FANDOM


Луције Лициније Лукул Старији (лат. Lucius Licinius Lucullus) је био римски војсковођа и политичар. Био је конзул 151. пре Христа. Због похлепе напао је без одобрења Сената мирно хиспанско племе Вакеја. Подлим кршењем споразума побио је 20.000 становника једнога вакејскога града. Током 150. пре Христа заједно са Сервијем Сулпицијем Галбом напао је Луситанију, а током тога рата Галба је починио слично подло дело попут Лукула. Његов унук Лукул је каснији познати победник над Митридатом.

Конзул Уреди

Изабран је за конзула 151. пре Христа заједно са Аулом Постумијем Албином. Као провинцију добио је Хиспанију, у којој се тада одвијао Други келтиберски рат.[1] Марко Клаудије Марцел (к. 166. пре Хр.) је сазнао за долазак Лукула са новом конзулском војском, па је настојећи да оконча рат пре доласка новога конзула, кренуо на Нумантију и Нумантинце је сатерао иза бедема Нумантије. Након преговора Марцелу су се предали Бели, Тити и Ареваци, па се рат окончао пре доласка Лукула.[2] Лукул је имао великих проблема приликом регрутације, јер су многи избегавали војну обавезу због великих римских губитака у Хиспанији.[3] Два конзула су била изузетно строга приликом регрутације изазивајући гнев народа и народних трибуна.[4] Народни трибуни су накратко затворили конзуле, јер нису хтели да ослободе војске неколико њихових пријатеља.[5] Сципион Емилијан се добровољно пријавио за службу у Хиспанији и својим поступком преокренуо је однос према регрутацији.[6]

На подао начин убија 20.000 Вакеја Уреди

Лукул је био жељан и славе и новца, а посебно је био заслепљен причама о великим количинама сребра, па је напао мирно келтиберско племе Вакеја.[7] Вакеји не само што нису нападали римску војску, него тај рат ни Сенат није одобрио.[8] Лукул је са војском прешао реку Таг и напао територију Вакеја. Најпре је напао вакејски град Кауку, а као изговор за напад наводио је да су Вакеји угњетавали Карпетане.[9] Након пораза крај бедема представници града су питали како да успоставе пријатељске односе, а Луције Лициније Лукул је тражио да предају таоце, контингент коња и 100 таланата.[10] Када су то испунили Лукул је тражио да приме римски гарнизон, а онда је наредио да се побије све мушко одрасло становништво, а радило се о 20.000 људи.[11] После тога опљачкао је град, а остали Вакеји су се склонили на неприступачна места, брда и тврђаве.

Опсада Интеркатије Уреди

Лукул је након тога напредовао у дубину територије Вакеја, прешао је Дуеро и почео је да опседа Интеркатију (Вилалпардо). Вакеји су у Интеркатији окупили 20.000 пешака и 2.000 коњаника, а Лукул је и њих неуспешно покушао да наведе на предају.[12] Након подлога покоља у Кауци Вакеји му више нису могли веровати. Уследила је дуга опсада града, али римска војска која је опседала била је такође у веома јадном стању, оскудевали су у многим потрепштинама, укључујући и сол, а многи су умирали од дизентерије.[13] Након изградње насипа римска војска је напала бедеме. Део бедема су срушили, провалили у град, али били су надвладани и морали су да се повуку, а Вакеји су поправили бедеме.[14] Обе војске захватила је глад и тада се Сципион Емилијан обратио опседнутима и уместо Лукула он је дао реч да ће се поштовати споразум, који се постигне.[15] По одредбама споразума град је требао да опреми одећом 10.000 војника, да преда нешто стоке и 50 талаца.[16]

Палантија Уреди

Лукул је после тога кренуо да нападне Палантију. Иако је град био познат по храбром становништву Лукул је због прича да се ради о богатом граду одлучио да покуша да га освоји.[17] Међутим Паланти су својом коњицом ометали римско снабдевање, па је Лукул оставши без хране био присиљен да се повлачи. И током повлачења до реке Дуеро Паланти су стално нападали његову војску.[18] Лукул је презимио на територији Турдетана.

Напад на Луситанију Уреди

Остао је током 150. пре Христа у Хиспанији као проконзул. Почетком 150. пре Христа сукобио се и победио у две битке са Луситанцима, који су тада вршили упаде у околна подручја.[19] Онда је извршио инвазију на Луситанију лишавајући је становништва.[20] У исто време Сервије Сулпиције Галба је извео инвазију из другога правца и подло је преварио Луситанце нудећи им нову територију на којој их је побио.

Обогатио се у Хиспанији Уреди

По повратку у Рим народни трибун Луције Скрибоније Либон оптужио је Галбу због злочина према Лузитанцима.[21] Међутим Луције Лициније Лукул, који је починио слична подла дела и злочине није суђен.[22] Иако је рат са Вакејима започео првенствено због похлепе за сребром, ипак у том рату је добио веома мало ратнога плена. Обогатио се у каснијим операцијама, па је имао довољно новца да изгради храм посвећен Фелицити.[23] Посудио је је од Луција Мумија Ахаика неке кипове за тај храм, али онда је тврдио да не може да врати кипове, пошто су освећени.[24]

Претходи:
Луције Валерије Флак и Марко Клаудије Марцел
Конзул Римске Републике
заједно са Аул Постумије Албин
151. пре Христа

Следи:
Тит Квинкције Фламинин и Маније Ацилије Балб


ЛитератураУреди

РеференцеУреди

  1. Апијан Хисп. ратови 49
  2. Апијан Хисп. ратови 50
  3. Полибије 35.4
  4. Ливије Периохе 48
  5. Ливије Периохе 48
  6. Полибије 35.4
  7. Апијан Хисп. ратови 51
  8. Апијан Хисп. ратови 51
  9. Апијан Хисп. ратови 51
  10. Апијан Хисп. ратови 52
  11. Апијан Хисп. ратови 52
  12. Апијан Хисп. ратови 53
  13. Апијан Хисп. ратови 54
  14. Апијан Хисп. ратови 54
  15. Апијан Хисп. ратови 54
  16. Апијан Хисп. ратови 54
  17. Апијан Хисп. ратови 55
  18. Апијан Хисп. ратови 55
  19. Апијан Хисп. ратови 59
  20. Апијан Хисп. ратови 59
  21. Ливије Периохе 49
  22. Ливије Периохе 55
  23. Дион Касије фрагм. 76
  24. Дион Касије фрагм. 76

Напомена:
Овај чланак може да се пренесе или преради само ако се означи да је пренешен или прерађен са Историјске енциклопедије и да је аутор Верлор.
Чланак је пребачен на [Српску енциклопедију]

Ad blocker interference detected!


Wikia is a free-to-use site that makes money from advertising. We have a modified experience for viewers using ad blockers

Wikia is not accessible if you’ve made further modifications. Remove the custom ad blocker rule(s) and the page will load as expected.