FANDOM


Dentatus

Маније Курије Дентат одбија богате дарове ради печене репе

Маније Курије Дентат (до 270. пре Христа) је био римски војсковођа и политичар. Три пута је био римски конзул, а истакао се 290. пре Христа окончањем Трећега самнитскога рата. Победио је Сеноне, протерао их и створио простор за оснивање колоније Сене на њиховој територији. Сукобио се са Пиром у бици код Беневента 275. пре Христа. Иако се битка окончала неодлучено Пир је био присиљен да напусти Италију.

Народни трибун Уреди

Према Плинију рођен је са зубима, па зато носи надимак Дентат, тј. зубати. Био је народни трибун негде између 298. и 291. пре Христа. Као народни трибун супроставио се Апију Клаудију Цеку да као интерекс не дозволи избор плебејаца за конзуле. Уз подршку Сената спречио је опструкцију Апија Клаудија.

Победом је окончао Самнитске ратове 290. пре Христа Уреди

За конзула је први пут изабран 290. пре Христа заједно са Публијем Корнелијем Руфином. Оба конзула су учествовала у рату са Самнитима и извојевали су одлучну победу заслуживши тријумф. Том победом окончали су Трећи самнитски рат, односно Самнитске ратове. Током Дентатова конзулата уследила је и побуна Сабињана. Дентат је успешно покорио све Сабињане, тако да је заслужио и други тријумф у току једнога конзулскога мандата. Сабињани су након пораза примили римско грађанство, али без права гласа. Део сабинскога територија Римљани су поделили народу. Вративши се са похода започео је велике јавне радове, укључујући исушивање Велинскога језера.

Освајање територије Сенона и њихово протеривање Уреди

Током 284. пре Христа Маније Курије Дентат је био изабран за префекта[1] или за конзула замену. Изабран је уместо Луција Цецилија Метела Дентера, који је погинуо у бици код Аретија у којој је галско племе Сенона победило римску војску.[2] Дентат је послао изасланике Сенонима да би преговарао о заробљенима, али Гали су побили изасланике. Због тога је одмах кренуо са војском на Сеноне и победио их 284. пре Христа у одлучној бици.[3] Заузео је целу територију Сенона, а њих је протерао.[4] На том месту основана је Сена, прва римска колонија на галској територији.[5] Име је добила по Сенонима.

Конзул 275. пре ХристаУреди

Маније Курије Дентат је 275. пре Христа изабран за конзула по други пут заједно са Луцијем Корнелијем Лентулом. Два конзула су требала да се обрачунају са Пиром, који се 276. пре Христа вратио са Сицилије. Имали су великих проблема приликом регрутације, јер је у претходним биткама страдало много Римљана. Када је Дентат почео да кажњава одузимањем имовине, онима , који се нису одазвали онда се ситуација побољшала.[6] Маније Курије Дентат се са једном конзулском војском налазио крај Беневента (тада се град звао Малвенто) и чекао је да му стигне други конзул са војском. Пир је пожурио да нападне пре него што дође до спајања две конзуларне војске.[7]

Битка код Беневента Уреди

Пир је одлучио да римску војску изненади ноћним нападом. Ишао је дужим путем кроз тешко проходну шуму. Погасиле су имсе бакље и изгубили су се, па су због тога каснили, тако да је прошла ноћ.[8] Ујутро се Пир нашао изнад непријатеља и нападао је са висине. Конзул Манлије је нападао предњи ред Грка и након што их је победио натерао је Пирову војску у бег.[9] Након те битке следећега дана Манлије и Пир су се одлучили на битку у равници. Била је то битка код Беневента, којом је окончан Пиров рат. Римљани су кренули у напад, али дочекала их је епирска фаланга и слонови. Пир је уз помоћ слонова успео да натера Римљане на повлачење до њиховога логора.[10] Римска војска се прегруписала, па је напала слонове бацајући на њих копља.[11] Раздражени и рањени слонови су се окренули, па су разбили Пирову фалангу.[12] Пир тада није преостало ништа друго него да се повуче. Иако је битка окончана нерешено Пир је био присиљен да напусти Италију. Дентат је због победе над Пиром у бици код Беневента заслужио тријумф, у коме су се први пут појавили и слонови.

Рат са Пировим савезницимаУреди

Због заслуга за истеривање Пира поново је изабран за конзула 274. пре Христа. Тада је кренуо у поход против Самнита, Луканаца и Брута. Био је то наставак рата са Пировим савезницима. По окончању рата повукао се на своју фарму на територији Сабињана. Изабран је за цензора 272. пре Христа. Започео је са градњом другога римскога акведукта. За акведукт је користио властита средства, тј. део ратнога плена који је добио током Пировога рата.[13] Умро је током градње акведукта, а акведукт је био завршио Марко Фулвије Флак.

НепоткупљивУреди

Дентат се у античким изворима представља као непоткупив и као штедљив. Постоји прича да су Самнити прликом мировних преговора са Римљанима покушали да га поткупе. Послали су изасланике са скупим поклонима покушавајући да га придобију да буде попустљив. Нашли су га како сједи крај огњишта и како пржи репе. Одбио је поклоне и рекао је да више воли да влада онима, који имају много злата него да сам има много злата. Истинитост те приче није баш сигурна, а могуће да ју је измислио Катон Старији. Ипак послужила је као мотив за многе сликаре, попут Јакоба Амињонија, Говерта Флинка и других.

ЛитератураУреди

РеференцеУреди

  1. Полибије 2.19
  2. Полибије 2.19
  3. Полибије 2.19
  4. Полибије 2.19
  5. Полибије 2.19
  6. Форсајт 357
  7. Плутарх Пир 25
  8. Плутарх Пир 25
  9. Плутарх Пир 25
  10. Плутарх Пир 25
  11. Плутарх Пир 25
  12. Плутарх Пир 25
  13. Форсајт 358

Напомена:
Овај чланак може да се пренесе или преради само ако се означи да је пренешен или прерађен са Историјске енциклопедије и да је аутор Верлор.
Чланак је пребачен на [Српску енциклопедију]

Ad blocker interference detected!


Wikia is a free-to-use site that makes money from advertising. We have a modified experience for viewers using ad blockers

Wikia is not accessible if you’ve made further modifications. Remove the custom ad blocker rule(s) and the page will load as expected.