Историјска енциклопедија
Don't have an account?
Register
Advertisement
Register
in: Antička Sicilija, Konzuli Drugoga punskoga rata, Stranice s čarobnim ISBN vezama
Ћир./lat.

Marko Klaudije Marcel

Edit

Za ostale osobe istoga imena pogledajte Marko Klaudije Marcel (višeznačna odrednica)

Denarius of Marcus Ulpius Nerva Traianus Obverse

Marko Klaudije Marcel

Marko Klaudije Marcel (lat. Marcus Claudius Marcellus, pre 268. pre Hrista—208. pre Hrista) je pet puta bio rimski konzul. Istaknuti je vojskovođa za vreme Drugoga punskoga rata. U dvoboju tokom bitke kod Klastidija 222. pre Hrista ubio je galskoga kralja Vindomara. Samo su tri Rimljanina uspela da u pojedinačnom dvoboju ubiju neprijateljskoga kralja. Istakao se zauzimanjem Sirakuze 212. pre Hrista nakon dugotrajne opsade. U osvojenoj Sirakuzi jedan rimski vojnik ubio je čuvenoga pronalazača Arhimeda. Marcel je jedini uspevao da se donekle ravnopravno bori sa Hanibalom. Poginuo je u zasedi 208. pre Hrista.

Mladost[]

Malo se zna o Marcelovom ranom životu. Većina biografskih podataka sadrži njegova vojna dostignuća. Najsveobuhvatniji prikaz Marvelovoga života dao je Plutarh, a on se fokusirao na vojne kampanje i politički život. Ne zna se tačan datum Marcelovoga rođenja, ali smatra se da je rođen pre 268. pre Hrista. Plutarhov prikaz je pristrasan jer je nastojao da veliča Marcela kao rimskoga heroja. Prema Plutarhu još kao mladić obučio se za vojni poziv, pa je moguće da mu je nedostajalo opštega obrazovanja. Još kao mlad istakao se kao ambiciozan borac, poznat po veštini u bliskoj borbi. Bio je vičan svim borilačkim veštinama, ali posebno se isticao u dvobojima.[1] Nikada nije odbijao dvoboj i uvek bi usmrtio izazivača. Na Siciliji je spasio svoga brata Otacilija smrtne opasnosti pokrivši ga štitom i odbranivši ga od napadača.[2]

Istaknuti mladi vojnik i političar[]

Još u mladosti dobijao je vence i nagrade od svojih komandanata. Kako je postajao sve ugledniji tokom 226. pre Hrista imenovan je za kurulnoga edila. Položaj kurulnoga edila bio je specifičan po tome, što je bio pre predviđen za patricije, nego za plebejce. Marcel je bio plebejac, ali već tada se isticao poput patricija, pa je dobio položaj kurulnoga edila, kao polaznu tačku u političkoj karijeri. Otprilike u to vreme dobio je i položaj augura.

Galski rat u Cisalpinskoj Galiji[]

Rimljani su 225. pre Hrista pobedili veliku galsku vojsku u bici kod Telamona. Rat sa Galima izbio je zbog rimskih namera da isteraju Gale iz Padske nizije i galskih sumnji da se Rim priprema za imperijalna osvajanja njihovih teritorija. Tokom 224. pre Hrista rimska vojska je potpuno porazila galsko pleme Boja, a tokom 223. pre Hrista Gaj Flaminije pobedio je galsko pleme Insubra.[3] Marcel je najpre kao vojnik učestvovao u Galskom ratu.

Po prvi put je izabran za konzula 222. pre Hrista zajedno sa Gnejem Kornelijem Scipionom Kalvom.[4] Tokom 222. pre Hrista Insubri su tražili mirovni sporazum sa Rimom, ali dva konzula Marcel i Gnej Kornelije Scipion su bila protiv mirovnoga sporazuma.[5][6] Insubri su onda bili prisiljeni da unajme 30.000 Gesata, galskih najamnika sa druge strana Alpa. Dva konzula su napala Insubre i prodrli su sve do dobro utvrđenoga grada Acere, severno od reke Po. Opseli su Acere, a zbog povoljnoga položaja rimske vojske Insubri nisu mogli da pomognu opsednutima. Gali su sa kraljem Viridomarom prešli reku Po i opseli su Klastidij, sa ciljem da rimska vojska digne opsadu Acere.[7]

Ubija galskoga kralja u dvoboju[]

Gnej Kornelije Scipion je sa teškom pešadijom i trećinom konjice nastavio da opseda Acere, a Marko Klaudije Marcel je sa većinom konjice i lakom pešadijom krenuo da oslobodi Klastidij opsade.[8][9] Kralj Gala Viridomar (Britomart) izazvao je Marcela na dvoboj. Marcel je u dvpboju ubio galskoga kralja, što je onda imalo i psihološki efekat na moral galske vojske. [10] Nakon toga usledila je bitka u kojoj su Rimljani pobedili. Marcel je bio treći Rimljanin, kome se nakon Romula i Kornelija Kosa ukazala počast da uzme kao ratni plen oklop ili oružje protivničkoga komandanta dobijeno u direktnom dvoboju (spolia opima).[11]

Osvaja Mediolanum i pokorava Insubre[]

Marcel se sa vojskom vratio natrag do drugoga konzula Gneja Kornelija Scipiona, koji je u međuvremenu zauzeo Acere, pa je onda opsedao Mediolanum, glavni grad Insubra. Gnej Kornelije Scipion je opsedao Mediolanum, ali i sam je bio pod opsadom, sve dok se nije pojavio Marcel. [12] Kada su Gesate kraj Mediolanuma saznale za smrt svoga kralja povukli su se, a pošto su Insubri ostali sami rimska vojska je lako zauzela Mediolanum. [13] Insubri su onda predali i ostale gradove. Senat je nakon pobede izglasao trijumf samo za Marcela. Marcel je nakon toga posvetio Jupiteru oklop ubijenoga galskoga kralja.

Prikuplja razbijene ostatke vojske kraj Kane[]

Na početku Drugoga punskoga rata nema o njemu izveštaja sve do 216. pre Hrista, kada je imenovan za pretora. Trebalo je da ode sa flotom na Siciliju i za tu priliku pripremao je flotu u Ostiji kraj Rima, ali onda su ga zbog katastrofalnoga poraza kod Kane pozvali u Rim. Po naređenju Senata uzeo je 1.500 svojih vojnika sa brodova i regrutovao nešto vojske u Rimu, tako da je sa jednom legijom požurio do Kanusija, gde je prikupio razbijene ostatke poražene rimske vojske.[14] Sa njima je otišao u Kampaniju i ulogorovao se kraj Suesule. U međuvremenu izuzetno značajan grad Kapua prešao je na stranu Kartaginjana.

Obrana Nole[]

Marko Klaudije Marcel je počeo da pomaže Nolu i Neapolis, ali dok je Neapolis bio čvrsto na strani Rima, dotle je Nola bila podeljena.[15] Marcel je pravovremenom intervencijom sprečio da jedan od istaknutih građana Nole grad ne isporuči Hanibalu.[16] Marcel je i dalje imao problema da brani Nolu i da strahuje od Hanibalovih pristaša unutar Nole. Hanibal je odlučio da napadne Nolu smatrajući da je grad u metežu, ali Marcel je izveo ispad iz grada najpre sa elitnom konjicom, pa onda i sa ostalom vojskom i uspeo je da natera Kartaginjane na povlačenje. Iako je taj događaj prenaglašen od strane analista bio je to veoma važan uspeh sa moralne tačke gledišta. Marcel je uspeo da osigura Nolu.

Uspesi kod Nole i osvajanje Kasilinuma[]

Marcela su pozvali u Rim da se konsultuje sa diktatorom Lucijem Junijem Perom i sa Tiberijem Sempronijem Grahom o načinu vođenja rata. Nakon toga imenovan je za prokonzula i preuzeo je zapovedništvo u Kampaniji. Nakon pogibije konzula Lucija Postumija Albina 215. pre Hrista izabran je za konzula.[17] Međutim zbog nekih nepovoljnih znamenja dao je ostavku na položaj konzula.[18] Kao prokonzul vratio se u Nolu i krenuo da kažnjava Hanibalove pristaše. Hanibal je nakon toga došao blizu Nole i izazvao ga na bitku, ali Marcel je odbio bitku. Tek kada je veliki deo Hanibalove vojske bio odsutan Marcel je poveo vojsku iz grada i pobedio je Kartaginjane.[19] Deo numiđanskih i iberskih konjanika prešao je na rimsku stranu. Po treći put je izabran za konzula 214. pre Hrista zajedno sa Fabijem Maksimom.[20] Vratio se u Nolu i tu je po treći put uspeo da spreči Hanibala da osvoji Nolu. Hanibal je nakon toga otišao u Tarento, a Marcel i Fabije Maksim su onda opsedali i zauzeli Kasilinum. Zbog toga uspeha zaslužio je drugi trijumf.

Asirakuza

Sirakuza

Sicilija i Sirakuza[]

Vratio se u Nolu, a onda je dobio naređenje od Senata da ode na Siciliju. Sirakuza je bila u metežu nakon smrti tirana Hijeronima. Hijeronim je bio prešao na stranu Kartaginjana i na njega je izveden atentat, taman kada je krenuo da Siciliju oslobodi rimske vlasti. Nakon Hijeronimove smrti nove vođe su nastojale da se pomire sa Rimljanima. Kartaginjani su pokušavali da ponovo ovladaju Sicilijom preko Hipokrata i Epikida, koji su bili glavni Hijeronimovi savetnici. Marcel je ujesen 214. pre Hrista napao Leontini, gde je bilo glavno sedište Hipokrata i Epikida. Nakon zauzimanja Leontinija dao je da se pogubi 2.000 rimskih dezertera, koji su se tu nalazili.[21] Taj događaj iskoristio je Hipokrat, koji je u Sirakuzi raširio glasinu da Marcel ubija sve stanovništvo Leontinija. Nakon nastaloga meteža Hipokrat se domogao vlasti u Sirakuzi.[22] Marko Klaudije Marcel je nakon toga počeo da opseda Sirakuzu i sa kopna i sa mora.[23]

Opsada Sirakuze 214. pre Hrista -212. pre Hrista[]

Kada su Rimljani napali Sirakuzu i sa kopna i sa mora izgledalo je kao da nema obrane. Međutim Arhimed je uz pomoću različitih opsadnih sprava i velikoga kamenja zasipao pešadiju, koja bi mnogo ginula pod kamenjem ako bi bila grupisana u gomilu. Bacao bi na brodove velike trupce iz visine. Neke brodove bi uhvatili velikim gvozdenim kandžama, digli ih u zrak i onda potopili. Neke bi podigli i onda okretali i bacili na litice. Često bi podigli brod u zrak i onda vitlali njime, sve dok posada ne bi poletela u raznim smerovima. Marcel je sa brodova koristio opsadne sprave tzv. sambuke, ali Arhimed bi još tokom približavanja rimskih brodova na njih ispaljivao kamenje teško oko 250 kilograma, sve dok ne bi razbio opsadnu spravu. Marcel je onda bio prisiljen da povuče brodove i svoju vojsku. Nakon toga rimska vojska je pokušala da napadne iz neposredne blizine bedema, ali Arhimed je i za takvu priliku imao spreman arsenal različitih sprava uz pomoć kojih je oterao rimsku vojsku. Nemoćan da osvoji Sirakuzu Marcel je nastavio opsadu, a sa drugim snagama zauzeo je veliki deo Sicilije. Nakon duge opsade Marcel je uspeo da nađe pogodan deo zida, koji je zauzeo za vreme velike svečanosti u Sirakuzi. Marcel je tom prilikom zauzeo deo Sirakuze, ali još uvek su dve tvrđave bile van njegove kontrole. Nakon duge opsade uz pomoć izdaje zauzeo je 212. pre Hrista preostali deo Sirakuze. Jedan rimski vojnik ubio je Arhimeda, koji je tada crtao svoje krugove po pesku. Marcel je dozvolio sveopštu pljačku imovine i robova. Rimljani su popljačkali i odneli tom prilikom u Rim mnoge grčke umetnine.

Žalbe Sirakužana na Marcelovu okrutnost[]

Iako je Sirakuza zauzeta ipak se rat na Siciliji nastavio i nakon toga. Najjače kartaginjansko uporište bio je Agrigent, u kome su bili Epikid, Hanon i Mutin sa numiđanskom konjicom. Marcel je iskoristio priliku dok je Mutin bio odsutan i tada je pobedio Epikida i Hanona. Mutin je za to vreme izvodio napade po Siciliji. Marcel nije uspeo da okonča rat na Siciliji. Agrigent je još uvek ostao jako uporište, a Mutin je svuda vršio napade. Kada se Marcel vratio u Rim nije mu dodeljen trijumf zato što nije sredio situaciju na Siciliji. Po četvrti put izabran je za konzula 210. pre Hrista zajedno sa Markom Valerijem Levinom. U Rimu su se tada pojavili predstavnici građana Sirakuze, koji su se u Senatu žalili na Marcelovu okrutnost i na zločine, koje je počinila njegova vojska.[24] Bilo je i mnogo Rimljana, koji su unatoč Marcelovim zaslugama smatrali da je bio preterano okrutan. Senat je izglasao da je Marcel postupao u okvirima normalnoga, ali pristali su na zahteve Sirakužana da dva konzula razmene provincije, tako da je Marcel preuzeo Levinovu provinciju, a Marko Valerije Levin je preuzeo Siciliju.[25]

Rat iscrpljivanja sa Hanibalom tokom 210. i 209. pre Hrista[]

Zauzeo je velike gradove u Samnijuma, koji su se pobunili i tada je kao plen dobio mnogo žita i novca i zarobio je 3.000 Hanibalovih vojnika. Tokom 210. pre Hrista Hanibal je pobedio u bici kod Herdonije Gneja Fulvija Centumala. Marcel je nakon toga kod Numistra izazvao Hanibala. Usledila je neodlučna bitka, nakon koje se Hanibal povukao. Marcel je dalje pratio Hanibala i uspešno je izbegavao njegove zasede, a pobeđivao ga u čarkama. Imenovan je za prokonzula za 209. pre Hrista. Marcel se nakon toga dogovorio sa Fabijem Maksimom da Fabije Maksim napadne Tarento, a da Marcel ometa Hanibala i spreči da dođe Tarentu u pomoć. Marcel je našao Hanibala kod Kanusijuma,[26] ali kako je Hanibal odbijao bitku Marcel ga je uznemiravao čarkanjem i izvukao iz utvrđenja. Bitka kod Kanusijuma trajala je tri dana. Tokom drugoga dana Hanibal je pobedio, a u bici je poginulo 2.700 rimskih vojnika.[27] Tokom trećega dana Marcel je bio bolji, a kad se Hanibal udaljio Marcel nije krenuo za njim, jer mu je vojska imala ogroman broj ranjenih. Marcel se nakon toga povukao u Kampaniju.

Pogibija[]

Po peti put imenovan je za konzula 208. pre Hrista zajedno sa Titom Kvinkcijem Krispom. Kao konzul najpre je smirio one, koji su pozivali na pobunu u Etruriji. Preuzeo je zapovedništvo nad vojskom u Venusiji. Hanibal mu nije izlazio na megdan, ali pripremio je zasedu za rimsku vojsku, koja je krenula na Lokri i tom prilikom poginulo je 2.500 rimskih vojnika. To je toliko razljutilo Marcela, da je odmah poveo vojsku na Hanibala. Između rimskoga i kartaginjanskoga logora bilo je jedno brdo, koje je bilo pogodno za zasede, pa je Hanibal tu rasporedio dosta vojnika. Marcel je smatrao da bi bilo dobro da se zauzme to brdo, pa je krenuo da ga izvidi sa jedinicom od 220 konjanika i sa drugim konzulom Krispom.[28] Od toga bilo je 180 etrurskih konjanika i 40 konjanika iz Fregele. Kada su ih napali iz zasede Etrurci su pobegli, a samo 40 konjanika iz Fregele ostalo je sa Marcelom.[29] Marcel je poginuo u zasedi, a drugi konzul Tit Kvinkcije Krisp je umro od posledica ranjavanja. [30] Bilo je to po prvi put u rimskoj istoriji, da su izgubili oba konzula u jednoj akciji. Plutarh pominje dve verzije o njegovim posmrtnim ostatcima. Prva verzija je od Korneliusa Neposa i Valerija Maksima. Hanibal je skinuo sa Marcela njegov pečatni prsten i dao da se odnese urna sa Marcelovim ostacima njegovom sinu.[31] Međutim na putu je došlo do sukoba u kome su se rasuli ostaci. Prema Liviju urna je donešena i priređen je pogreb. [32]

Prethodi:
Gaj Flaminije i Publije Furije Fil 		Konzul Rimske Republike
zajedno sa Gnejem Kornelijem Scipionom
222. pre Hrista
Sledi:
Marko Minucije Ruf i Publije Kornelije Scipion Asina


Prethodi:
Lucije Emilije Paul i Gaj Terencije Varon 		Konzul Rimske Republike
zajedno sa Tiberijem Sempronijem Grahom
215. pre Hrista
Sledi:
Fabije Maksim i Marko Klaudije Marcel


Prethodi:
Tiberije Sempronije Grah i Marko Klaudije Marcel 		Konzul Rimske Republike
zajedno sa Fabijem Maksimom
214. pre Hrista
Sledi:
Kvint Fabije Maksim (k. 213. pre Hr.) i Tiberije Sempronije Grah


Prethodi:
Publije Sulpicije Galba i Gnej Fulvije Centumal 		Konzul Rimske Republike
zajedno sa Markom Valerijem Levinom
210. pre Hrista
Sledi:
Fabije Maksim i Kvint Fulvije Flak


Prethodi:
Fabije Maksim i Kvint Fulvije Flak 		Konzul Rimske Republike
zajedno sa Titom Kvinkcijem Krispom
208. pre Hrista
Sledi:
Gaj Klaudije Neron i Marko Livije Salinator


Literatura[]

Reference[]

  1. ↑ Plutarh Marcel 2
  2. ↑ Plutarh Marcel 2
  3. ↑ Polibije 2.32-2.33
  4. ↑ Plutarh Marcel 6.
  5. ↑ Polibije 2.34
  6. ↑ Plutarh Marcel 6.
  7. ↑ Polibije 2.34
  8. ↑ Polibije 2.34
  9. ↑ Plutarh Marcel 6
  10. ↑ Plutarh Marcel 7
  11. ↑ Plutarh Marcel 8
  12. ↑ Plutarh Marcel 7
  13. ↑ Plutarh Marcel 7
  14. ↑ Plutarh Marcel 9
  15. ↑ Plutarh Marcel 10
  16. ↑ Plutarh Marcel 10
  17. ↑ Plutarh Marcel 12
  18. ↑ Plutarh Marcel 12
  19. ↑ Plutarh Marcel 12
  20. ↑ Plutarh Marcel 13
  21. ↑ Plutarh Marcel 14
  22. ↑ Plutarh Marcel 14
  23. ↑ Plutarh Marcel 14
  24. ↑ Livije 26.26, 26.29
  25. ↑ Livije 26.29-30.
  26. ↑ Livije 27.12
  27. ↑ Livije 27.12
  28. ↑ Plutarh Marcel 29
  29. ↑ Plutarh Marcel 29
  30. ↑ Plutarh Marcel 29
  31. ↑ Plutarh Marcel 30
  32. ↑ Plutarh Marcel 30
Community content is available under CC-BY-SA unless otherwise noted.
Advertisement

Fan Feed

More Историјска енциклопедија