FANDOM


Луције Тарквиније Приск (лат. Lucius Tarquinius Priscus) је према предању пети римски краљ, који је владао од 617. пре Христа до 579. пре Христа. Као син богатога коринтскога трговца и етрурске аристократкиње није могао у свом етрурском граду да стекне високи положај, па се преселио у Рим. У Риму је захваљујући свом богатству стекао наклоност краља Анка Марција, а након његове смрти успео је да наговори Римљане да га изаберу за краља. Повећао је број сенатора и витеза коњаника. Изградио је Циркус Максимус и Форум, а започео је и градњу римских бедема. Успешно је ратовао са Латинима и Сабињанима. Убијен је по наређењу синова Анка Марција, али захваљујући прибраности Тарквинијеве жене за новога краља је изабран његов зет Сервије Тулије.

Tarquinius-Priscus

Луције Тарквиније Приск

Рани живот Уреди

Према Ливију син је Демарата из Коринта. Његов отац Демарат из Коринта био је трговац, који се обогатио трговином између Грчке и Етрурије. Као припадник Бахијада побегао је из Коринта у доба тиранина Кипсела и населио се у етрурском граду Тарквинију и ту се оженио из аристократске породице.[1] Када је Демарат умро његово богатство је наследио Луције Тарквиније Приск.[2] Као богаташ ожењен из етрурске племићке породице покушао је да добије политичку позицију у Тарквинију, али Етрурци нису били спремни да положај даду једном странцу, па се Луције преселио у Рим, у коме су и странци држали највише положаје.[3] У Риму је Луције Тарквиније стекао поштовање, да се приближио и самом краљу. Краљу Анку Марцију на располагање је давао део свога новца за вођење ратова, а поред тога сам се истакао у ратним походима. [4] Посебно се истицао као разборит саветник. Не само да је стекао наклоност краља, него и патриција и народа. Краљ Анко Марције га је именовао за старатеља својих синова.[5]

Постаје краљ Уреди

Након смрти Анка Марција Тарквиније Приск се обратио куријатској скупштини и наговорио их да га изаберу за краља.[6] Као једну од првих мера повећао је број сенатора додавши 100 нових сенатора из мање утицајних фамилија.[7] Краљ је на тај начин осигурао велику подршку оних, који су његовом вољом постали сенатори. Покушао је да повећа број коњаника додавши поред постојеће три још три нове центурије, али након инзистирања аугура да то нема одобрење богова повећао је број коњаника унутар постојећих центурија. Повећао је и број Весталки са 4 на 6.

Градитељски подухвати Уреди

Мочварни нижи делови Рима су исушени и изграђена је велики канализациони систем. Створен је простор за Форум Романум. Тарквиније је изградио Циркус Максимус.[8] Изграђен је на месту, које је исушивањем отето од мочваре. Обезбеђен је посебан простор за сенаторе и витезове, где су они могли да подигну своја седишта. На првим играма учествовали су коњи и боксери из Етрурије, а Велике римске игре су се након тога организовале једном годишње. Почео је да гради велики камени зид око Рима, а те радове је завршио његов наследник Сервије Тулије. Његово дело је и Форум Романум са портиком и низом трговина. Започео је на Капитолу изградњу храма посвећенога Јупитеру.[9]

Рат са Латинима Уреди

Први рат је водио против Латина. Латини су након смрти Анка Манција сматрали неважећим мировни споразум склопљен у његово доба, па су почели да пљачкају римске територије.[10] Тарквиније је након тога са великом војском пустошио најплоднији део латинске земље. Након две победе опседао је и заузео Апиоле[11] и сакупио је огроман ратни плен да је могао да организује скупе игре.[12] Апиоле је срушио до темеља, а становништво продао у робље.[13] Након тога заузео је латинске градове Крустемериј, Колатију и Номент. Ти градови су били само новчано кажњени и у њима је оставио римски гарнизон.[14] Током опсаде латинскога града Корникула Римљани су имали много губитака, па је након заузимања спалио град, а становништво продао у робље.[15] Такав поступак огорчио је Латине, па су они напали римску територију и узели су много плена.[16] Након тога две стране су пустошиле противничке територије, све до одлучне битке код Фидене у којој су Римљани победили.[17] Тарквиније је ишао од једнога до другога латинскога града присиљавајући их да се предају. Латини су због тога сазвали скупштину на којој су одлучили да заједнички наступају и да позову Сабињане и Тирењане да им помогну.[18] Римљане су напале снаге три народа: Латина, Сабињана и Тирењана. Тарквиније је победио удружену војску Латина и Тирењана.[19] Латини су после тога предали.

Рат са СабињанимаУреди

Сабињани су напали Рим управо кад је Тарквиније припремао градњу бедема.[20] Борили су се са променљивом срећом са много жртава на обе стране. Током предаха у рату са Сабињанима Тарквиније је повећао број витеза коњаника. У другој бици са Сабињанима Римњани су били много успешнији. Имали су више коњице, коју су распоредили на два крила. Римска пешадија је на почетку битке губила, али онда је коњица натерала Сабињане у бег.[21] Римска војска је након тога прешла на територију Сабињана и када их је поново победила Сабињани су тражили мир.[22] Сабињанима је отета Колатија и околне територије.[23] Управу у Колатији Приск је предао свом нећаку Еригију ( оцу Луција Тарквинија Колатина ). Након победе над Сабињанима прославио је тријумф. Био је то први такав тријумф.

Смрт Уреди

Сервије Тулије је био Тарквинијев зет. Синови Анка Марција су хтели да се освете јер су они након смрти свога оца били лишени трона, а поред тога бојали су се да Тарквиније осигурава трон за свога зета Сервија Тулија. Због тога су организовали атентат на Луција Тарквинија Приска са циљем да спрече да он одреди Сервија Тулија за свога наследника.[24] Нападачи су секиром смртно ранили Тарквинија Приска. Тарквинијева жена Танакил је прибраном и брзом акцијом затворила двор и са балкона прогласила народу да је Тарквиније наредио да сви слушају Сервија Тулија.[25] Неколико дана прикривала се Тарквинијева смрт, а за то време Сервије Тулије је учврстио свој положај, Кад су објавили Тарквинијеву смрт Сервије је добио одобрење Сената да постане краљ.[26]

Деца Уреди

Луције Тарквиније Приск је имао два сина Луција Тарквинија Охолога и Аруна Тарквинија. Луције Тарквиније Охоли је био последњи римски краљ. Прискова ћерка Тарквинија удала се за Марка Јунија, оца од Луција Јунија Брута.

ЛитератураУреди

РеференцеУреди

  1. Дионизије 3.46
  2. Ливије 1.34
  3. Ливије 1.34
  4. Дионизије 3.48
  5. Ливије 1.34
  6. Ливије 1.35
  7. Ливије 1.35
  8. Ливије 1.35
  9. Ливије 1.38
  10. Дионизије 3.49
  11. Дионизије 3.49
  12. Ливије 1.35
  13. Дионизије 3.49
  14. Дионизије 3.50
  15. Дионизије 3.50
  16. Дионизије 3.50
  17. Дионизије 3.50
  18. Дионизије 3.51
  19. Дионизије 3.53
  20. Ливије 1.36
  21. Ливије 1.37
  22. Ливије 1.37
  23. Ливије 1.38
  24. Ливије 1.40
  25. Ливије 1.41
  26. Ливије 1.41

Напомена:
Овај чланак може да се пренесе или преради само ако се означи да је пренешен или прерађен са Историјске енциклопедије и да је аутор Верлор.
Чланак је пребачен на [Српску енциклопедију]

Ad blocker interference detected!


Wikia is a free-to-use site that makes money from advertising. We have a modified experience for viewers using ad blockers

Wikia is not accessible if you’ve made further modifications. Remove the custom ad blocker rule(s) and the page will load as expected.