FANDOM


Луције Фурије Пурпурион (лат. Lucius Furius Purpureo) је био римски војсковођа и конзул 196. пре Христа. Победио је Гале у великој бици крај Кремоне 200. пре Христа и због тога је заслужио тријумф. Пре њега 40 година ниједном претору није био одобрен тријумф. Заједно са Марком Клаудијем Марцелом (к. 196. пре Хр.) победио је Боје 196. пре Христа.

PlacentiaCremona

Део Цисалпинске Галије, укључујући Кремону, Плацентију, Медиоланум, Ком, Бриксију

Гали нападају Плацентију и Кремону Уреди

Био је војни трибун 210. пре Христа под командом Марка Клаудија Марцела.[1] Изабран је за претора Цисалпинске Галије 200. пре Христа.[2][3] У то време дошло је и до немира међу Галима. Инсубри, Ценомани, Боји, као и нека лигурска племена удружила су се и подигла против Рима под командом картагињанскога војсковође Хамилкара.[4] Напали су, заузели и опљачкали Плацентију и у бесу су уништили већи део града, у коме је остало само 2.000 људи, које су Гали заробили. Након тога прешли су По и опседали су Кремону.[5] Пурпурион се тада налазио крај Ариминија и није се усуђивао да помогне колонистима, јер је располагао са само 5.000 савезничких војника, а Гала је било око 40.000.[6] Тражио је због тога помоћ од Сената.

Велика победа над Галима код Кремоне Уреди

Луције Фурије Пурпурион примио је конзулску војску, а његова војска је уместо конзулске отишла у Етрурију. Са две римске и две савезничке легије кренуо је да Кремону ослободи опсаде.[7] Дошло је до битке крај Кремоне 200. пре Христа. Римска коњица код командом Луција Валерија Флака започела је напад на једном крилу, а на другом крилу напала је савезничка коњица. Гали су због напада на крилима преместили део војске из центра, а онда је Луције Фурије Пурпурион наредио напад пешадије на ослабљени галски центар.[8] У бици је према Ливију погинуло или заробљено 35.000 Гала.[9] Погинуо је и картагињански генерал Хамилкар и тројица галских војковођа.[10] Римљани су изгубили 2.000 војника. Након велике победе ослобођено је 2.000 заробљених колониста из Плацентије. Луције Фурије је окончао рат у Цисалпинској Галији, а после тога стигао је конзул Гај Аурелије Кота да од њега преузме своју војску.[11] Кота је послао Пурпуриона у Етрурију, али пошто ту није било никакве активности Луције фурије је отишао у Рим и тражио је да му одобре тријумф. Тај захтев је одобрен након извесних противљења.[12] Након више од 40 година био је први претор којеме је одобрен тријумф.

Конзул Уреди

Именован је за конзула 196. пре Христа заједно са Марком Клаудијем Марцелом (к. 196. пре Хр.).[13] Оба конзула добила су Италију као своју провинцију. Марко Клаудије Марцел је у првој бици са Бојима био поражен, а у другој бици код Кома победио је Боје и Инсубре. Пурпурион се касније са својом војском прикључио Марцелу, па су заједнички систематски пустошили територију Боја све до утврђене Фелсине (Бононија), која се предала, као и већина Боја.[14] Два конзула су онда кренула на Лигуре, а млађи Боји покушали су да их ухвате у заседу, али пошто нису успели опљачали су неке територије северно од реке По. Натоварени пленом Боји су налетели на римску војску, па су били готово сви сасечени. [15] Марцелу је одобрен тријумф због победе над Инсубрима, а Пурпуриону због победе над Бојима.

У саставу мисија и посланстава Уреди

Након окончања рата са Антиохом био је у саставу десеточлане комисије, која је била одређена да 189-188. пре Христа утаначи услове мировнога споразума са Антиохом III Великим.[16][17][18] Гнеј Манлије Вулсон је водио Галаћански рат без одобрења Сената, а када се 187. пре Христа вратио у Рим тражио је да му се одобри тријумф. Развила се жестока дебата, у којој су се Луције Фурије Пурпурион и Луције Емилије Паул Македонац посебно истицали противећи се његовом захтеву.[19] Ипак Вулсону је одобрен тријумф. Током 184. пре Христа Катон Старији је истакао своју кандидатуру за цензора, а да би њега спречили да буде изабран пријавило се много кандидата, укључујући и Пурпуриона.[20] Током 183. пре Христа био је у саставу трочланога посланства, која је отишло у Трансалпинску Галију.[21]

Претходи:
Гај Корнелије Цетег и Квинт Минуције Руф
Конзул Римске Републике
заједно са Марком Клаудијем Марцелом
196. пре Христа

Следи:
Катон Старији и Луције Валерије Флак


ЛитератураУреди

РеференцеУреди

  1. Ливије 27.2
  2. Ливије 31.4
  3. Ливије 31.6
  4. Ливије 31.10
  5. Ливије 31.10
  6. Ливије 31.10
  7. Ливије 31.21
  8. Ливије 31.21
  9. Ливије 31.21
  10. Ливије 31.21
  11. Ливије 31.22
  12. Ливије 31.48-49
  13. Ливије 33.24
  14. Ливије 33.37
  15. Ливије 33.37
  16. Полибије 21.4
  17. Полибије 22.5
  18. Ливије 38.38-40
  19. Ливије 38.44
  20. Ливије 39.40
  21. Ливије 39.54

Напомена:
Овај чланак може да се пренесе или преради само ако се означи да је пренешен или прерађен са Историјске енциклопедије и да је аутор Верлор.
Чланак је пребачен на [Српску енциклопедију]

Ad blocker interference detected!


Wikia is a free-to-use site that makes money from advertising. We have a modified experience for viewers using ad blockers

Wikia is not accessible if you’ve made further modifications. Remove the custom ad blocker rule(s) and the page will load as expected.