FANDOM


396px-Portrait Brutus Massimo

Марко Јуније Брут

Марко Јуније Брут (лат. Marcus Junius Brutus, 85—42. пре Христа) је био војсковођа и политичар позне Римске републике. На почетку Цезаровога грађанскога рата подржавао је Помпеја све до његовога пораза у бици код Фарсала 48. пре Христа. Након битке Цезар му је опростио и указао поверење именовањем за урбанога претора. Под утицајем Гаја Касија Лонгина постао је вођа завере у којој је убијен Цезар 44. пре Христа. Након Цезаровога убојства контролисао је Македонију и Илирик, а Гај Касије Лонгин је контролисао Сирију и Малу Азију. Марко Антоније и Октавијан победили су Брута и Касија у бици код Филипа 42. пре Христа. Након пораза у бици Брут се убио. У делу историјских извора сматра се Цезаровим незаконитим сином. Исто тако наводи се да му је Цезар разочаран што га напада бодежом рекао Зар и ти, сине Бруте.

ПородицаУреди

Марко Јуније Брут је био син Марка Јунија Брута Старијега и Сервилије Цепионис. Помпеј Велики је након Лепидове побуне убио Брута Старијега.[1] Брутова мајка Сервилија била је полусестра Катона Млађега.[2] Постала је Цезарова љубавница, тако да је према више историјских извора Цезар био Брутов прави отац.[3][4] Брут се оженио Клаудијом Пулхром Старијом, ћерком Апија Клаудија Пулхера, конзула 54. пре Христа. Током 45. пре Христа оженио се рођаком Порциом Катонис, ћерком Катона Млађега. Гај Касије Лонгин је био ожењен Брутовом сестром Јунијом Терцијом.[5] Марко Емилије Лепид био је ожењен Брутовом сестром Јунијом Секундом.

Рани живот Уреди

Брут је био упознат са свим филозофским правцима, али посебно је био посвећен Платоновој филозофији.[6] Толико је био посвећен литератури да је много читао до касно у ноћ и у време пред велике битке. Као млад пратио је свога ујака Катона Млађега, који је 58. пре Христа кренуо да анектира Кипар, којим је тада владао Птолемеј од Кипра.[7] Када се Птолемеј убио Катон Млађи је због обавеза остао на Родосу, а Канидија је најпре послао да преузме Птолемејеву ризницу. Међутим како није имао потпуно поверење у његово поштење тражио је од Брута да одмах оде на Кипар.[8] Иако није био одушевљен досадним администартивним пословима по ујаковој похвали види се да је добро обавио задатак.[9] Птолемејево имање је претворио у новац и све благо је однио у Рим. Том приликом Брут се обогатио на Кипру посуђујући новац уз велику камату. У Рим се вратио као богаташ и оженио се Клаудијом Пулхром Старијом, ћерком Апија Клаудија Пулхера, конзула 54. пре Христа.

На страни Помпеја Уреди

По повратку са Кипра и након уласка у Сенат Брут се повезао са оптиматима супростављајући се тријумвирима. Пред избијање Цезаровога грађанскога рата од Брута се могло очекивати да стане на страну Цезара, јер је Помпеј наредио да му се убије отац. [10] Међутим Брут је сматрао да је Помпеј у праву и стао је на његову страну.[11] Помпеј га је послао у Киликију као Сестијевога легата. Пошто у Киликији није било значајнога посла Брут је дошао у Македонију да би учествовао у рату.[12] Учествовао је 48. пре Христа у бици код Фарсала, која се окончала Помпејевим поразом. Цезар је пре битке издао наређење својим официрима да заробе Брута ако се преда, а ако се буде борио да га не повреде.[13]

Цезар му поверава високе дужности Уреди

Након пораза Помпеј је побегао морем, а Брут је побегао до Ларисе у Тесалији. Одатле је писао Цезару, који му је одмах опростио.[14] Успео је да приволи Цезара да опрости и његовоме шураку Гају Касију Лонгину. Када је Цезар требао да започне рат у Африци против Метела Сципиона и Катона Млађега тада је Бруту поверио Цисалпинску Галију.[15] Брут се показао дорастао задатка. Цезаровом наклоношћу именован је за урбанога претора 44. пре Христа.[16] Цезар је одредио да му након те дужности буде намесник Македоније.[17] Током 45. пре Христа Брут се растао од Клаудије Пулхре и оженио се рођаком Порциом Катонис, ћерком Катона Млађега.

Завера против Цезара Уреди

Многи сенатори почели су да се боје због Цезарове све веће моћи поготово након именовања за доживотнога диктатора.[18] Брута су други сенатори наговорили да се придружи завери против Цезара.[19] Био је погодан избор јер је био из истога рода као Луције Јуније Брут, који је био вођа револуције, у којој је срушена монархија.[20] Гај Касије Лонгин је као зет највише потакао Брута тврдњама да Цезар намерава да постане краљ.[21] Осим тога потакли су га и као рођака и зета Катона Млађега. Са завером против Цезара од жена била је једина упозната Брутова супруга Порција.[22] У заверу су поред Лонгина били укључени Децим Јуније Брут Албин, Гај Требоније, Луције Касије Лонгин и други, укупно око 40 људи. Цицерон није био укључен у заверу. Брут је наговорио остале заверенике да убију само Цезара, тј. да поштеде Марка Антонија и Лепида.[23]

320px-Cesar-sa mort

Убојство Цезара

Цезарово убојствоУреди

Завереници су одлучили да Цезара убију 15. марта 44. пре Христа на заседању Сената.[24] Цезар је тога дана каснио, јер га је жена због лоших знамења спречавала да оде у сенат.[25] Завереници су у Сенат дошли са ножевима сакривенима испод тоге и док су чекали у Сенату препали су се да је завера откривена.[26] Брут је ипак стрпљиво чекао Цезара, иако је у то време до њега стигла чак и лажна вест да му је жена умрла.[27] Када се Цезар коначно појавио у Сенату завереници су га напали.[28] Публије Сервилије Каска Лонг је први ранио Цезара, а након тога су уследили други ударци. Када је Цезар видио да и Брут на њега подиже нож покрио је главу са тогом и препустио се судбини.[29] Поједини извори наводе да је Цезар након што му је Брут задао ударац рекао Зар и ти сине Бруте.[30] Завереници су се толико натискали да задају Цезару ударац, да су се чак и међусобно израњавали. Брут је том приликом рањен у руку.[31]

После Цезаровог убојства Уреди

Завереници су одмах након што су убили Цезара побегли из Сената. Отишли су на Капитол да посвете оружје, којим су убили Цезара. Брут је говорио народу, али након хладнога пријема на Форуму вратили су се на Капитол. Себе су називали либераторима и позивали су се на републиканску традицију. Марко Емилије Лепид је као заменик диктатора (комадант коњице) једини имао на располагању омању војску у Риму, а као одани Цезаров пријатељ саветовао се са Марком Антонијем шта да чине против завереника и убојица. Завереници нису имали јасних планова. Дан након Цезаровога убојства Марко Антоније, Цицерон и Луције Мунације Планк су говорили у сенату позивајући на амнестију и слогу.[32] С друге стране потврђене су све Цезарове одлуке. Расподељене су и провинције, па је Брут добио Крит.[33] Није био потпуно задовољан променом, јер је по ранијем Цезаровом налогу требао да добије Македонију.[34] Амнестијом је био спречен грађански рат. Захтеву Луција Калпурнија Пизона и Марка Антонија да се Цезаров тестамент јавно прочита противио се Гај Касије Лонгин, али Брут је попустио и учинио је велику грешку.[35] Читање Цезаровога тестамента у коме је стајало да сваком грађанину Цезар даје 300 сестерција имало је велики ефект и разгневило је народ против његових убица.[36] Марко Антоније је надгробну беседу вешто искористио да открије Цезарове ране и да потпали народ против убица. Након кремације Цезара руља је са упаљеним буктињама појурила да спали куће завереника, који су онда морали да напусте Рим.[37] Марко Антоније је тада овладао Римом.

RSC 0015

Брутов новац са бодежом либератора

Брут преузима контролу над Македонијом Уреди

Октавијан Август је током лета 44. пре Христа успео да привуче на своју страну многобројне Цезарове присташе. Цицерон је од септембра 44. пре Христа почео са серијом напада на Марка Антонија говорећи о њему као највећој претњи. Брут је тада критиковао Цицерона да он напада само деспота кога мрзи, а да поштеђује другога деспота.[38] Брут је сматрао да Октавијан тежи једној врсти љубазне деспотије. Брут је у то време отпловио за Атину, где се деломично посветио филозофији.[39] Ипак припремао се у то време за грађански рат. Младе Римљане на студијама у Атини потпаљивао је против тираније. Бруту су се придружили Помпејеви војници, који су се смуцали по Тесалији, а од квестора Азије добио је новац намењен Риму.[40] Почео је да око себе окупља све већу војну силу и да преузима Македонију као провинцију, коју му је Цезар раније био одредио.[41] Пре доласка новога намесника Македоније Гаја Антонија Македонију је Бруту предао његов ујак стари претор Хортензије.[42] Војска по Грчкој и Македонији прелазила је на страну Брута. Брут је заробио Гаја Антонија и његову војску.[43] Након тога располагао је са 6 легија.[44] Од фебруара 43. пре Христа Брут контролише Балканско полуострво, а нешто касније Сенат је на Цицероново инзистирање озаконио тај свршени чин.

Тријумвири проглашавају рат Бруту и КасијуУреди

Марко Антоније је опседао Децима Јунија Брута Албина у Мутини, па га је Сенат прогласио непријатељем. Сенат је онда Македонију дао Бруту, а Сирију Гају Касију Лонгину.[45] На тај начин легализовали су оно што је Брут већ учинио. Када је Октавијан успео да ослободи Мутину опсаде Марко Антоније је побегао у Трансалпинску Галију. Октавијан се касније тајно помирио са Марком Антонијем, а за конзула замену је проглашен 43. пре Христа. Једна од првих мера које је предузео била је да суди Цезаровим убојицама Бруту и Касију.[46] Онда су Октавијан, Марко Антоније и Марко Емилије Лепид оформили Други тријумвират. Октавијан и Марко Антоније су требали да ратују против Брута и Касија.

У Малој АзијиУреди

Брут је са војском прешао средином 43. пре Христа у Малу Азију да би се сусрео са Гајем Касијем Лонгином, који му је дао трећину свога новца.[47] Брут је пре тога много новца потрошио на огромну флоту, којом је доминирао Средоземљем и задавао велике проблеме тријумвирима приликом било кога транспорта. На састанку новембра 43. пре Христа Брут и Касије договорили су заједничку стратегију. Након тога Касије је напао Родос, а Брут Ликију.[48] Брут је примио војску од Апулеја и 16.000 таланата, које је овај сакупио као данак у Малој Азији.[49] Радило се о огромним приходима, који су недостајали тријумвирима у Риму. По одлуци републиканскога Сената Брут је требао да управља Македонијом и Илириком. Тада је имао на располагању 8 легија. Брут је освојио Ксант у Ликији након мукотрпне опсаде, а Ксанћани су се поубијали и побили своје породице само да не допану ропства.[50] После тога предала се Патара без борбе, а из града је Брут онда узео све сребро и злато.[51] После је цела Ликија обећала да ће дати новца и подршку колику буду могли.[52] Брут је издавао новац на ком је приказан бодеж либератора.

Битка код Филипа Уреди

Брут и Гај Касије Лонгин су са 19 легија прешли Хелеспонт септембра 42. пре Христа. Октавијан и Марко Антоније су због поморске надмоћи Брута и Касија једва успели да се пребаце на Балканско полуострво са великом војном силом. До Филипа су дошли са 19 легија. Брут и Касије су две легије оставили код флоте, а у бици код Филипа је учествовало 17 легија. Две војске су се улогориле једна крај друге. Логор Марка Антонија био је насупрот Гаја Касија Лонгина, а Октавијанов је био насупрот Брутовога. Брут и Касије су заузели добар обрамбени положај и нису прихватали битку, надајући се да ће се противник исцрпити због слабога снабдевања. Војска тријумвира имала је веома мало воде на располагању. Око 10 дана Антонијева војска је градила насип преко мочвара са циљем да одсече Касијев логор од снабдевања. Касијева војска је градила контранасип и међу њима је дошло до сукоба. Марко Антоније је онда 23. октобра 42. пре Христа успео да крене у напад и заузме Касијев логор. Међутим Брут је заузврат заузео Октавијанов логор, а Октавијан се једва спасио.[53] Касије је мислио да је пао и Брутов логор, па се убио.[54] У првој бици погинуло је 9.000 Касијевих и 18.000 Октавијанових војника. Брутова предност је била у одлагању, јер је тријумвирска војска била у све већој оскудици. Нарочито су били погођени када је њихову флоту са две легије војника пресрела и потопила републиканска флота под командом Ахенобарба и Мурка. Марко Антоније је поново покушао да одсече Брута од снабдевања. Брут је тада подлегао поритиску своје забринуте војске и прихватио је битку. Када је Антонијева војска одбила Брутов напад почела му се распадати линија, а војска је почела да бежи. Када је видио да је изгубио битку Брут се убио.

ЛитератураУреди

РеференцеУреди

  1. Плутарх Помпеј 17
  2. Плутарх Брут 2
  3. Плутарх Брут 5
  4. Апијан Грађански ратови 2.112
  5. Плутарх Брут 7
  6. Плутарх Брут 2
  7. Плутарх Брут 3
  8. Плутарх Брут 3
  9. Плутарх Брут 3
  10. Плутарх Помпеј 17
  11. Плутарх Брут 4
  12. Плутарх Брут 4
  13. Плутарх Брут 7
  14. Плутарх Брут 6
  15. Плутарх Брут 6
  16. Плутарх Брут 7
  17. Апијан Грађански ратови 4.57
  18. Касије Дион 44.8
  19. Касије Дион 44.11
  20. Касије Дион 44.12
  21. Плутарх Брут 10
  22. Касије Дион 44.13
  23. Плутарх Брут 18
  24. Плутарх Брут 14
  25. Плутарх Брут 15
  26. Плутарх Брут 15
  27. Плутарх Брут 15
  28. Плутарх Брут 17
  29. Плутарх Брут 17
  30. Касије Дион 44.19
  31. Плутарх Брут 17
  32. Плутарх Брут 19
  33. Плутарх Брут 19
  34. Апијан Грађански ратови 4.57
  35. Плутарх Брут 20
  36. Апијан Грађански рат. 2.143
  37. Плутарх Брут 21
  38. Плутарх Брут 22
  39. Плутарх Брут 24
  40. Плутарх Брут 25
  41. Апијан Грађански ратови 4.57
  42. Плутарх Брут 25
  43. Плутарх Брут 26
  44. Апијан Грађански ратови 3.79
  45. Апијан Грађански ратови 4.57
  46. Плутарх Брут 27
  47. Плутарх Брут 28,30
  48. Плутарх Брут 30
  49. Апијан Грађански ратови 4.75
  50. Апијан Грађански ратови 4.76-80
  51. Апијан Грађански ратови 4.81
  52. Апијан Грађански ратови 4.82
  53. Плутарх Брут 41
  54. Плутарх Брут 42

Напомена:
Овај чланак може да се пренесе или преради само ако се означи да је пренешен или прерађен са Историјске енциклопедије и да је аутор Верлор.
Чланак је пребачен на [Српску енциклопедију]

Ad blocker interference detected!


Wikia is a free-to-use site that makes money from advertising. We have a modified experience for viewers using ad blockers

Wikia is not accessible if you’ve made further modifications. Remove the custom ad blocker rule(s) and the page will load as expected.