Марко Валерије Волус Максим (лат. Marcus Valerius Volusus Maximus), до 498. пре Христа) је био римски државник и римски конзул током 505. пре Христа. Као конзул успешно је водио рат са Сабињанима и заслужио је тријумф. Брат је Публија Валерија Публиколе и отац Манија Валерија Волуса, који је био диктатор 494. пре Христа. Погинуо је у бици на Регилском језеру.
Ларс Порсена опседа Рим
Порекло[]
Марков отац Валерије Волус помирио је Сабињане и Римљане.[1] Потиче из богате фамилије, пореклом из сабинског подручја, а населили су се у Риму за време сабинскога краља Тита Тација. Дионизије из Халикарнаса потврђује да његова породица потиче од Сабињана, који су дошли у Рим са Титом Тацијем.[2] Његова породица је увек помагала сиромашне. Марков брат Публије Валерије Публикола истакао се као један од најзаслужнијих за укидање монархије и успостављање Римске републике. Неколико пута је био конзул.
Истакнути командант[]
Публикола је био конзул заједно са Марком Хорацијем Пулвијем, коме је коцком пало у част посвећивање Јупитерова храма. Публикола се тада налазио у рату са Вејима, а Марко Валерије је онда покушао да омете Пулвија, па је раширио лажну вест да му је погинуо син, али Пулвије је ипак посветио Јупитеров храм.[3] Марко Валерије је учествовао 508. пре Христа у бици са Ларс Порсеном, који је опседао Рим.[4] Командовао је заједно са Титом Лукрецијем левим крилом насупрот Октавија Мамилија и Латина. Римљани су били поражени у тој бици, па су се повукли у Рим, који је тада спасила херојска обрана Хорација Кокла.
Рат са Сабињанима[]
Изабран је 505. пре Христа за конзула заједно са Публијем Постумијем Тубертом.[5] Рим је тада прогласио рат Сабињанима. Римску војску против Сабињана предводила су оба конзула. Постумије је са својом војском био ближе Рима да би спречио изненадни напад на град, а Марко Валерије је дошао до реке Анио, која је раздвајала Римљане и Сабињане.[6] Две војске су се налазиле на две обале реке Анио. Мале чарке на реци претвариле су се у битку, па је Марко Валерије прешао са војском на сабинску страну.[7] Успео је да потисне Сабињане на свом крилу,[8] али на другом крилу Сабињани су побеђивали. Други конзул Постумије био је удаљен и послао је Спурија Ларција, који је са коњицом прошао крај деснога сабинскога крила и напао је њихову коњицу. Коњичка битка је трајала док није стигао Постумије са пешадијом и тада су се Сабињани нашли у веома тешком положају из кога их је спасио долазак ноћи.[9]
Награђен тријумфом и кућом[]
Када су Сабињани побегли Римљани су заузели њихов логор и узели су много плена. По повратку оба конзула су добила тријумф. Марко Валерије Волус је поред тријумфа награђен и градњом куће о трошку државе на Палатину.[10] Плутарх помиње да је добијао значајне савете од свога брата Публиколе.[11] Победио је Сабињане у две битке. У другој бици према Плутарху није погинуо ниједан Римљанин, а погинуло је 13.000 Сабињана.[12] Међутим такви бројеви изгледају пренапухани.
Вешто брани политику Рима[]
Током 501. пре Христа било је метежа у Риму, који се приписивао извесним младим Сабињанима, па је постојала опасност да се обнови рат са њима.[13] Тарквинијев зет Октавије Мамилије ујединио је 30 латинских градова, па је претила опасност и од рата са Латинима.[14] Циљ Октавија Мамилија је био да се у Риму поново устоличи Тарквиније Охоли као краљ. Марко Валерије је тада отишао као римски амбасадор у околне градове да би тражио од њих да не почињу са побуном.[15] Присуствовао је скупштини Латинскога савеза на којој се одлучивало о рату са Римом и успео је својим говором и одбраном римске политике да омете Тарквинија и Октавија Мамилија.[16] Скупштина Латинскога савеза је тога дана била подељена, па су Тарквиније и Мамилије следећега дана спречили Марка Валерија да присуствује скупштини и тада је донесена одлука да се раскида савез Латина са Римом. Касније је проглашен рат против Римске републике.
Погибија[]
Према Ливију учествовао је у бици на Регилском језеру 498. пре Христа (година битке није баш поуздана). Током битке Марко Валерије је напао младога Тарквинијевога сина.[17] Млади Тарквиније се повукао иза својих војника, а Марко Валерије је улетио у бојни поредак изгнаника. Прободен је одострага са копљем и пао је мртав на земљу.[18]
Литература[]
Референце[]
- ↑ Плутарх Попликола 1
- ↑ Дионизије 4.67
- ↑ Плутарх Публикола 14
- ↑ Дионизије 5.22
- ↑ Дионизије 5.37
- ↑ Дионизије 5.37
- ↑ Дионизије 5.38
- ↑ Дионизије 5.39
- ↑ Дионизије 5.39
- ↑ Дионизије 5.39
- ↑ Плутарх Публикола 20
- ↑ Плутарх Публикола 20
- ↑ Ливије 2.18
- ↑ Ливије 2.18
- ↑ Дионизије 5.50
- ↑ Дионизије 5.51
- ↑ Ливије 2.20
- ↑ Ливије 2.20
Напомена:
Овај чланак може да се пренесе или преради само ако се означи да је пренешен или прерађен са Историјске енциклопедије и да је аутор Верлор.
Чланак је пребачен на
[Српску енциклопедију]