Мазејев новац. Британски музеј у Лондону.
Мазеј (385-328. пре Христа) је био персијски војсковођа и сатрап Киликије и Вавилоније за време персијске власти. Показао се као способан војсковођа у бици код Гаугамеле, у којој је побеђивао македонско лево крило све док персијски цар Дарије III није побегао са бојишта. Након Гаугамеле Александар Македонски га је именовао сатрапом Вавилоније.
Сатрап Киликије[]
Прва велика дужност, коју је обављао била је сатрап Киликије. По новчићима из тога периода подручје Феникије је било придодано његовим територијама. Сидон се био побунио против Персије, па је персијски цар послао Мазеја и Белесиса да угуше побуну. Међутим фараон Нектанебо II, који је подржавао феничанску побуну послао је Ментора са Родоса и 4.000 плаћеника да помогну Сидону и краљу Тенесу.[1] Мазеј и сатрап Сирије Белесис ратовали су 351/350. пре Христа против Сидона и против Ментора са Родоса.[2] Ментор са Родоса је победио удружену војску Мазеја и Белесиса и истерао их из Феникије.[3]
Унапређење[]
За време власти Дарија III Мазеј је унапређен. Уместо сатрапије Киликије добио је Асирију, тј. Мезопотамију заједно са Сиријом. Изгледа да је био један од најзначајнијих у Ахемединском царству. Обећана му је и рука цареве ћерке Барсине ( која се назива и Статира). Александар Македонски је извршио 334. пре Христа инвазију на Персију. Победио је велику персијску војску 333. пре Христа у бици код Иса. Освојио је Сирију, Либанон, Израел и Египат током једне године након битке код Иса.
Задатак да омета македонску војску[]
Персијанци су припремали нову велику војску да би зауставили Александра Великога. Дарије III наредио је 331. пре Христа Мазеју да спречи прелазак македонске војске код Тапсака на Еуфрату.[4] Дао му је 3.000 коњаника, углавном грчких најамника. Међутим Мазеј тада није имао довољно војника, па је успевао само да спречава и омета изградњу мостова.[5] Када је чуо да се приближава сам Александар Македински Мазеј је побегао, тако да су мостови завршени.[6] Према Диодору Мазеј је добио задатак да штити газ преко Тигра, али пошто је сматрао да се ту Тигар не може прећи није га ни чувао.[7]
Битка код Гаугамеле[]
Битка код Гаугамеле одиграла се 331. пре Христа. Битка је одлучила судбину Персијског царства. Мазеј је заповедао персијском коњицом на десном крилу.[8] Заповедао је и борним колима са срповима, која су изазивала велики ужас у македонској војсци.[9] Насупрот њега у македонским левим крилом заповедао је Парменион. Мазејева најбоља коњица већ је у првом нападу побила је много Македонаца.[10] Након почетнога успеха Мазеј је послао 2.000 Кадузијаца и 1.000 Скита да заобиђу непријатељска крила и домогну се македонскога логора.[11] Скити су заузели македонски логор, у коме је било и много персијских заробљеника. Када су опљачкали логор о свему су обавестили Мазеја.[12] Током те фазе битке успешан је био и део Даријеве коњице натеравши Македонце на повлачење. Да би спречио пораз Александар Македонски је кренуо са краљевском гардом и најбољом коњицом на самог Дарија.[13] Мазеј је свом силом ударио на Парменионово лево крило.[14] Парменион се у почетку одупирао захваљујући тесалској коњици, али након што му је погинуло много војника персијски притисак је постао неиздржив.[15] Парменион је тражио помоћ од Александра, који је до тога тренутка већ победио војску у Даријевом центру. Ипак Парменион је сам успео да једва победи Мазеје, али највише због тога што је персијска коњица била обесхрабрена Даријевим бекством.[16] Када се морао повлачити Мазеј је показао лукавост. Искористио је велики облак прашине, па се није повлачио где се очекивало, него супротно, према Македонцима, тако да је побегао иза македонских линија.[17] На тај начин безбедно је извукао своју војску.
Сатрап Вавилоније[]
Мазеј је побегао у Вавилон. Александар Македонски је обећао да неће пљачкати Вавилон, па је Мазеј предао град без борби. Александар је Мазеја поставио за сатрапа Вавилоније.[18] Остао је на том положају све до своје смрти 328. пре Христа.
Литература[]
- Диодор са Сицилије, Историјска библиотека
- Аријан, Анабаза
- Јустин
- Квинт Курције Руф
- Плутарх, Александар
Референце[]
Напомена:
Овај чланак може да се пренесе или преради само ако се означи да је пренешен или прерађен са Историјске енциклопедије и да је аутор Верлор.
Чланак је пребачен на
[Српску енциклопедију]