Историјска енциклопедија
Register
Advertisement

Марко Бебије Тамфил (лат. Marcus Baebius Tamphilus) је био римски војсковођа и политичар. Био је конзул 181. пре Христа заједно са Публијем Корнелијем Цетегом. Заслужан је за доношење Бебијева закона (Lex Baebia), који је био усмерен против поткупљивања бирача. Имао је истакнуту дипломатску и војну улогу за време Римско-сиријскога рата. Депортирао је лигурско племе Апуана у Самниј.

Породица[]

Током Римске Републике сви Бебији, који су држали највише магистрате припадали су грани Бебија Тамфила. Марков брат Гнеј Бебије Тамфил био је конзул 182. пре Христа. Био је то необичан случај да два брата један за другим држе највиши положај. Њихов отац Квинт Бебије Тамфил био је претор, а друга особа истога имена Квинт Бебије Тамфил, који је био народни трибун 200. пре Христа изгледа да је био његов најстарији син.

Претор у Брутију[]

Марко Бебије Тамфил био је народни трибун 194. пре Христа. Исте године био је у саставу трочлане комисије, која је била надлежна за успостављање римске колоније Сипонта у јужној Италији.[1] Бебије је новембра 193. пре Христа изабран за претора за 192. пре Христа.[2] Приликом расподеле провинција Бебије је коцком добио Хиспанију Цитериор (Ближу Хиспанију), а Аул Атилије Серан је добио Хиспанију Ултериор.[3] Ипак Сенат је ванредном одлуком изменио провинције.[4] Понекад се мисли да је до промене одлуке дошло због изненадних вести о томе да је Антиох III Велики извршио инвазију Грчке. Међутим те вести су могле да стигну тек средином године. У сваком случају Сенат је Атилију Серану доделио Македонију и римску флоту, са наређењима да изгради 30 пентера, да их опреми савезничким морнарима и да их онда пошаље на Пелопонез. Марко Бебије Тамфил је као провинцију добио Брутиј (данашња Калабрија) и командовао је са две римске легије, 15.000 савезничких пешака и 500 савезничких коњаника.[5] Брути су током Другога пунскога рата били Ханибалови савезници. Када су коначно поражени успостављене су три римске колоније на њиховој територији. Територија на којој су успостављане колоније била је отета од Брута и још увек није била сигурна. Током 192. пре Христа Бебије и његова војска преместили су се у Тарент и Брундиси, где су се припремали за прелазак у Епир.[6] У исто време конзул Луције Квинкције Фламинин регрутовао је војску припремајући се за рат током следеће године.[7] Од 192. пре Христа до 190. пре Христа претори би редовито одлазили у јужну Италију због гласина о наводним нападима на обалу, али и да би осигурали лојалност непоузданих римских савезника у том подручју. Задатак, који је добио од Сената био је да брани целу обалу у близини Тарента и Брундисија.

Macedonia and the Aegean World c

Македонија, Грчка, Мала Азија 200. пре Христа

Римско-сиријски рат[]

Током 191. пре Христа продужен му је империј, па је као пропретор добио надлежност над Македонијом и Грчком. У то доба те територије нису биле анектиране под римску власт, па се надлежност односила само на војна задужења. Провинције Бебија Тамфила и Аула Атилија Серана су се преклапале, али имали су различита задужења. Атилије је био задужен да уз помоћ флоте пружа подршку и заштиту римским савезницима, посебно против спартанскога краља Набида, који је међутим умро пре доласка претора. Бебије је држао подручје око Аполоније. Почетком 191. пре Христа Бебије Тамфил је преговарао код Дасерета са македонским краљем Филипом V Македонским, који је постао све више удаљен од Антиоха.[8] Антиоха Великога подржавали су само Етолски савез и Деметријада. Марко Бебије Тамфил се на преговорима са Филипом V Македонским сложио да Филип може да задржи све територије, које отме од Етолскога савеза. Сам Бебије је успоставио гарнизон у стратешки важном тесалијском граду Лариси, са циљем да спречи да га Антиох заузме. Филип и Марко Бебије Тамфил спровели су опсежне и брзе операције у Тесалији пре него што је у мају 191. пре Христа стигао нови конзул Маније Ацилије Глабрион.[9] У том походу преузели су већину места, које су Етолци заузели током 192. пре Христа, тако да новом конзулу није остало много тога што треба да уради. Пре Глабрионовога доласка предала се већина Антиохових савезника, тако да су Антиохове снаге биле бројчано два пута слабије. Антиох III Велики се суочавао са избором или да се повуче у Азију, или да се бори на њему повољном терену. Одабрао је кланац Термопиле, као место које је било погодно за битку против веће војске. Након пораза у бици код Термопила Антиох је био присиљен да напусти Грчку и врати се у Ефес. Цела кампања трајала је само око 6 месеци. Иако је пропала Антиохова инвазија римски Сенат је утврдио да је решење, које су 194. пре Христа успоставили у Грчкој рањиво на вањске изазове, па су одлучили да и у Малој Азији створе поредак по римској жељи. Луције Корнелије Сципион Азијатик је именован 190. пре Христа за конзула са Грчком као провинцијом, али и са овлаштењима да пређе у Малу Азију у случају потребе.

Дипломатске мисије[]

Од 185. пре Христа до 184. пре Христа Марко Бебије Тамфил је био један од изасланика (легата), који су требали да решавају спорове између македонскога краља Филипа V Македонскога и околних грчких полиса, који су се жалили јер је Филип заузео Ен и Маронеју у Тракији.[10] Филип је инзистирао да је током 191. пре Христа добио право да задржи све заузете градове, а не само оне, који су оригинално били етолски. Делегација се срела и са ахајским магистратима, да би се дискутовало о ахајском поступању према Спарти.

Конзул[]

Изабран је за конзула 181. пре Христа заједно са Публијем Корнелијем Цетегом.[11] Марков брат Гнеј Бебије Тамфил био је конзул током 182. пре Христа и председавао је конзуларним изборима, на којима је Марко изабран за конзула. Оба конзула добили су као своју провинцију Лигурију. Велика епидемија ометала је регрутацију војске, тако да су каснили у време када се проконзул Луције Емилије Паул Македонац налазио под опсадом.[12] Ипак Емилије Паул је успео да победи пре доласка помоћи, па му је онда одобрен заслужени тријумф.[13] Други Лигури су онда послали своје изасланике са намером да склопе мир, али Сенат им није веровао, па их је одбио. У то време у Лигурији није више било војних изазова ни рата.

Депортација Апуана из Лигурије[]

Током 180. пре Христа Марку Бебију и Корнелију Цетегу продужен је империј, па су као проконзули остали у Лигурији са сенатским инструкцијама, да сачекају долазак нових конзула и да онда распусте војску и врате се у Рим. Међутим током 180. пре Христа умро је конзул Гај Калпурније Пизон, а два проконзула су након тога кренула у поход на лигурско племе Апуана,[14] по свој прилици без одобрења Сената. Апуани нису уопште очекивали тај напад, посебно након примирја, тако да су неспремни дочекали напад римске војске и одмах су се безусловно предали.[15] Сенат је након тога одобрио план да се Апуани депортују из Лигурије. Марко Бебије Тамфил и Публије Корнелије Цетег присилно су преселили око 40.000 Лигура Апуана из околине Луне.[16]Населили су их на државну земљу, која је раније отета Самнитима.[17] Тврдили су да су тако уклонили опасност, коју су Апуани представљали по безбедност Римске републике. Због тих заслуга у пресељењу Апуана одобрен им је тријумф.[18] Био је то први одобрени тријумф за акцију, у којој није било рата. Политику депортације Лигура наставили су и следећи конзули, тако да је много Лигура пресељено у средишњу Италију. На територији Апуана основана је 180. пре Христа колонија Лука, а 177. пре Христа Луна.[19]

Бебијева изборна реформа[]

Бебијев задатак био је да обави конзулске изборе. Римска експанзионистичка политика појачала је амбиције многих појединаца, који су покушавали да се највиших положаја домогну и потплаћивањима. Дошло је до промене закона током 190их и 180их пре Христа. У раздобљу ране Републике империјум би имала два конзула и један претор, а већ 197. пре Христа постојала су два конзула и шест претора. Анексијом нових територија појавила се потреба за особама са империјумом, довољно квалификованим да задовоље административне и војне дужности у новим провинцијама. Често би се команда протезала и на године након држања дужности, тако да би многи служили као проконзули или пропретори. Око 196. пре Христа почело се захтевати да кандидати за конзула морају пре тога служити као претори. Оштрије такмичење за преторски положај довело је до подмићивања током изборнога процеса. Бебије је предложио нове законе, којима би се искоренила изборна корупција. Онај ко би био осуђен за изборно подмићивање није могао да се кандидује током следећих десет година. Бебијев закон из 181. пре Христа предвиђао је компликован систем чији циљ је био да се ограничи број бивших претора, који би се кандидовали. Приликом избора провинција хиспанске провинције би се изостављале непарних година, тако да би се непарних година бирала само четири претора.[20] У ствари претори за Хиспанију добијали су двогодишњи мандат. Закон је подржао Катон Старији, чувени реформатор законодавства и морала.

Претходи:
Луције Емилије Паул Македонац и Гнеј Бебије Тамфил
Конзул Римске Републике
заједно са Публијем Корнелијем Цетегом
181. пре Христа

Следи:
Аул Постумије Aлбин Луск и Гaј Kалпурније Пизон


Литература[]

Референце[]

  1. Ливије 34.45
  2. Ливије 35.10
  3. Ливије 35.20
  4. Ливије 35.20
  5. Ливије 35.20
  6. Ливије 35.24
  7. Ливије 35.1
  8. Ливије 36.10
  9. Ливије 36.13-14
  10. Полибије 22.6
  11. Ливије 40.18
  12. Ливије 40.25
  13. Ливије 40.28
  14. Ливије 40.38
  15. Ливије 40.38
  16. Ливије 40.38
  17. Ливије 40.38
  18. Ливије 40.38
  19. Харис стр 116
  20. Ливије 40.44

Напомена:
Овај чланак може да се пренесе или преради само ако се означи да је пренешен или прерађен са Историјске енциклопедије и да је аутор Верлор.
Чланак је пребачен на [Српску енциклопедију]

Advertisement