Марко Аурелије Кота (лат. Marcus Aurelius Cotta) је био римски војсковођа и конзул 74. пре Христа. Учествовао је у Трећем митридатовом рату. Митридат VI од Понта га је победио код Халкедона и на копну и на мору и након тога га опседао. Након Митридатовога пораза код Кизика и његова повлачења према Понту Кота је две године опседао Хераклеју Понтску, све док је није заузео и опустошио 71. пре Христа. По повратку у Рим оптужен је и осуђен због присвајања ратнога плена и тешке пљачке Хераклеје.
Породица[]
Син је Луција Аурелија Коте, конзула 119. пре Христа. Марков старији брат Гај Аурелије Кота био је конзул 75. пре Христа. Његов млађи брат Луције Аурелије Кота био је конзул 65. пре Христа. Његова сестра Аурелија Кота била је Цезарова мајка. Изгледа да је Марко Аурелије Кота био изабран за претора 77. пре Христа.
Почетак Трећега митридатовога рата[]
Изабран је за конзула 74. пре Христа заједно са Луцијем Лицинијем Лукулом.[1] У то време Битинија је постала римска провинција према опоруци битинијскога краља Никомеда IV Филопатора.[2] Сенат је одмах послао Коту да организује и штити Битинију као римску провинцију.[3] То је била варница, која је одмах потпалила Трећи митридатов рат, наиме Митридат VI од Понта је одмах прогласио Никомедову опоруку неважећом и започео је рат инвазијом Битиније. Митридат VI од Понта је на основу искустава Првога митридатовога рата обучио велику војску од 120.000 пешака да ратује у формацијама римске легије.[4] Поред тога окупио је и 16.000 коњаника и располагао је флотом од 400 бродова. Митридат је најпре извршио инвазију на Битинију.
Пораз крај Халкедона[]
Марко Аурелије Кота одмах је побегао у Халкедон препустивши Битинију понтској војсци.[5] Град Кизик послао је 3.000 хоплита Коти, а народ Битиније огорчен похлепним римским публиканима (скупљачима пореза) дочекао је Митридата као ослободиоца. Када се Митридат VI од Понта приближио Халкедону Кота није сачекао Лукула, него је желио да сва слава победе над Митридатом припадне њему.[6] Лукул се у то време већ налазио у Фригији.[7] Уместо њега изашла је војска под командом Нуда, али након пораза бежали су према капијама Халкедона, које им Кота није отварао страхујући да ће понтска војска ући у град.[8] Пред капијама Халкедона страдао је велика маса римске војске и цивила. Истовремено одвијала се поморска битка, у којој је понтска флота победила римску флоту, која се онда склонила у луку. Понтска војска је онда освојила и луку, где је заробила целу римску флоту од 60 бродова.[9] Према Мемнону у поморској бици погинуло је 8.000 војника са римске стране, а 4.500 је заробљено, а у копненој бици погинуло је 5.300 римских војника.[10] Међутим према Плутарху погинуло је 4.000, а према Апијану 3.000 римских војника.[11][12]
Митридат се повлачи[]
Кота се нашао под опсадом у Халкедону.[13] Чекао је да му Лукул стигне у помоћ. Лукула су саветовали са крене директно на Понт и искористи Митридатову одсутност, али он је желео да помогне Коти.[14] Кад се Лукул приближио Халкедону Митридат је извео храбар маневар, одустао је од Халкедона и кренуо на Кизик, кога је онда опседао.[15] Лукул је одмах отишао да помогне Кизику. Након дуге опсаде Лукул је успео да победи и ослободи Кизик опсаде. Митридат VI од Понта се повукао до Никомедије 73. пре Христа, где је дошао и Кота.[16] Међутим Кота је био неодлучан да ли да започне битку, а када му се придружио Тријарије почели су да опседају Никомедију.[17] Пошто је очекивао да би Лукул могао да се појави код Никомедије Митридат је отпловио у Хераклеју Понтску (Ерегли), у коју је примљен захваљујући пријатељима унутар града.[18]
Битка код Халкедона
Опсада Хераклеје Понтске[]
Лукул, Кота и Триарије одлучили су да нападну Понт.[19] Лукул је требао напасти главнину краљевине Понт, а Кота је требао да опседа Хераклеју док се не преда. [20] Митридат VI од Понта је у Хераклеји оставио гарнизон од 4.000 војника и повукао се до упоришта Кабире у Понту у долини реке Лик.[21] Кота је напредовао освајајући преостала места уз обалу. Дошавши до Хераклеје извео је напад, који се окончао великим римским губицима.[22] Након тога одлучио је да покуша да освоји град онемогућавањем снабдевања. Након неуспешнога покушаја да освоји град опсадним справама препустио се пустошењу околне територије. [23] Велики понтски гарнизон био је бруталан према грађанима тражећи да имају много веће следовање од грађана.[24] Кота је тражио помоћ римске флоте, па је Триарије дошао са 43 брода, којима се супроставило 30 бродова Хераклеје.[25] Римска флота је победила, па је град блокиран и са копна и са мора. У Хераклеји је завладала глад, а избила је и зараза, у којој је страдала трећина гарнизона.[26]
Освајање Хераклеје[]
Неколико водећих људи Хераклеје у замену за слободан одлазак у договору са Триаријем пустило је Триаријеву војску у град.[27] Римска војска је почела са општим покољем и пљачком. Град је тако пао тек 71. пре Христа након двогодишње опсаде.[28] Кота је тек кад је град пао и кад је већ доста тога било попљачкано сазнао што се дешава. Кота је био љут, као и његова војска јер је остали без плена и без победе. Да не би дошло до међусобнога сукоба Триарије је морао да са Котином војском подели плен.[29] Кота се са много бродова натовареним пленом враћао у Рим. По повратку у Рим Кота је добио признање због освајања Хераклеје.[30]
Оптужбе против Коте[]
По повратку у Рим почели су да га оптужују, јер је уништио велики град само због похлепе. [31] Да би ублажио критике део блага је предао државној благајни. Међутим онда се говорило да је вратио само мали део. Оптуживали су га да је град, који је био римски савезник темељито уништио, пљачкајући чак и храмове.[32] Судски поступак против њега водио је Гај Папирије Карбон.[33] Иако су многи тражили да се казни протеривањем кажњен је само скидањем са листе сенатора. [34]
Литература[]
- Мемнон, Историја Хераклеје
- Апијан, Митридатови ратови
- Плутарх Лукул
- Arthur Keaveney: Lucullus. A Life, Routledge, London/New York,1992, ISBN 0-415-03219-9
- Mayor, Adrienne, The Poison King: The Life and Legend of Mithradates, Rome's Deadliest Enemy (Princeton, PUP, 2010) ISBN 978-0-691-12683-8
- A. N. Sherwin-White, "Lucullus, Pompey, and the East" in The Cambridge Ancient Hist. (Cambr. Univ. Press, 2006), vol. 9, ISBN 0 521 25603 8
Референце[]
- ↑ Плутарх Лукул 5
- ↑ Апијан Митр. рат. 71
- ↑ Плутарх Лукул 6
- ↑ Плутарх Лукул 7
- ↑ Апијан Митр. рат. 71
- ↑ Плутарх Лукул 8
- ↑ Плутарх Лукул 8
- ↑ Апијан Митр. рат. 71
- ↑ Апијан Митр. рат. 71
- ↑ Мемнон 27
- ↑ Апијан Митр. рат. 71
- ↑ Плутарх Лукул 8
- ↑ Плутарх Лукул 8
- ↑ Плутарх Лукул 8
- ↑ Keaveney стр. 78
- ↑ Мемнон 29
- ↑ Мемнон 29
- ↑ Мемнон 29
- ↑ Мемнон 29
- ↑ Мемнон 29
- ↑ Мемнон 29
- ↑ Мемнон 32
- ↑ Мемнон 34
- ↑ Мемнон 34
- ↑ Мемнон 34
- ↑ Мемнон 34
- ↑ Мемнон 35
- ↑ Мемнон 35
- ↑ Мемнон 35
- ↑ Мемнон 39
- ↑ Мемнон 39
- ↑ Мемнон 39
- ↑ Мемнон 39
- ↑ Мемнон 39
Напомена:
Овај чланак може да се пренесе или преради само ако се означи да је пренешен или прерађен са Историјске енциклопедије и да је аутор Верлор.
Чланак је пребачен на
[Српску енциклопедију]