FANDOM


Марко Валерије Волус Максим (лат. Marcus Valerius Volusus Maximus), до 498. пре Христа) је био римски државник и римски конзул током 505. пре Христа. Као конзул успешно је водио рат са Сабињанима и заслужио је тријумф. Брат је Публија Валерија Публиколе и отац Манија Валерија Волуса, који је био диктатор 494. пре Христа. Погинуо је у бици на Регилском језеру.

640px-Siège de Porsenna

Ларс Порсена опседа Рим

Порекло Уреди

Марков отац Валерије Волус помирио је Сабињане и Римљане.[1] Потиче из богате фамилије, пореклом из сабинског подручја, а населили су се у Риму за време сабинскога краља Тита Тација. Дионизије из Халикарнаса потврђује да његова породица потиче од Сабињана, који су дошли у Рим са Титом Тацијем.[2] Његова породица је увек помагала сиромашне. Марков брат Публије Валерије Публикола истакао се као један од најзаслужнијих за укидање монархије и успостављање Римске републике. Неколико пута је био конзул.

Истакнути командант Уреди

Публикола је био конзул заједно са Марком Хорацијем Пулвијем, коме је коцком пало у част посвећивање Јупитерова храма. Публикола се тада налазио у рату са Вејима, а Марко Валерије је онда покушао да омете Пулвија, па је раширио лажну вест да му је погинуо син, али Пулвије је ипак посветио Јупитеров храм.[3] Марко Валерије је учествовао 508. пре Христа у бици са Ларс Порсеном, који је опседао Рим.[4] Командовао је заједно са Титом Лукрецијем левим крилом насупрот Октавија Мамилија и Латина. Римљани су били поражени у тој бици, па су се повукли у Рим, који је тада спасила херојска обрана Хорација Кокла.

Рат са Сабињанима Уреди

Изабран је 505. пре Христа за конзула заједно са Публијем Постумијем Тубертом.[5] Рим је тада прогласио рат Сабињанима. Римску војску против Сабињана предводила су оба конзула. Постумије је са својом војском био ближе Рима да би спречио изненадни напад на град, а Марко Валерије је дошао до реке Анио, која је раздвајала Римљане и Сабињане.[6] Две војске су се налазиле на две обале реке Анио. Мале чарке на реци претвариле су се у битку, па је Марко Валерије прешао са војском на сабинску страну.[7] Успео је да потисне Сабињане на свом крилу,[8] али на другом крилу Сабињани су побеђивали. Други конзул Постумије био је удаљен и послао је Спурија Ларција, који је са коњицом прошао крај деснога сабинскога крила и напао је њихову коњицу. Коњичка битка је трајала док није стигао Постумије са пешадијом и тада су се Сабињани нашли у веома тешком положају из кога их је спасио долазак ноћи.[9]

Награђен тријумфом и кућом Уреди

Када су Сабињани побегли Римљани су заузели њихов логор и узели су много плена. По повратку оба конзула су добила тријумф. Марко Валерије Волус је поред тријумфа награђен и градњом куће о трошку државе на Палатину.[10] Плутарх помиње да је добијао значајне савете од свога брата Публиколе.[11] Победио је Сабињане у две битке. У другој бици према Плутарху није погинуо ниједан Римљанин, а погинуло је 13.000 Сабињана.[12] Међутим такви бројеви изгледају пренапухани.

Вешто брани политику Рима Уреди

Током 501. пре Христа било је метежа у Риму, који се приписивао извесним младим Сабињанима, па је постојала опасност да се обнови рат са њима.[13] Тарквинијев зет Октавије Мамилије ујединио је 30 латинских градова, па је претила опасност и од рата са Латинима.[14] Циљ Октавија Мамилија је био да се у Риму поново устоличи Тарквиније Охоли као краљ. Марко Валерије је тада отишао као римски амбасадор у околне градове да би тражио од њих да не почињу са побуном.[15] Присуствовао је скупштини Латинскога савеза на којој се одлучивало о рату са Римом и успео је својим говором и одбраном римске политике да омете Тарквинија и Октавија Мамилија.[16] Скупштина Латинскога савеза је тога дана била подељена, па су Тарквиније и Мамилије следећега дана спречили Марка Валерија да присуствује скупштини и тада је донесена одлука да се раскида савез Латина са Римом. Касније је проглашен рат против Римске републике.

Погибија Уреди

Према Ливију учествовао је у бици на Регилском језеру 498. пре Христа (година битке није баш поуздана). Током битке Марко Валерије је напао младога Тарквинијевога сина.[17] Млади Тарквиније се повукао иза својих војника, а Марко Валерије је улетио у бојни поредак изгнаника. Прободен је одострага са копљем и пао је мртав на земљу.[18]

ЛитератураУреди

РеференцеУреди

  1. Плутарх Попликола 1
  2. Дионизије 4.67
  3. Плутарх Публикола 14
  4. Дионизије 5.22
  5. Дионизије 5.37
  6. Дионизије 5.37
  7. Дионизије 5.38
  8. Дионизије 5.39
  9. Дионизије 5.39
  10. Дионизије 5.39
  11. Плутарх Публикола 20
  12. Плутарх Публикола 20
  13. Ливије 2.18
  14. Ливије 2.18
  15. Дионизије 5.50
  16. Дионизије 5.51
  17. Ливије 2.20
  18. Ливије 2.20

Напомена:
Овај чланак може да се пренесе или преради само ако се означи да је пренешен или прерађен са Историјске енциклопедије и да је аутор Верлор.
Чланак је пребачен на [Српску енциклопедију]

Ad blocker interference detected!


Wikia is a free-to-use site that makes money from advertising. We have a modified experience for viewers using ad blockers

Wikia is not accessible if you’ve made further modifications. Remove the custom ad blocker rule(s) and the page will load as expected.