FANDOM


Марко Антоније Оратор (лат. Marcus Antonius Orator, 143. пре Христа—87. пре Христа) је био римски политичар и један од најистакнутијих оратора свога времена. Његов унук је чувени војсковођа и тријумвир Марко Антоније. Успешно је 100. пре Христа искоренио пирате, који су из Киликије угрожавали трговину у источном Медитерану, а због тога успеха изгласан му је тријумф. Био је конзул 99. пре Христа. У грађанском рату подржао је Сулу, па је Гај Марије по доласку на власт 87. пре Христа наредио да се Антоније погуби.

Оратор Уреди

Рођен је 143. пре Христа.[1] Поседовао је велики таленат као оратор, што му је помогло у политичким активностима, а због те способности добио је и надимак Оратор. Изабран је за квестора у Азији 114. или 113. пре Христа.[2] Као квестор пропретор био је један од оптужених у скандалу у коме су учествовале весталке.[3] Био је ван Италије и на дужности, што му је омогућавало да се позове на имунитет, али он је пожурио у Рим да се обрани од оптужби.[4] Одлично се обранио од оптужби, а у том процесу три весталке су биле оптужене. Као политичар подржавао је углавном Метеле, а супростављао се присташама Гаја Марија, иако је касније знао да стаје понекад и на страну Гаја Марија. Неколико Метела успешно је обранио када су били оптужени.[5]

Искорењивање пирата у Киликији Уреди

За претора је изабран 102. пре Христа, а као провинцију добило је Киликију.[6] Добио је титулу проконзула, да би могао да се успешно бори против киликијских пирата, који су задавали огромне проблеме римским трговцима на Истоку.[7] Марко Антоније је добио и специјално заповедништво над осталима римским провинцијским управницима, а све са циљем да се ефикасније обрачуна са пиратима.[8] Током 101-100 пре Христа остао је у истом подручју као пропретор.[9] Сакупио је бродове из источних провинција и успешно се обрачунао са киликијским пиратима, успоставивши упориште на обали, коју су дотада контролисали само пирати.[10] То подручје су касније римске војсковође шириле. Иако пирати нису били потпуно елиминисани Марку Антонију Оратору је због велике победе над њима изгласан тријумф крајем 100. пре Христа.[11]

Конзул и цензор Уреди

Због велике победе изабран је 99. пре Христа за конзула заједно са Аулом Постумијем Албином. Противио се аграрном закону народнога трибуна Секста Титија. Био је изабран за цензора 97. пре Христа заједно са Луцијем Валеријем Флаком (к. 100 пре Хр.) и тада га је Марко Дуроније оптужио за подмићивање, али ослобођен је кривице.[12] У периоду 90-их понекад би стао на страну маријеваца, а на суду је бранио присташе обе завађене стране. Пошто је као цензор био великодушан према италијанским савезницима додељујући им римско грађанство био је 90. пре Христа оптужен да је заједно са више сенатора крив и да је подржавао непријатеља у Савезничком рату.[13] Марко Антоније се по обичају успешно обранио.

На страни Суле Уреди

Поново је са маријевцима изгледа раскинуо негде између 95. и 90. пре Христа. Посебно га је мрзио маријевац Гнеј Папирије Карбон, који је очево суђење, срамоту и самоубиство приписивао Марку Антонију.[14] Наиме Антоније је 111. пре Христа оптужио Гнеја Папирија Карбона Старијега, конзула 113. пре Христа, да је крив због пораза у рату са Кимбрима. Антоније је стао на страну Суле у грађанском рату, тј у време првога Сулина похода на Рим 88. пре Христа.

СмртУреди

Када су Гај Марије и Луције Корнелије Цина заузели Рим 87. пре Христа Марко Антоније је побегао и сакрио се у неком летњиковцу. [15][16] Када је Гај Марије сазнао за његово скровиште послао је војнике у летњиковац. Марко Антоније је дугим говором успевао да изазове сажаљење код војника, али тада је дошао војни трибун и убио је Антонија,[17] а његову главу послао Гају Марију.[18]

Потомство Уреди

Имао је два сина Марка Антонија Кретика, претора 75. пре Христа и Гаја Антонија Хибрида, који је био конзул 63. пре Христа. Поред синова имао је ћерку Антонију. Чувени римски војсковођа и тријумвир Марко Антоније био је унук Марка Антонија Оратора и син Марка Антонија Кретика.

Претходи:
Луције Валерије Флак и Гај Марије
Конзул Римске Републике
заједно са Аулом Постумијем Албином
99. пре Христа

Следи:
Квинт Цецилије Метел Непот и Тит Дидије


ЛитератураУреди

РеференцеУреди

  1. Хузар стр. 13
  2. Хузар стр. 13
  3. Хузар стр. 13
  4. Хузар стр. 13
  5. Хузар стр. 13
  6. Хузар стр. 13
  7. Хузар стр. 13
  8. Хузар стр. 13
  9. Хузар стр. 14
  10. Хузар стр. 14
  11. Хузар стр. 14
  12. Хузар стр. 14
  13. Хузар стр. 14
  14. Хузар стр. 14
  15. Плутарх Гај Марије 44
  16. Апијан Хисп. ратови 72
  17. Плутарх Гај Марије 44
  18. Апијан Хисп. ратови 72

Напомена:
Овај чланак може да се пренесе или преради само ако се означи да је пренешен или прерађен са Историјске енциклопедије и да је аутор Верлор.
Чланак је пребачен на [Српску енциклопедију]