FANDOM


Луције Корнелије Цина (лат.Lucius Cornelius Cinna, до 84. пре Христа) је био римски војсковођа и политичар. Четири пута је узастопце био биран за римскога конзула од 87. до 84. пре Христа. Као конзул стао је на страну популара, па су га Гнеј Октавије и Сенат незаконито лишили конзулскога положаја и протерали из града. Удружио се са Гајем Маријем и заједно са њим вратио се у Рим. Након смрти Гаја Марија био је водећи политичар све до своје смрти. Кренуо је да се војно обрачуна са Луцијем Корнелијом Сулом, али међу његовом војском избила је побуна, у којој је изгубио живот. Био је способан да прикрива своју тежњу за тиранијом и да ствара привид да поштује римски устав. Његова политика имала је утицај на његовога зета Гаја Јулија Цезара.

Успон на власт Уреди

393px-Sulla Glyptothek Munich 309.jpg

Луције Корнелије Сула

О Цини се не зна много пре његовога првога конзулата. За време Савезничкога рата 91-88. пре Христа имао је ранг претора, а претпоставља се да је био претор пре Савезничкога рата.[1] Изабран је по први пут за римскога конзула 87. пре Христа. Историчари се не слажу око тога ко га је подржао да буде изабран и који су били његови оригинални политички циљеви.[2] Цина је изабран у време када је Сула постао изузетно непопуларан, посебно међу нижим класама и латинским савезницима.[3] Сула је тада дао подршку римском Сенату блокирајући грађанска права нижих класа и латинских савезника. Могуће је да је Сула дао ограничену подршку Цини, као компромисном кандидату, иако му никако није веровао. Сула је знао да његов кандидат не може да буде изабран, па је онда присилио Цину да му се присегне на лојалност бацајући камен са Капитола и кунећи се да ће бити избачен из Рима попут баченога камена, ако му не буде лојалан.[4] Тек након те присеге Цина је имао довољну подршку да би био изабран. Постојале су различите теорије о томе ко је и зашто подржавао Цину, али сви се слажу да му Сула није веровао. За другога конзула изабран је Гнеј Октавије под сличним околностима, али он је имао јачу подршку од стране Суле.

Први конзулат и изгнанствоУреди

Једна од Цининих првих одлука била је да се не обазире на присегу, коју је дао Сули.[5] Тврдио је да присега не треба да га спречава да помаже народ. Почео је да тражи начине како да Сулу уклони из Рима, па је против Суле изнео извесне оптужбе.[6] Сула није причекао суочавање са оптужбама, него је са војском 87. пре Христа кренуо у рат против Митридата VI од Понта.[7] У Риму су остали Гнеј Октавије и Сенат, који су бранили Сулу од оптужби. Гај Марије, Публије Сулпиције Руф и многе њихове присташе биле су протеране за време Суле из Рима, али још увек су у Риму уживали велику подршку. Друга група, која је уживала Цинину подршку били су италијански савезници, којима је обећано римско грађанство, са циљем да се тако оконча Савезнички рат. Они су добили римско грађанство, али то је изведено тако да нису имали никакву праву моћ. Цина је изгледа и пре избора за конзула симпатисао те две групе. Након избора за конзула почео се залагати за права изгнаних и за италијанске савезнике, а том приликом свађао се са другим конзулом Гнејем Октавијем, који је настојао да очува статус кво. Свађа се окончала великим уличним борбама између Цининих и Октавијевих присташа.[8] Иако је Апијан помињао да је Цина имао подршку само нових грађана ипак то не изгледа вероватно, јер не би могле да пролазе његове одлуке без извесне подршке и старих грађана. Гнеј Октавије је уличну борбу искористио као прилику да оправда Цинино протеривање из Рима. Цина је покушао да добије подршку међу робовима и међу италијанским савезницима, али Сенат је прогласио да Цина више није ни конзул ни грађанин.[9] За новога конзула прогласили су фламена Луција Мерулу. Био је то неуставан акт смењивања конзула, један од преседана Римске републике.

Припреме у изгнанству Уреди

Цина је отишао у Капуу, где се налазила друга римска војска.[10] Жалио се да му је Сенат неуставно одузео власт, коју му је народ дао.[11] Ту је одмах добио подршку војске, а онда је обилазио савезничке градове у којима је добијао подршку, новац и војску.[12] Тада му је стигла и подршка од оптимата из Рима. Цина је улогорио крај Рима. Гај Марије је на вести о протеривању Цине из Рима одмах кренуо у Италију да искористи насталу прилику.[13] Гај Марије је одлучио да се придружи Цини и понудио му је да га слуша као конзула, а Цина је то прихватио и именовао Гаја Марија проконзулом.[14] У томе тренутку Цина и Гај Марије се удружују, а заједнички су имали подршку италијанских савезника. Гај Марије је дошао са 6.000 Етрураца. Планирали су да заједнички заузму Рим.[15] Улогорили су се на реци Тибар и сасекли су линије опскрбе, спречавајући довоз жита Риму.[16] Гај Марије је заузео Остију и разорио је, јер је кориштена као складиште за храну. Осим тога са својом флотом је пљачкао трговачке бродове.[17]

388px-Marius Glyptothek Munich 319.jpg

Гај Марије

Инвазија и покољ у РимуУреди

Један војни трибун, који је чувао брдо Јаникул пустио је Гаја Марија и Цину, али правовремена интервенција Помпеја Страбона и Гнеја Октавија спречила их је у намерама.[18] Међутим наставила се опсада Рима, која је слабила опседнуте, па је Сенат био присиљен да пошаље делегацију Цини на преговоре, али када их је Цина питао да ли му се обраћају као конзулу или као приватном лицу нису знали шта да одговоре, па се опсада наставила.[19] Мноштво људи бежало је из града и прилазило Цини. Притиснут оскудицом у граду Сенат је на крају попустио, па је Цини послао изасланство као конзулу само тражећи од њега да се закуне да неће извршити покољ.[20] Цина није хтео да се закуне, него је само обећао да неће добровољно бити узрок ничијег убиства. Крајем 87. пре Христа Цини је дозвољено да поново уђе у Рим као конзул. Гај Марије је тражио да се поништи одлука о његовом протеривању.[21] Чим су Гај Марије и изгнаници ушлу у град почели су да пљачкају имања својих противника. Гај Марције Цензорин је одсекао главу конзула Гнеја Октавија, а након тога уследио је покољ у Риму. Према античким историчарима Гај Марије је град испунио крвљу убијајући све оне за које би било најмање сумње да су подржавали Сулу, који су били богати или били његови лични непријатељи.[22]Ипак изгледа да се радило о претеривањима, зато што се та тврдња није појавила у Сулиним мемоарима, које су и иначе биле пристрасне против Гаја Марија. Ипак сви се слажу да се Цина дистанцирао од покоља наредивши само убојство Гнеја Октавија и оних који су му били само директна политичка претња. Цини је било доста покоља, па су он и Квинт Серторије напали Маријеву гарду, која је безобзирно убијала.[23] Убрзо након тога Гај Марије и Луције Корнелије Цина изабрани су за конзуле 86. пре Христа.[24] Међутим Гај Марије је умро у првом месецу конзулата. Тада је почела ера, коју су многи историчари називали Цинина доминација.

Цинина доминацијаУреди

Након смрти Гаја Марија Луције Валерије Флак (к. 86 пре Хр.) изабран је за конзула замену.[25] Флак је предложио закон којим је покушао да реши финансијску кризу, која се надвијала над Римом након Савезничкога рата. Савезнички рат изазвао је финансијску депресију, а након почетка Првога митридатовога рата зарачунавале су се огромне камате на дугове и урушило се поверење у финансијски систем. Фалсификовање новца постало је широко распрострањена појава, па су Цина и власт били присиљени да појачају трагање за лажним новцем и да га замењују исправним. Током 85. пре Христа Цина је покушао да оживи Скулпицијев закон са циљем да повећа удео грађана италијанских савезника, али пошто је цензус за 84. пре Христа показао је да има 463.000 грађана то значи да Цина није био толико успешан. Приликом пописа 115/114 пре Христа било је 394.000 грађана.

Цина је великим делом био оријентисан на Сулу и како да елиминише јединога преосталога противника. Када је Луције Валерије Флак био одређен као заповедник у рату са Митридатом Сула је то схватио као претњу, па је кренуо да заустави Флака.[26] Флак није био омиљен међу својим војницима, па је велики број прешао на страну Суле. Они што су остали учинили су то углавном због Гаја Флавија Фимбрије, који је својом популарношћу наговорио део војника да остане. Међутим Флак од тога није имао велике користи, јер се Гај Флавије Фимбрија касније побунио против Флака и наставио је рат с Митридатом под властитим заповедништвом. Фимбрија је покушао да Сули понуди мировни споразум, али Сула и Митридат VI од Понта су већ тада били у преговорима, који су одговарали обема странама. Када је Сула склопио мировни споразум са Митридатом кренуо је да преговара са Фимбријом, али Фимбрију је почела да напушта војска и прелази Сули, па је Фимбрија починио самоубојство.[27]

По окончању рата Сула се враћао у Италију. Имао је на располагању огромна финансијска средства од 20.000 таланата, које је наметнуо као казну азијским градовима.[28] Послао је писма италијанским савезницима настојећи да их застраши да ће изгубити римско грађанство. Послао је и писмо Сенату обавештавајући га о својим победама над Митридатом и о томе како је примио оне, које је Цина протерао.[29] Уверавао је сенаторе да ће се брзо осветити онима, који су криви.[30] Луције Корнелије Цина и Гнеј Папирије Карбон су се припремили за рат. Одложили су изборе проглашавајући се да су поново изабрани, тако да нису требали да се враћају у Рим да би обавили конзуларне изборе.[31] Иако је то било противно уставу мало је вероватно да се ико супростављао тој одлуци. Цина се понашао попут монарха иако се још увек претварао да следи вољу становништва. Цина и Карбон су се интензивно припремали за предстојећи обрачун са Сулом, а очекивали су да ће се све решити одлучном битком.

Смрт Уреди

Цину су убили његови властити војници, који су се побунили 84. пре Христа. Припремао се да пређе Јадранско море, са циљем да се са Сулом сукоби на страном терену.[32] Војска није била одушевљена предстојећим ратом, у коме нису могли да очекују плен. Незадовољство војске је постало још веће, када су чули да је један конвој војске страдао у бродолому за време олује.[33] Преживели су се вратили својим кућама. Цина је наредио да се војска окупи на смотри, са циљем да их присили на послушност. Један од ликтора ударио је војника, који је препречио пут, којим је Цина требао да уђе на смотру, а када је војник узвратио ликтору Цина је наредио да се ухапси.[34] Тај поступак разљутио је једнога војника, који је онда бацио камен на Цину. Након тога ускомешала маса почела је да баца све и свашта, а најближи војници проболи су Цину и убили га.[35] Плутарх даје нешто другачију верзију, а по њој је Помпеј посетио Цинин логор и онда је побегао пошто је за нешто био оптужен.[36] Војници су претпоставили да је Цина убио Помпеја, па су због тога убили Цину.[37] По трећој верзији Цина није убијен због политике, него за време једне побуне, која није имала везе са политиком. Цина наводно није осећао потребу да иде са телохранитељима.

Породица Уреди

Цина је био ожењен са Анијом, а имали су две ћерке и једнога сина.[38] Једна од његових ћерки удала се за Гнеја Домиција Ахенобарба.[39] Друга ћерка Корнелија удала се око 86. пре Христа за Гаја Јулија Цезара.[40] Умрла је 69. пре Христа, а пре тога родила је ћерку Јулију. Цинин син Луције Корнелије Цина Млађи након Сулинога доласка побегао је из Италије, а вратио се кратко 78. пре Христа, да би помогао Лепидову побуну, а онда је поново побегао у Хиспанију код Серторија.[41] Током 78. пре Христа вратио се на основу амнестије, која је понуђена свима, који су за време грађанских ратова избегли. Син Цине Млађега био је Гнеј Корнелије Цина Магнус, коме је два пута било опроштено, једном као присташи Марка Антонија, а други пут због учешћа у завери против Октавијана Августа.[42] Ипак изабран је за конзула 5. године.

Претходи:
Луције Корнелије Сула и
Квинт Помпеј Руф
Конзул Римске Републике
заједно са Гнејем Октавијем
87. пре Христа

Следи:
Луције Корнелије Цина и Гај Марије и замена Луције Валерије Флак


Претходи:
Луције Корнелије Цина и
Гнеј Октавије
Конзул Римске Републике
заједно са Гајем Маријем и заменом Луцијем Валеријем Флаком
86. пре Христа

Следи:
Луције Корнелије Цина и
Гнеј Папирије Карбон


Претходи:
Луције Корнелије Цина и
Луције Валерије Флак
Конзул Римске Републике
заједно са Гнејем Папиријем Карбоном
85. пре Христа

Следи:
Луције Корнелије Цина и
Гнеј Папирије Карбон


Претходи:
Луције Корнелије Цина и
Гнеј Папирије Карбон
Конзул Римске Републике
заједно са Гнејем Папиријем Карбоном
84. пре Христа

Следи:
Гај Норбан и
Л.К. Сципион Азијатик Млађи


ЛитератураУреди

РеференцеУреди

  1. Ловано стр. 26
  2. Ловано стр. 28
  3. Плутарх Сула 10
  4. Плутарх Сула 10
  5. Плутарх Сула 10
  6. Плутарх Сула 10
  7. Плутарх Сула 10
  8. Апијан Грађ. ратови 1.64
  9. Апијан Грађ. ратови 1.65
  10. Апијан Грађ. ратови 1.65
  11. Апијан Грађ. ратови 1.65
  12. Апијан Грађ. ратови 1.66
  13. Плутарх Гај Марије 41
  14. Плутарх Гај Марије 41
  15. Апијан Грађ. ратови 1.67
  16. Апијан Грађ. ратови 1.67
  17. Плутарх Гај Марије 42
  18. Апијан Грађ. ратови 1.68
  19. Апијан Грађ. ратови 1.69
  20. Апијан Грађ. ратови 1.70
  21. Плутарх Гај Марије 43
  22. Плутарх Гај Марије 43
  23. Плутарх Гај Марије 44
  24. Апијан Грађ. ратови 1.75
  25. Апијан Грађ. ратови 1.75
  26. Плутарх Сула 20
  27. Плутарх Сула 25
  28. Плутарх Сула 25
  29. Апијан Хисп. ратови 77
  30. Апијан Хисп. ратови 77
  31. Апијан Хисп. ратови 77
  32. Апијан Хисп. ратови 77
  33. Апијан Хисп. ратови 78
  34. Апијан Хисп. ратови 78
  35. Апијан Хисп. ратови 78
  36. Плутарх Помпеј 5
  37. Плутарх Помпеј 5
  38. Ловано стр. 26
  39. Ловано стр. 26
  40. Ловано стр. 26
  41. Ловано стр. 26
  42. Ловано стр. 27

Напомена:
Овај чланак може да се пренесе или преради само ако се означи да је пренешен или прерађен са Историјске енциклопедије и да је аутор Верлор.
Чланак је пребачен на [Српску енциклопедију]

Ad blocker interference detected!


Wikia is a free-to-use site that makes money from advertising. We have a modified experience for viewers using ad blockers

Wikia is not accessible if you’ve made further modifications. Remove the custom ad blocker rule(s) and the page will load as expected.