њихових редова, већ само између оних витезова изабраних у Сенат.[10] Били су посебно незадовољни јер више нису могли да очекују некажњивост у случају подмићивања. Након тога почео је да предлаже законе, који су ишли у корист народа, надајући се да ће народ онда касније лакше да изгласа његове друге законе и да добије широку подршку.[11] Да би помирио народ Друз је предложио неколико мера, попут Гаја Граха. Предложио је да се народу дели жито испод цене, а предлагао је и расподелу јавне земље. Успоставио је неколико колонија у Италији и Сицилији, које су још раније биле изгласане, али нису биле насељене.[12] Намеравао је да подели неподељени део италскога јавнога земљишта и да онемогући све будуће народне трибуне да деле италско земљиште. Таквим великодушним трошковима празнио је државни трезор, па је био присиљен да девалвира сребрени новац мешајући га једним делом са бронзом. Конзул Луције Марције Филип је припадао партији популара, па је почео да се оштро супроставља предлозима Марка Ливија Друза указујући на Друзове скривене намере. Филип је прекидао Друза настојећи да спречи доношење његових закона.[13] Друз је онда позвао своју клијентелу, која је конзула Марција Филипа одвукла у затвор. Вукли су га доста насилно, тако да је Филипу крв ишла на нос.[14] Друзови закони су тада били изгласани у скупштини.

Друз тражи грађанска права за Италике и постепено губи подршку Уреди

До тада Друз је имао подршку већине Сената. Италијанским савезницима је више тајно него јавно обећавао грађанска права. Када је почео да предлаже да се италијанским савезницима доделе грађанска права тада је постепено почео да губи подршку, тако да је на крају изгубио подршку Сената. Народ је и даље био задовољан његовом политиком успостављања колонија. Али народна подршка Друзу више није била тако јака, јер ни они нису били спремни да италијанским савезницима дају грађанска права. Међутим успостављање колонија изазивало је незадовољство код Италика, јер су многи од њих обрађивали римску државну земљу и бојали су се да ће им бити одузета.[15] На тај начин они за које се Друз борио да добију грађанска права нису му давали довољно јаку подршку. Витезови су и иначе били против њега. Било је откривено да су се италијански савезници заклели да ће му бити клијентела, када се изгласају закони о њиховим грађанским правима. Када се појавило незадовољство разних страна Друзовом политиком тада је конзул Луције Марције Филип предложио укидање Друзових закона, позивајући се на неповољне ауспиције (религиозна знамења). Сенат је поништио све Друзове законе, а Друз није уложио вето, јер је за своје законе желео наводно да има већину и у Сенату.

Друзово убиство Уреди

Према Апијановој верзији конзули су позвали у Рим Етрурце и Умбре под изговором да се супростављају закону о колонијама, а заправо да убију Друза.[16] Друз је закључио да му угрожавају безбедност, па је ређе излазио у јавност, а народ је примао код своје куће у атријуму. Једнога дана Друз је убијен код своје куће. Постоји и друга верзија према којој је Друз сазнао да Латини намеравају да убију Луција Марција Филипа, па га је упозорио, али сенатори су га свеједно оптуживали да је намеравао да убије Филипа и тада је Друз убијен на улазу у своју кућу по повратку са Капитола.

Последица Друзовога убистваУреди

Друзови политички противници су након његовога убиства сматрали да је добио праведну накнаду за штету, коју је чинио држави. Након његове смрти витезови су наговорили народнога трибуна Квинта Варија да донесе закон да се суди онима, који су помагали Италицима да покушају да добију римско грађанство.[17] Након доношења закона витезови су почели да суде најугледнијим људима и неколико њих су осудили на прогонство. Италијански савезници схватили су да неће добити римско грађанство, па су подигли устанак, који је представљао почетак Савезничкога рата (90—88 пре Христа) против Рима.

ЛитератураУреди

РеференцеУреди

  1. Senec. deBrev. Vit. 6.
  2. Касије Дион Фрагм.110
  3. De Vir. III. 66
  4. Cic. pro Mil. 7
  5. Петеркул 2.13
  6. Петеркул 2.13
  7. Петеркул 2.13
  8. Петеркул 2.13
  9. Апијан Грађ. ратови 1.35
  10. Апијан Грађ. ратови 1.35
  11. Апијан Грађ. ратови 1.35
  12. Апијан Грађ. ратови 1.35
  13. Флор 3.17
  14. Флор 3.17
  15. Апијан Грађ. ратови 1.36
  16. Апијан Грађ. ратови 1.36
  17. Апијан Грађ. ратови 1.37

Напомена:
Овај чланак може да се пренесе или преради само ако се означи да је пренешен или прерађен са Историјске енциклопедије и да је аутор Верлор.
Чланак је пребачен на [Српску енциклопедију]

Ad blocker interference detected!


Wikia is a free-to-use site that makes money from advertising. We have a modified experience for viewers using ad blockers

Wikia is not accessible if you’ve made further modifications. Remove the custom ad blocker rule(s) and the page will load as expected.