Историјска енциклопедија
Register
Advertisement
372px-Ritratto maschile I secolo ac.

Марко Емилије Скаур (лат. Marcus Aemilius Scaurus, 163—89 пре Христа) је био римски војсковођа, политичар и конзул 115. пре Христа и 107. пре Христа. Сматрали су га једним од најтелентованијих и најутицајнијих политичара Римске републике. Био је поткупљен од стране Југурте.

Породица и рани живор[]

Рођен је у патрицијској осиромашеној фамилији. Да би одржао животни стил, какав је био уобичајен у њиховој фамилији, његов отац је постао трговац угљем. Марку Емилију је оставио мршав иметак. Марко је најпре намеравао да се бави зеленашењем, али предомислио се и одлучио је да се посвети изучавању говорништва, као путу према политичким активностима. Након тога служио је у војсци, са циљем да се довољно истакне. Служио је најпре у Хиспанији, по свој прилици у Нумантинском рату. Након тога служио је на Сардинији 126. пре Христа под командом конзула Луција Аурелија Ореста.

Један од водећих људи[]

Изабран је за курулнога едила 123. пре Христа, али пошто није био богат није могао да финансира величанствене игре. О његовој раној каријери се мало зна, али изгледа да је успео да задобије поприличан утицај, јер га Салуст помиње 117. пре Христа као једнога од водећих људи у Риму.[1] У то време Југуртини људи су дошли у Рим, где су покушали да поткупе водеће људе. Салуст описује Скаура, као човека племенита рода, радишнога и жељнога моћи и богатства.[2] Иако је био грамзив није прихватио Југурин новац, јер се бојао да би могао изаћи на лош глас због срамотнога дјела.

Конзул[]

Неуспешно се 116. пре Христа кандидовао за конзула. Међутим изабран је за конзула 115. пре Христа заједно са Марком Цецилијем Метелом. За време свога конзулата предложио је закон о ограничавању потрошње и један закон о гласању ослобођеника. Са успехом је водио рат против алпских племена Карна и можда Тауриска, па му је био изгласан тријумф.[3] Од Карна је заузео залеђе Тергесте.[4] Заузео је и територију Тауриска до базена Емоне(Љубљана), укључујући и веома значајан Окра превој.[5] Могуће је да је ту територију укључио у Цисалпинску Галију, на што указује више археолошких налаза из тога подручја.[6] На 13 км југозападно од Љубљане откривен је погранични камен територије Аквилеје.[7]

Изасланство код Југурте[]

Југурта је у Нумидији заратио против Адхербала и опседао је Цирту.[8] Није се обазирао на прво римско изасланство, па је Скаур био на челу другога изасланства, које је 112. пре Христа отишло код Југурте.[9] Југурта је неуспешно покушао да пре доласка Скауровога изасланства освоји Цирту.[10] Скаур је претио Југурти у име Сената, али Југурта није одустајао од опсаде Цирте. Након Скауровога одласка Југурта је заузео Цирту и убио Адхербала. Рим је онда прогласио рат Југурти, а вођење рата против Југурте поверено је 111. пре Христа конзулу Луцију Калпурнију Бестију.[11]

Југурта поткупљује конзула и легате и тако обуставља рат[]

Луције Калпурније Бестија је изабрао Скаура за једнога од својих легата.[12] Бестија је у почетку успешно ратовао, али онда је Југурта поткупио њега и угледне легате око њега, укључујући и Марка Емилија Скаура.[13] Након тога одобрили су Југурти мир, уз формалну предају нешто слонова, стоке и новца. Народ је био толико огорчен таквим поступком, да се Сенат није усудио да се противи предлогу Гаја Мемија, да се уз државне гаранције позове Југурта да каже да ли је кога подмитио, али све се то завршило без икаквога резултата. Касније је други народни трибун Гај Мамилије Лиметан предложио да се поведе истрага о томе ко је примао новац од Југурте.[14] Многи су почели да на разне начине ометају тај предлог, да се започне са истрагом. Један од највећих криваца Марко Емилије Скаур је тада успео да се наметне за једнога од три истражитеља, тако да је био безбедан.[15] Иако се сам спасио изгледа да није могао да заштити своје саучеснике.

Цензор и конзул[]

Марко Скаур је 109. пре Христа изабран за цензора заједно са Марком Ливијем Друзом Старијим. За време цензуре обновио је Милвијски мост и изградио је цесту, која је по њему добила име Виа Емилија Скаури (Via Aemilia Scauri). Цеста је повезивала Пизу и Плацентију преко Генуе (Ђенове). Пошто је умро други цензор Марко Ливије Друз очекивало се да Скаур поштује обичаје и одмах да оставку, али он је наставио да обавља дужност цензора, све док га народни трибуни по претњом затвора нису присилили да абдицира.

Различите оптужбе[]

По други пут изабран је за конзула 107. пре Христа уместо Луција Касија Лонгина, који је погинуо у рату са Тигуринима. Публије Рутилије Руф био је Скауров противкандидат и оптужио је Марка Скаура да се подмићивањем домогао положаја конзула. Марко Скаур је био ослобођен кривице, па је одмах изнио противтужбу против Руфа оптужујући га за исто недело. У политичким сукобима оптимата и популара увек је стајао на страни оптимата. Током 104. пре Христа изабран је за квестора надлежнога за увоз жита у Рим. Пре њега то место је заузимао Луције Апулеј Сатурнин, који је био смењен по налогу Сената, па је због те смене прешао на страну популара. Током исте године Марко Скаур се као аугур супростављао избору Гнеја Домиција Ахенобарба за новога аугура. Ахенобарб га је онда оптужио за велеиздају, тврдећи да због његова немара није прописно обављена извесна верска процедура. Међутим 33 трибе од укупно 35 гласале су да Скаур није крив. Током 91. пре Христа оптужио га је Квинт Сервилије Цепион Млађи тврдећи да је присвојио државнога новца док се налазио у изасланству у Азију. Скаур се и тада осигурао износећи противоптужбе. Цепион је онда наговорио народнога трибуна Квинта Варија, да 90. пре Христа оптужи Скаура да је талијанске савезнике потакао на побуну. Скаур је спремно прихватио изазов, па је на форуму изашао пред народ питајући, да ли ће веровати њему као принцепсу Сената или Шпанцу Квинту Варију. Народ је одмах показао да верује Скауру, па је Варије одмах повукао оптужбу. Скаур је умро брзо након тога.

Деца[]

Друга супруга му је била Цецилија Метела Далматика, која је касније постала трећа супруга Луција Корнелија Суле. Имао је троје деце:

  • Емилију Скаур, другу Помпејеву жену.[16] Била је удана најпре за Манија Ацилија Глабриона и била трудна са њим, али Сула је као очух утаначио њен брак са Помпејем.
  • Марко Емилије Скаур Млађи, претор 56. пре Христа
  • Емилије Скаур Млађи, који се убио када су га победили Цимбри.
Претходи:
Гај Лициније Гета и Квинт Фабије Максим Ебурн
Конзул Римске Републике
заједно са Марком Цецилијем Метелом
115. пре Христа

Следи:
Гај Порције Катон и Маније Ацилије Балб


Литература[]

Референце[]

  1. Салуст Југуртин рат 15
  2. Салустије Југуртин рат 15
  3. Dzino стр.71
  4. Dzino стр.71
  5. Dzino стр.71
  6. Dzino стр.71
  7. Dzino стр.71
  8. Салустије Југуртин рат 21
  9. Салустије Југуртин рат 25
  10. Салустије Југуртин рат 25
  11. Салустије Југуртин рат 27
  12. Салустије Југуртин рат 28
  13. Салустије Југуртин рат 29
  14. Салустије Југуртин рат 40
  15. Салустије Југуртин рат 40
  16. Плутарх Помпеј 9

{ЗаштићенВер}} Чланак је пребачен на [Српску енциклопедију]

Advertisement