FANDOM


Луције Марције Филип (лат. Lucius Marcius Philippus, око 141–око 73. пре Хр.) је био римски војсковођа, оратор и један од најистакнутијих политичара позне Републике. Изабран је за конзула 91. пре Христа као присташа популара. Као конзул почео се противити Марку Ливију Друзу и његовом предлогу да италијански савезници добију римско грађанство. Дошло је до насиља и Друзовога убиства, које је онда било повод за избијање Савезничкога рата. За време владавине маријеваца држао је високе положаје, али 83. пре Христа искористио је амнестију, коју је понудио Сула, па је променио страну. Након Сулине смрти имао је веома важну улогу у сузбијању Лепидове побуне.

Трибунат Уреди

Марције Филип је 104. пре Христа био изабран за народнога трибуна. Предложио је један аграрни закон, о коме нисмо двољно информисани. Изгледа да је то предложио да би стекао већу популарност, али одустао је од закона, када је уочио да нема довољну подршку. Тврдио је да нема више од 2.000 људи, који заиста поседују имовину.[1] Током 100. пре Христа заједно са осталим истакнутим државницима супростављао се Луцију Апулеју Сатурнину и заједно са осталим сенаторима кренуо је на њега са оружјем.[2] Кандидовао се 93. пре Христа за конзула, али победио га је Марко Хереније.

Конзулат Уреди

Изабран је за конзула 91. пре Христа заједно са Секстом Јулијем Цезаром. Било је то изузетно турбулентно време, када је народни трибун Марко Ливије Друз предлагао мноштво различитих закона, о расподели жита, о додели јавне земље, о оснивању колонија у Италији и Сицилији. Друз је у почетку уживао потпуно поверење Сената, посебно зато јер је предлагао многе законе, који су били народу од користи и на тај начин утирао је пут помирења народа са оптиматима. Луције Марције Филип је са друге стране припадао партији популара, па је почео да се оштро супроставља предлозима Марка Ливија Друза и на тај начин дошао је у отворени сукоб са Сенатом. Дизала се велика галама и метеж због примедби популара на стварне Друзове намере. У једном случају Марције Филип је изјавио да он више не може са таквим Сенатом да управља државом и да је Риму потребан нови Сенат. Онда се јавио велики оратор Луције Лициније Крас, који је изјавио да Филип не може да буде његов конзул, ако њега не признаје за сенатора.[3] Насиље се било проширило и на форум, па је Филип прекидао Друза настојећи да спречи доношење његових закона.[4] Друз је онда позвао своју клијентелу, која је конзула Марција Филипа одвукла у затвор. Вукли су га доста насилно, тако да је Филипу крв ишла на нос.[5] Друзови закони су тада били изгласани у скупштини. [6]

Помирење Марција Филипа и Сената Уреди

Сенатори, који су раније подржавали Друза престали су да му верују, па је то омогућило Марцију Филипу да се помири са Сенатом. Друзови предлози да се италијанским савезницима доделе грађанска права изазвали су губитак подршке, коју је раније имао, тако да је на крају изгубио подршку Сената. Пошто је био аугур Луције Марције Филип је предложио Сенату да пониште Друзове законе под изговором да их је доносио не обазирући се на неповољна знамења (ауспиције). У томе је успео, јер је Сенат донео одлуку да се поништавају Друзови закони. Филип је поред осталога предложио Сенату да Рим тражи право на управљање Египтом. Према Апијановој верзији конзули су позвали у Рим Етрурце и Умбре под изговором да се супростављају Друзовоме закону о колонијама, а заправо да убију Друза.[7] Једнога дана Марко Ливије Друз је убијен код своје куће, а његово убојство представљало је катализатор за Савезнички рат.

Грађански ратови Уреди

Филип није играо значајнију улогу у грађанским ратовима. Иако је Цицерон писао да је био на страни Суле остао је у Риму и за време Гаја Марија и Луција Корнелија Цине и не само да није кажњаван, него је држао и високе положаје. На основу тога се чини да је био неутралан за време грађанских ратова између Гаја Марија и Суле. Изабран је 86. пре Христа за цензора заједно са Марком Перперном. Након Сулине смрти опирао се покушајима Марка Емилија Лепида да се мења Сулин устав. Својим дугим говором наговорио је Сенат да донесу обавезну сенатску одлуку (senatus consultum ultimum ) и да пошаљу Катула Капитолина као проконзула на челу војске против Лепида.[8] Дао је подршку Помпеју Великоме предложивши да се пошаље у Хиспанију у рат против Квинта Серторија.[9] Инзистирао је да Помпеј у том рату има ранг проконзула.[10] Филип је изгледа био Помпејев пријатељ, јер то није било први пут да га је бранио или помагао. Чим му је умро отац Помпеј је 86. пре Христа био оптужен да је током Савезничкога рата незаконито приграбио ратни плен, али Филип га је том приликом успешно обранио.[11][12]

ОраторУреди

Био је веома успешан оратор и Цицерон сматра да су у његово доба само два говорника била боља од њега, а то су били Марко Антоније Оратор и Луције Лициније Крас. Веома је добро познавао грчку књижевност тога доба.[13] Имао је два сина Луција Марција Филипа Млађега, конзула 56. пре Христа и пасторка Гелија Публиколу.

Претходи:
Гај Клаудије Пулхер и
Марко Перперна
Конзул Римске Републике
заједно са Секстом Јулијем Цезаром
91. пре Христа

Следи:
Публије Рутилије Луп и
Луције Јулије Цезар


ЛитератураУреди

РеференцеУреди

  1. Cic. de Off. ii. 21
  2. Cic. pro C. Rabir. 7
  3. Cicerón, De oratore 3.1
  4. Флор 3.17
  5. Флор 3.17
  6. Флор 3.17
  7. Апијан Грађ. ратови 1.36
  8. Салуст Хист. 1.77
  9. Плутарх Помпеј 17
  10. Плутарх Помпеј 17
  11. Плутарх Помпеј 4
  12. Cic. Brut. 64
  13. Cic. Brut. 67

Напомена:
Овај чланак може да се пренесе или преради само ако се означи да је пренешен или прерађен са Историјске енциклопедије и да је аутор Верлор.
Чланак је пребачен на [Српску енциклопедију]