FANDOM


Луције Скрибоније Либон (лат. Lucius Scribonius Libo) је био римски војсковођа и политичар. Дуго времена био је истакнути војсковођа Помпеја Великога, а онда његовога сина Секста Помпеја. Био је конзул 34. пре Христа и брат Скрибоније, а преко ње шурјак Октавијана Августа.

581px-Pompejus

Либон је био блиско повезан са Помпејем Великим

Повезан са Помпејем Великим Уреди

Члан је плебејске фамилије Скрибонија, а блиско је повезан са фамилијом Помпеја Великога преко Либонове баке Помпеје. Те везе су додатно учврстили 55. пре Христа када је Помпејев син Секст Помпеј оженио Либонову ћерку Скрибонију. Претпоставља се да је био претор 50. пре Христа. Током 49. пре Христа био је један од Помпејевих легата, а по избијању грађанскога рата Помпеј га је оставио да командује у Етрурији. Марко Антоније га је истерао из Етрурије, па је од Ампија Балба преузео заповедништво над регрутима у Кампанији.

Учешће у преговоримаУреди

Након тога пратио је Помпеја приликом његовога повлачења до Брундисија.[1] Тада је у име Помпеја преговарао са Цезаровим посредником Гајом Канинијем Ребилом, са којим је иначе био близак пријатељ.[2] Ребил је саветовао Либона да наговори Помпеја да постигне споразум са Цезаром, па ће Цезар сматрати Либона заслужним за спречавање избијања грађанскога рата.[3] Либон је изнио Помпеју Цезарове предлоге, на које Помпеј није пристајао без одобрења конзула.[4]

Побеђује Цезарову флоту у Јадранском мору Уреди

Пратио је кроз Македонију Помпеја, који му је заједно са Марком Октавијем поверио заповедништво над флотом.[5] Задатак му је био да спречава прелазак Цезарових снага. Крај обала Далмације победили су флоту Публија Корнелија Долабеле, који је након губитка флоте напустио Далмацију.[6][7] Гај Антоније је дошао да помогне Долабели, али је био присиљен да се повуче на острво Коркира Нигра (Корчула), где су га заробили са целом његовом војском.[8]

Преговори са Цезаром Уреди

Цезар се искрцао у Епиру и заузео је Орик, а Помпеј је пре тога послао Либона да се придружи Марку Калпурнију Бибулу, који је командујући Помпејевом флотом блокирао 48. пре Христа Цезара крај Орика.[9] Бибул је Цезара блокирао са стране мора, али Цезар је држао копно, па Бибулова флота није могла ни водом ни храном да се снабдева на копну.[10] Пошто су се две стране узајамно блокирале и није ни са једне стране било некога напретка Бибул и Либон су Цезару предложили примирје и преговоре.[11] Либон је у име Бибула отишао да преговара са Цезаром. Цезар је тражио слободан пролаз за његове легате, који би требали да оду до Помпеја на преговоре, али како Либон није давао гаранције Цезар је одустао од даљњих преговора.[12]

Опсада Брундисија Уреди

Марко Калпурније Бибул је био све више болестан и на крају је умро 48. пре Христа за време поморске блокаде Цезарове војске у Епиру.[13] У прво време на никога није прешла главна команда флотом.[14] Касније је Скрибоније Либон преузео врховну команду над 50 бродова и наставио је са блокадом Орика.[15] Закључио је би било добро да блокира Брундисиј и тако спречи долазак појачања. Дошао је са флотом до Брундисија, где је затекао неспремнога Марка Антонија.[16] Заузео је острво насупрот луке у Брундисију и спалио теретне бродове.[17] Марко Антоније је након тога самоувереном Либону приредио замку у коју је упало неколико његових бродова. Либон је био присиљен да се повуче и одустане од Брундисија.[18] Марко Антоније је после тога могао да плови према Епиру.[19]

Значајан преговарач Уреди

Након Помпејева пораза 48. пре Христа Либон се придружио свом зету Сексту Помпеју. Током 40. пре Христа Секст Помпеј је послао Либона у Грчку Марку Антонију као неслужбенога изасланика. Секст Помпеј је тада непосредно након окончања Перусијскога рата покушавао да са Марком Антонијем склопи споразум усмерен против Октавијана.[20] Међутим Октавијан је покушао да спречи тај савез оженивши Либонову сестру Скрибонију.[21] Луције Скрибоније Либон је био значајан преговарач пре склапања споразума из Мизенума 39. пре Христа.[22] Секст Помпеј је од Октавијана успео да испослује будући конзулат за Либона. Када је Октавијан 36. пре Христа обновио рата са Секстом Помпејем Либон је подржавао Помпеја. Међутим када је током 35. пре Христа закључио да је Помпеј изгубио рат и да нема никакве наде напустио га је и придружио се Марку Антонију.[23] Антоније је као награду за Либона осигурао конзулат за 34. пре Христа. Био је конзул 34. пре Христа, али само до 1. јула, када га је заменио Гај Мемије.

Породица Уреди

Његова сестра Скрибонија се удала за Октавијана. Луције Скрибоније Либон је био ујак њеној деци Публију Корнелију Сципиону, конзулу 16. пре Христа. Био је ујак и Корнелије, супруге Емилија Паула, као и Јулије Старије. Имао је троје деце:

  • Луција Корнелија Либона, конзула 16. пе Христа
  • Марка Скрибонија Либона Друза
  • Скрибонију, која се удала за Секста Помпеја.

ЛитератураУреди

РеференцеУреди

  1. Цезар Грађански рат 1.26
  2. Цезар Грађански рат 1.26
  3. Цезар Грађански рат 1.26
  4. Цезар Грађански рат 1.26
  5. Касије Дион 41.40
  6. Касије Дион 41.40
  7. Светоније Цезар 36
  8. Касије Дион 41.40
  9. Цезар Грађански рат 3.15
  10. Цезар Грађански рат 3.15
  11. Цезар Грађански рат 3.15-17
  12. Цезар Грађански рат 3.17
  13. Цезар Грађански рат 3.18
  14. Цезар Грађански рат 3.18
  15. Цезар Грађански рат 3.23
  16. Цезар Грађански рат 3.23-24
  17. Цезар Грађански рат 3.23
  18. Цезар Грађански рат 3.24
  19. Касије Дион 41.48
  20. Апијан Грађански ратови 5.52
  21. Апијан Грађански ратови 5.53
  22. Апијан Грађански ратови 5.71
  23. Апијан Грађански ратови 5.139

Напомена:
Овај чланак може да се пренесе или преради само ако се означи да је пренешен или прерађен са Историјске енциклопедије и да је аутор Верлор.
Чланак је пребачен на [Српску енциклопедију]