FANDOM


За остале особе истога имена погледајте Марко Клаудије Марцел (вишезначна одредница)

Denarius of Marcus Ulpius Nerva Traianus Obverse

Марко Клаудије Марцел

Марко Клаудије Марцел (лат. Marcus Claudius Marcellus, пре 268. пре Христа—208. пре Христа) је пет пута био римски конзул. Истакнути је војсковођа за време Другога пунскога рата. У двобоју током битке код Кластидија 222. пре Христа убио је галскога краља Виндомара. Само су три Римљанина успела да у појединачном двобоју убију непријатељскога краља. Истакао се заузимањем Сиракузе 212. пре Христа након дуготрајне опсаде. У освојеној Сиракузи један римски војник убио је чувенога проналазача Архимеда. Марцел је једини успевао да се донекле равноправно бори са Ханибалом. Погинуо је у заседи 208. пре Христа.

Младост Уреди

Мало се зна о Марцеловом раном животу. Већина биографских података садржи његова војна достигнућа. Најсвеобухватнији приказ Марвеловога живота дао је Плутарх, а он се фокусирао на војне кампање и политички живот. Не зна се тачан датум Марцеловога рођења, али сматра се да је рођен пре 268. пре Христа. Плутархов приказ је пристрасан јер је настојао да велича Марцела као римскога хероја. Према Плутарху још као младић обучио се за војни позив, па је могуће да му је недостајало општега образовања. Још као млад истакао се као амбициозан борац, познат по вештини у блиској борби. Био је вичан свим борилачким вештинама, али посебно се истицао у двобојима.[1] Никада није одбијао двобој и увек би усмртио изазивача. На Сицилији је спасио свога брата Отацилија смртне опасности покривши га штитом и одбранивши га од нападача.[2]

Истакнути млади војник и политичар Уреди

Још у младости добијао је венце и награде од својих команданата. Како је постајао све угледнији током 226. пре Христа именован је за курулнога едила. Положај курулнога едила био је специфичан по томе, што је био пре предвиђен за патриције, него за плебејце. Марцел је био плебејац, али већ тада се истицао попут патриција, па је добио положај курулнога едила, као полазну тачку у политичкој каријери. Отприлике у то време добио је и положај аугура.

Галски рат у Цисалпинској Галији Уреди

Римљани су 225. пре Христа победили велику галску војску у бици код Теламона. Рат са Галима избио је због римских намера да истерају Гале из Падске низије и галских сумњи да се Рим припрема за империјална освајања њихових територија. Током 224. пре Христа римска војска је потпуно поразила галско племе Боја, а током 223. пре Христа Гај Фламиније победио је галско племе Инсубра.[3] Марцел је најпре као војник учествовао у Галском рату.

По први пут је изабран за конзула 222. пре Христа заједно са Гнејем Корнелијем Сципионом Калвом.[4] Током 222. пре Христа Инсубри су тражили мировни споразум са Римом, али два конзула Марцел и Гнеј Корнелије Сципион су била против мировнога споразума.[5][6] Инсубри су онда били присиљени да унајме 30.000 Гесата, галских најамника са друге страна Алпа. Два конзула су напала Инсубре и продрли су све до добро утврђенога града Ацере, северно од реке По. Опсели су Ацере, а због повољнога положаја римске војске Инсубри нису могли да помогну опседнутима. Гали су са краљем Виридомаром прешли реку По и опсели су Кластидиј, са циљем да римска војска дигне опсаду Ацере.[7]

Убија галскога краља у двобоју Уреди

Гнеј Корнелије Сципион је са тешком пешадијом и трећином коњице наставио да опседа Ацере, а Марко Клаудије Марцел је са већином коњице и лаком пешадијом кренуо да ослободи Кластидиј опсаде.[8][9] Краљ Гала Виридомар (Бритомарт) изазвао је Марцела на двобој. Марцел је у двпбоју убио галскога краља, што је онда имало и психолошки ефекат на морал галске војске. [10] Након тога уследила је битка у којој су Римљани победили. Марцел је био трећи Римљанин, коме се након Ромула и Корнелија Коса указала почаст да узме као ратни плен оклоп или оружје противничкога команданта добијено у директном двобоју (spolia opima).[11]

Осваја Медиоланум и покорава Инсубре Уреди

Марцел се са војском вратио натраг до другога конзула Гнеја Корнелија Сципиона, који је у међувремену заузео Ацере, па је онда опседао Медиоланум, главни град Инсубра. Гнеј Корнелије Сципион је опседао Медиоланум, али и сам је био под опсадом, све док се није појавио Марцел. [12] Када су Гесате крај Медиоланума сазнале за смрт свога краља повукли су се, а пошто су Инсубри остали сами римска војска је лако заузела Медиоланум. [13] Инсубри су онда предали и остале градове. Сенат је након победе изгласао тријумф само за Марцела. Марцел је након тога посветио Јупитеру оклоп убијенога галскога краља.

Прикупља разбијене остатке војске крај Кане Уреди

На почетку Другога пунскога рата нема о њему извештаја све до 216. пре Христа, када је именован за претора. Требало је да оде са флотом на Сицилију и за ту прилику припремао је флоту у Остији крај Рима, али онда су га због катастрофалнога пораза код Кане позвали у Рим. По наређењу Сената узео је 1.500 својих војника са бродова и регрутовао нешто војске у Риму, тако да је са једном легијом пожурио до Канусија, где је прикупио разбијене остатке поражене римске војске.[14] Са њима је отишао у Кампанију и улогоровао се крај Суесуле. У међувремену изузетно значајан град Капуа прешао је на страну Картагињана.

Обрана Ноле Уреди

Марко Клаудије Марцел је почео да помаже Нолу и Неаполис, али док је Неаполис био чврсто на страни Рима, дотле је Нола била подељена.[15] Марцел је правовременом интервенцијом спречио да један од истакнутих грађана Ноле град не испоручи Ханибалу.[16] Марцел је и даље имао проблема да брани Нолу и да страхује од Ханибалових присташа унутар Ноле. Ханибал је одлучио да нападне Нолу сматрајући да је град у метежу, али Марцел је извео испад из града најпре са елитном коњицом, па онда и са осталом војском и успео је да натера Картагињане на повлачење. Иако је тај догађај пренаглашен од стране аналиста био је то веома важан успех са моралне тачке гледишта. Марцел је успео да осигура Нолу.

Успеси код Ноле и освајање Касилинума Уреди

Марцела су позвали у Рим да се консултује са диктатором Луцијем Јунијем Пером и са Тиберијем Семпронијем Грахом о начину вођења рата. Након тога именован је за проконзула и преузео је заповедништво у Кампанији. Након погибије конзула Луција Постумија Албина 215. пре Христа изабран је за конзула.[17] Међутим због неких неповољних знамења дао је оставку на положај конзула.[18] Као проконзул вратио се у Нолу и кренуо да кажњава Ханибалове присташе. Ханибал је након тога дошао близу Ноле и изазвао га на битку, али Марцел је одбио битку. Тек када је велики део Ханибалове војске био одсутан Марцел је повео војску из града и победио је Картагињане.[19] Део нумиђанских и иберских коњаника прешао је на римску страну. По трећи пут је изабран за конзула 214. пре Христа заједно са Фабијем Максимом.[20] Вратио се у Нолу и ту је по трећи пут успео да спречи Ханибала да освоји Нолу. Ханибал је након тога отишао у Таренто, а Марцел и Фабије Максим су онда опседали и заузели Касилинум. Због тога успеха заслужио је други тријумф.

Asirakuza

Сиракуза

Сицилија и Сиракуза Уреди

Вратио се у Нолу, а онда је добио наређење од Сената да оде на Сицилију. Сиракуза је била у метежу након смрти тирана Хијеронима. Хијероним је био прешао на страну Картагињана и на њега је изведен атентат, таман када је кренуо да Сицилију ослободи римске власти. Након Хијеронимове смрти нове вође су настојале да се помире са Римљанима. Картагињани су покушавали да поново овладају Сицилијом преко Хипократа и Епикида, који су били главни Хијеронимови саветници. Марцел је ујесен 214. пре Христа напао Леонтини, где је било главно седиште Хипократа и Епикида. Након заузимања Леонтинија дао је да се погуби 2.000 римских дезертера, који су се ту налазили.[21] Тај догађај искористио је Хипократ, који је у Сиракузи раширио гласину да Марцел убија све становништво Леонтинија. Након насталога метежа Хипократ се домогао власти у Сиракузи.[22] Марко Клаудије Марцел је након тога почео да опседа Сиракузу и са копна и са мора.[23]

Опсада Сиракузе 214. пре Христа -212. пре ХристаУреди

Када су Римљани напали Сиракузу и са копна и са мора изгледало је као да нема обране. Међутим Архимед је уз помоћу различитих опсадних справа и великога камења засипао пешадију, која би много гинула под камењем ако би била груписана у гомилу. Бацао би на бродове велике трупце из висине. Неке бродове би ухватили великим гвозденим канџама, дигли их у зрак и онда потопили. Неке би подигли и онда окретали и бацили на литице. Често би подигли брод у зрак и онда витлали њиме, све док посада не би полетела у разним смеровима. Марцел је са бродова користио опсадне справе тзв. самбуке, али Архимед би још током приближавања римских бродова на њих испаљивао камење тешко око 250 килограма, све док не би разбио опсадну справу. Марцел је онда био присиљен да повуче бродове и своју војску. Након тога римска војска је покушала да нападне из непосредне близине бедема, али Архимед је и за такву прилику имао спреман арсенал различитих справа уз помоћ којих је отерао римску војску. Немоћан да освоји Сиракузу Марцел је наставио опсаду, а са другим снагама заузео је велики део Сицилије. Након дуге опсаде Марцел је успео да нађе погодан део зида, који је заузео за време велике свечаности у Сиракузи. Марцел је том приликом заузео део Сиракузе, али још увек су две тврђаве биле ван његове контроле. Након дуге опсаде уз помоћ издаје заузео је 212. пре Христа преостали део Сиракузе. Један римски војник убио је Архимеда, који је тада цртао своје кругове по песку. Марцел је дозволио свеопшту пљачку имовине и робова. Римљани су попљачкали и однели том приликом у Рим многе грчке уметнине.

Жалбе Сиракужана на Марцелову окрутност Уреди

Иако је Сиракуза заузета ипак се рат на Сицилији наставио и након тога. Најјаче картагињанско упориште био је Агригент, у коме су били Епикид, Ханон и Мутин са нумиђанском коњицом. Марцел је искористио прилику док је Мутин био одсутан и тада је победио Епикида и Ханона. Мутин је за то време изводио нападе по Сицилији. Марцел није успео да оконча рат на Сицилији. Агригент је још увек остао јако упориште, а Мутин је свуда вршио нападе. Када се Марцел вратио у Рим није му додељен тријумф зато што није средио ситуацију на Сицилији. По четврти пут изабран је за конзула 210. пре Христа заједно са Марком Валеријем Левином. У Риму су се тада појавили представници грађана Сиракузе, који су се у Сенату жалили на Марцелову окрутност и на злочине, које је починила његова војска.[24] Било је и много Римљана, који су унаточ Марцеловим заслугама сматрали да је био претерано окрутан. Сенат је изгласао да је Марцел поступао у оквирима нормалнога, али пристали су на захтеве Сиракужана да два конзула размене провинције, тако да је Марцел преузео Левинову провинцију, а Марко Валерије Левин је преузео Сицилију.[25]

Рат исцрпљивања са Ханибалом током 210. и 209. пре Христа Уреди

Заузео је велике градове у Самнијума, који су се побунили и тада је као плен добио много жита и новца и заробио је 3.000 Ханибалових војника. Током 210. пре Христа Ханибал је победио у бици код Хердоније Гнеја Фулвија Центумала. Марцел је након тога код Нумистра изазвао Ханибала. Уследила је неодлучна битка, након које се Ханибал повукао. Марцел је даље пратио Ханибала и успешно је избегавао његове заседе, а побеђивао га у чаркама. Именован је за проконзула за 209. пре Христа. Марцел се након тога договорио са Фабијем Максимом да Фабије Максим нападне Таренто, а да Марцел омета Ханибала и спречи да дође Таренту у помоћ. Марцел је нашао Ханибала код Канусијума,[26] али како је Ханибал одбијао битку Марцел га је узнемиравао чаркањем и извукао из утврђења. Битка код Канусијума трајала је три дана. Током другога дана Ханибал је победио, а у бици је погинуло 2.700 римских војника.[27] Током трећега дана Марцел је био бољи, а кад се Ханибал удаљио Марцел није кренуо за њим, јер му је војска имала огроман број рањених. Марцел се након тога повукао у Кампанију.

Погибија Уреди

По пети пут именован је за конзула 208. пре Христа заједно са Титом Квинкцијем Криспом. Као конзул најпре је смирио оне, који су позивали на побуну у Етрурији. Преузео је заповедништво над војском у Венусији. Ханибал му није излазио на мегдан, али припремио је заседу за римску војску, која је кренула на Локри и том приликом погинуло је 2.500 римских војника. То је толико разљутило Марцела, да је одмах повео војску на Ханибала. Између римскога и картагињанскога логора било је једно брдо, које је било погодно за заседе, па је Ханибал ту распоредио доста војника. Марцел је сматрао да би било добро да се заузме то брдо, па је кренуо да га извиди са јединицом од 220 коњаника и са другим конзулом Криспом.[28] Од тога било је 180 етрурских коњаника и 40 коњаника из Фрегеле. Када су их напали из заседе Етрурци су побегли, а само 40 коњаника из Фрегеле остало је са Марцелом.[29] Марцел је погинуо у заседи, а други конзул Тит Квинкције Крисп је умро од последица рањавања. [30] Било је то по први пут у римској историји, да су изгубили оба конзула у једној акцији. Плутарх помиње две верзије о његовим посмртним остатцима. Прва верзија је од Корнелиуса Непоса и Валерија Максима. Ханибал је скинуо са Марцела његов печатни прстен и дао да се однесе урна са Марцеловим остацима његовом сину.[31] Међутим на путу је дошло до сукоба у коме су се расули остаци. Према Ливију урна је донешена и приређен је погреб. [32]

Претходи:
Гај Фламиније и Публије Фурије Фил
Конзул Римске Републике
заједно са Гнејем Корнелијем Сципионом
222. пре Христа

Следи:
Марко Минуције Руф и Публије Корнелије Сципион Асина


Претходи:
Луције Емилије Паул и Гај Теренције Варон
Конзул Римске Републике
заједно са Тиберијем Семпронијем Грахом
215. пре Христа

Следи:
Фабије Максим и Марко Клаудије Марцел


Претходи:
Тиберије Семпроније Грах и Марко Клаудије Марцел
Конзул Римске Републике
заједно са Фабијем Максимом
214. пре Христа

Следи:
Квинт Фабије Максим (к. 213. пре Хр.) и Тиберије Семпроније Грах


Претходи:
Публије Сулпиције Галба и Гнеј Фулвије Центумал
Конзул Римске Републике
заједно са Марком Валеријем Левином
210. пре Христа

Следи:
Фабије Максим и Квинт Фулвије Флак


Претходи:
Фабије Максим и Квинт Фулвије Флак
Конзул Римске Републике
заједно са Титом Квинкцијем Криспом
208. пре Христа

Следи:
Гај Клаудије Нерон и Марко Ливије Салинатор


ЛитератураУреди

РеференцеУреди

  1. Плутарх Марцел 2
  2. Плутарх Марцел 2
  3. Полибије 2.32-2.33
  4. Плутарх Марцел 6.
  5. Полибије 2.34
  6. Плутарх Марцел 6.
  7. Полибије 2.34
  8. Полибије 2.34
  9. Плутарх Марцел 6
  10. Плутарх Марцел 7
  11. Плутарх Марцел 8
  12. Плутарх Марцел 7
  13. Плутарх Марцел 7
  14. Плутарх Марцел 9
  15. Плутарх Марцел 10
  16. Плутарх Марцел 10
  17. Плутарх Марцел 12
  18. Плутарх Марцел 12
  19. Плутарх Марцел 12
  20. Плутарх Марцел 13
  21. Плутарх Марцел 14
  22. Плутарх Марцел 14
  23. Плутарх Марцел 14
  24. Ливије 26.26, 26.29
  25. Ливије 26.29-30.
  26. Ливије 27.12
  27. Ливије 27.12
  28. Плутарх Марцел 29
  29. Плутарх Марцел 29
  30. Плутарх Марцел 29
  31. Плутарх Марцел 30
  32. Плутарх Марцел 30

Ad blocker interference detected!


Wikia is a free-to-use site that makes money from advertising. We have a modified experience for viewers using ad blockers

Wikia is not accessible if you’ve made further modifications. Remove the custom ad blocker rule(s) and the page will load as expected.