FANDOM


Марко Калпурније Бибул (лат. Marcus Calpurnius Bibulus, око 103. пре Христа—48. пре Христа) је био римски политичар и војсковођа из раздобља позне Републике. Био је близак пријатељ и зет утицајнога републиканскога политичара Катона Млађега. Уз подршку Цезарових противника оптимата изабран је за конзула 59. пре Христа заједно са Јулијем Цезаром. Цезар је заједно са друга два тријумвира углавном успевао да игнорише утицај оптимата и Бибула. Као намесник Сирије Бибул је 51. пре Христа завадио две стране унутар Партије, па је на тај начин окончао рат са Парћанима. За време Цезаровога грађанскога рата командовао је Помпејевом флотом, али Цезар је успео да неопажено доплови до Епира са својом војском. Блокирао је Цезарову војску на обалама Епира, али и Бибулова флота није могла да се опскрбљује на обалама. Приликом блокаде се разболио и умро 48. пре Христа.

291px-Marcus Porcius Cato

Бибулов пријатељ и таст Катон Млађи

Рани живот Уреди

Када је био млађи изабран је за војнога трибуна и служио је у Малој Азији у Митилени на Лезбосу, у којој је избила побуна против Римљана. Био је изабран за курулнога едила 65. пре Христа, а за претора 62. пре Христа. Био је корулни едил заједно са Цезаром, али жалио се да се све заслуге приписују Цезару.[1] Био је ожењен са Порцијом, ћерком Катона Млађега, који је био вођа оптимата у Сенату.

Избор за конзулаУреди

Изабран је за конзула 59. пре Христа заједно са Гајем Јулијем Цезаром. Бибул је на тај положај изабран захваљујући подршци оптимата, који су се супростављали Цезару и тријумвирима. Катон Млађи је прибегао и подмићивању. Цезар није успео да уместо Бибула за другога конзула осигура избор Луција Луцеја. Иако је Бибул требао да спречава Цезара у спровођењу његове политике Цезар је уз подршку осталих тријумвира успео да спречи опструкцију Бибула и оптимата.[2] Цезар је предлагао расподелу плодне земље у Италији, а пре тога је настојао да добије ширу подршку, па је тражио од сенатора да се изјасне ако се не слажу са деловима предложенога закона.[3] Ипак иако нису могли да речима оспоре Цезаров закон ипак су доношење закона опструкцијама одлагали Катон Млађи и оптимати у Сенату.[4][5] Требала је и да се подели земља Помпејевим ветеранима. Онда је Бибул улагао вето на његов закон, па Цезар није више сазивао Сенат, него се обраћао народу и тражио подршку од Помпеја и Марка Лицинија Краса.[6][7] Један конзул није могао да сазове Сенат, па су се сенатори састајали у Бибуловој кући и договорили се да Бибул треба да спречава доношење Цезаровога аграрнога закона.[8]

Цезар спречава Бибула у вршењу конзулске властиУреди

Бибул је уз помоћ три њему склона народна трибуна ветом спречавао да се закон ставља на гласање.[9] Пошто су исцрпили тај начин одлагања онда је Бибул прешао на други начин опструкције проглашавајући свете периоде, током којих се скупштина није смела да се сазива.[10] Цезар се није обазирао на његове прогласе, него је одредио дан за гласање.[11] Цезар је пред народну скупштину ставио закон на гласање, а пре тога су неки на скупштину дошли са прикривеним оружјем. Бибул је имао право вета, па је на дан гласања дошао са Катоном и пратиоцима да уложи вето, али уследила је свађа у којој су напали Бибулове ликторе и сломили им пруће.[12][13] Бибула су изгурали са степеница и посули су га ђубретом.[14][15] Ранили су неколико његових помоћника.[16] Након Бибуловога одласка скупштина је изгласала закон, коме је додана и клаузула да се сенатори морају заклети да ће поштовати тај закон или у супротном се суочавају са егзилом.[17] Марко Калпурније Бибул се следећега дана појавио у Сенату и покушао је да поништи закон донесен уз помоћ силе, али није нашао никога ко би поднио предлог о поништавању.[18][19] Бибул се надао да ће Сенат осудити Цезара или га лишити положаја као што су 78. пре Христа Марка Емилија Лепида лишили положаја, али нико није био спреман да се супростави вољи народа.[20]

Бибул се повлачиУреди

Бибул се онда повукао у своју кућу. Пошто је само Цезар владао настала је анегдота да је то било у време власти Гаја Јулија и Гаја Цезара. Бибул је наставио да пише памфлете против Цезара и Помпеја и да их оставља на Форуму.[21] Бибул је ипак учествовао у одређивању датума одређених религиозних свечаности и одређивао би датуме када би се требала састати народна скупштина, па би на тај начин скупштина била на те дане распуштена.[22] Целу годину проводио је посматрајући неповољна знамења, па би онда слао поруке да због неповољних знамења морају да распусте скупштину, али Цезар би ипак одржавао скупштину.[23] Међутим Бибул би технички гледано помоћу неповољних знамења поништавао све Цезарове законе.[24]

Подржава Помпеја Уреди

Народни трибун Публије Клодије је касније током 58. пре Христа проглашавао да су Цезарови закони ништавни, а као сведока позивао се на Бибула.[25] И након окончања мандата Бибул је наставио да се супроставља Цезару и Помпеју. Током 56. пре Христа вештим предлагањем мера у Сенату спречио је Помпеја да на трон Египта врати Птолемеја XII Аулета. Током 52. пре Христа подржавао је Помпеја као Цезаровога политичкога непријатеља. Након убојства Публија Клодија 52. пре Христа он и Катон Млађи предложили су и омогућили да Помпеј постане једини конзул.[26][27]

Dirach

Покрети пред битку код Дирахија

Окончава рат са Парћанима Уреди

Током 51. пре Христа био је изабран за намесника Сирије. Изабран је захваљујући Помпејеву закону по коме ниједан конзул или претор није смео да држи провинцију све док не протекне пет година од његовога мандата. На тај начин многи су били искључени, па је Бибул добио Сирију као проконзул провинције. Римска војска је 53. пре Христа изгубила након битке код Каре велику територију. Гај Касије Лонгин је успео да током 52/51 пре Христа као проквестор обрани Сирију од напада Пакора и Орода II.[28] Бибул је по преузимању дужности успешно задобио пријатељство сатрапа Орнодапта, који је био у спору са парћанским краљем Ородом II.[29] Уз његову помоћ дао је да се Ородов син Пакор I прогласи краљем и да започне поход против оца.[30] Иако су се Ород и Пакор брзо измирили римска провинција Сирија више није била на удару парћанске војске.

Командује Птолемејевом флотом Уреди

Током 49. пре Христа Помпеј му је поверио врховну команду над својом флотом.[31] Требао је да спречава Цезара да са војском пређе у Грчку, где се налазила Помпејеве војска.[32] Цезар је успео да прође поред Бибулове флоте[33] и након искрцавања у Епиру заузео је Орик. Након искрцавања Цезар је бродове послао натраг у Брундизиј, али Бибул их је заробио или уништио.[34] Бибул је командујући Помпејевом флотом блокирао 48. пре Христа Цезара крај Орика.[35] Цезара је блокирао са стране мора, али Цезар је држао копно, па Бибулова флота није могла ни водом ни храном да се снабдева на копну.[36] Пошто су се две стране узајамно блокирале и није ни са једне стране било некога напретка Бибул и Луције Скрибоније Либон су Цезару предложили примирје и преговоре.[37] Либон је у име Бибула отишао да преговара са Цезаром. Цезар је тражио слободан пролаз за његове легате, који би требали да оду до Помпеја на преговоре, али како Либон није давао гаранције Цезар је одустао од даљњих преговора.[38] Бибул се разболио и био је све више болестан и на крају је умро 48. пре Христа за време поморске блокаде Цезарове војске у Епиру.[39]

Претходи:
Квинт Цецилије Метел Целер и Луције Афраније
Конзул Римске Републике
заједно са Гајем Јулијем Цезаром
59. пре Христа

Следи:
Луције Калпурније Пизон Цезонин и Аул Габиније


ЛитератураУреди

РеференцеУреди

  1. Goldsworthy стр. 106
  2. Плутарх Цезар 14
  3. Касије Дион 38.1
  4. Касије Дион 38.2-4
  5. Апијан Грађански рат. 2.10
  6. Goldsworthy стр. 170
  7. Апијан Грађански рат. 2.10
  8. Апијан Грађански рат. 2.11
  9. Касије Дион 38.6
  10. Касије Дион 38.6
  11. Касије Дион 38.6
  12. Апијан Грађански рат. 2.11
  13. Касије Дион 38.6
  14. Seager стр. 87
  15. Goldsworthy стр. 171
  16. Касије Дион 38.6
  17. Goldsworthy стр. 172
  18. Касије Дион 38.6
  19. Seager стр. 87
  20. Goldsworthy стр. 172
  21. Goldsworthy стр. 172
  22. Goldsworthy стр. 172
  23. Goldsworthy стр. 173
  24. Goldsworthy стр. 173
  25. Goldsworthy стр. 258
  26. Плутарх Катон Млађи 47
  27. Seager стр. 134
  28. Касије Дион 40.29
  29. Касије Дион 40.30
  30. Касије Дион 40.30
  31. Цезар Грађански рат 3.5
  32. Касије Дион 41.44
  33. Касије Дион 41.44
  34. Касије Дион 41.44
  35. Цезар Грађански рат 3.15
  36. Цезар Грађански рат 3.15
  37. Цезар Грађански рат 3.15-17
  38. Цезар Грађански рат 3.17
  39. Цезар Грађански рат 3.18