FANDOM


393px-Sulla Glyptothek Munich 309

Луције Корнелије Сула

Луције Корнелије Сула познат као Сула (лат. Lucius Cornelius Sulla (Felix), 138. пре Христа—78 пре Христа) био је истакнути римски војсковођа и политичар позне Републике. Као квестор Гаја Марија заробио је Југурту и на тај начин окончао Југуртин рат. Након успеха у Савезничком рату изабран је за конзула 88. пре Христа. Након тога учествовао је у Првом митридатовом рату, у коме је извојевао неколико одлучујућих победа против понтске војске. Као водећи представник оптимата борио се у грађанском рату против популара, које је предводио најпре Гај Марије, а онда његове војсковође. Након победе у грађанском рату именован је 82. пре Христа за диктатора. У крвавим проскрипцијама побио је на хиљаде римских аристократа. Сулином уставном реформом ојачана је моћ Сената, а ослабљене демократске институције попут народнога трибуна. Сула је 79. пре Христа поднио оставку на положај диктатора и повукао се у приватан живот. Његова владавина терора зауставила је грађански рат и спречила пад Републике, али само накратко.

Рани живот Уреди

Рођен је у фамилији патрицијскога рода Корнелија, али отац му је осромашио.[1] Мајка му је умрла још док је био дечак, тако да га је васпитавала маћеха. Отац му је умро када је био у узрасту око 14-16 година и није му оставио наследства.[2] Када је Сула касније постао конзул подсећали су га да је битно изменио свој дотада скроман живот. Сула није имао властиту кућу, па је морао да плаћа изнајмљивање веома скромнога стана. Ипак стекао је релативно добро образовање, тј знао је грчки језик и познавао је грчку књижевност.[3] То показује да је ипак није био баш толико сиромашан. У младости је доста времена проводио са глумцима и плесачима делећи са њима распустан начин живота.[4] Волио је вино и жене и целога живота је наставио да тражи ужитке. Редовито би учествовао на пијанкама са људима недостојним његовога положаја. Исто тако за време вечера са њим се није могло говорити ништа озбиљно. Маћеха и једна љубавница оставиле су Сули део своје имовине, тако да је отада имао довољно средстава да може да се бори за неки од положаја.

Sula denarius

Денариус на коме је Сула приказан на узвишеном седалу, а испред њега је Бокх, а иза њега Југурта

Хватање ЈугуртеУреди

Изабран је за квестора 107. пре Христа.[5] Наређено му је да прати коњицу за Гаја Марија, који је тада преузео заповедништво у Југуртином рату.[6][7] Гај Марије није у почетку био задовољан када је добио војно неискуснога квестора,[8] познатога по раскалашености. Међутим веома брзо Сула је постао вешт у ратовању.[9] Многима је чинио услуге не тражећи ништа заузврат, а са обичном војском је делио све недаће војничкога живота. Својим поступцима и особинама веома брзо стекао је наклоност војске и Гаја Марија.[10] Истакао се у бици код Цирте, у којој су поражени Југурта и Бокх I, краљ Мауританије. Када је Бокх I схватио да Југурта све више губи одлучио се за преговоре са Римљанима. Гај Марије је Сули препустио да преговара са Бокхом. Захваљујући Сулином утицају Бокх је након много наговарања одлучио да жртвује свога савезника Југурту и преда га Сули. Сула је окованога Југурту спроведо до Гаја Марија. Заједно са Гајем Маријем Сула је делио заслуге за окончање Југуртинога рата. Сула је био толико поносан на свој успех да је дао да се у његов печатњак угравира предаја Југурте, а тај прстен печатњак је наставио да носи до краја живота.

Рат против Кимбра Уреди

Римску Републику угрожавала је инвазија великих хорди германских племена Кимбра и Теутонаца, који су успели да униште неколико римских војски. Гај Марије је четири године узастопце био биран за конзула (104-101 пре Христа) са циљем да оконча инвазију Кимбра. Током 104. пре Христа Сула је служио као легат у војсци Гаја Марија, а током 103. пре Христа као војни трибун.[11] У рату се истицао великим подухватима. Као легат заробио је Копилија, поглавицу Тектосага. Као трибун наговорио је Марсе да постану римски савезник.[12] Између Гаја Марија и Суле дошло је до раскида 103/102 пре Христа. Према Плутарху Гај Марије је завидио све већој слави младога официра.[13] Сула је због тога 102. пре Христа напустио војску Гаја Марија и отада је служио под заповедништвом Квинта Лутација Катула.[14] Катул му је поверавао најзначајније задатке, па је посто још славији. Покорио је неколико алпсих племена, а веома успешно је и снабдевао Катулову војску, да је преостајало чак и за војску Гаја Марија.[15] Сула је учествовао у одлучној бици код Варцела, у којој су Гај Марије и Квинт Лутације Катул 101. пре Христа победили Кимбре.[16]

Претор Уреди

Сула је по повратку у Рим једно време мирно живео не учествујући у политичком животу Рима. Кандидовао се за претора за 94. пре Христа, али није био изабран.[17] Према његовој изјави изгубио је изборе, јер се раније није кандидовао за едила и скупоцјеним едилским играма купио наклоност грађана Рима.[18] Био је успешнији на следећим изборима, па је био изабран за претора за 93. пре Христа.[19] За време мандата претора удовољио је жељи становништва, па је организовао игре, на којима су стрелци убили стотине лавова у циркусу.

Намесник КиликијеУреди

Током 92. пре Христа отишао је као пропретор у Киликију, а од Сената је добио задатак да Ариобарзана I Филоромеја врати на трон Кападокије, одакле га је истерао Тигран Велики по налогу Митридата VI од Понта.[20] Прави разлог мисије је био да мотри на Митридатову активност.[21] Сула је као намесник Киликије успео да победи јерменску војску и Митридатовога војсковођу Гордија да Ариобарзану врати трон.[22] Сулин успех привукао је пажњу Митридата II од Партије, који је послао изасланство тражећи савез са Римом. Био је то први службени контакт Партије и Римске републике.[23] Сула се доста арогантно понашао за време тога састанка.

388px-Marius Glyptothek Munich 319

Гај Марије

Нетрпељивост Суле и Гаја Марија Уреди

Кад се Сула вратио у Рим Гај Марције Цензорин га је оптужио да је незаконито присвојио већу количину новца од краљевина у Малој Азији, али Цензорин се касније није појавио на суду, па је оптужба пала у воду.[24] Расла је нетрпељивост између Суле и Гаја Марија. Сулина способност и углед навели су аристократију да у њему потраже једнога од вођа. Осим тога Сула и Гај Марије желели су да добију заповедништво у рату против Митридата. Сулин успех на Истоку допринео је повећању његове популарности и показао да је он један од најпогоднијих за заповедништво у том рату. У то време Бокх I је на Капитолу изградио позлаћен скулптуре, које су представљале предају Југурте Сули. [25] То је толико наљутило Гаја Марија, да је покушао да сруши скулптуре, а други су то спречавали, па се све претворило у велику свађу.[26] У то време 90. пре Христа избио је Савезнички рат, што је привремено обуставило свађу Суле и Гаја Марија.[27]

Стиче славу за време Савезничкога рата Уреди

Суал је за разлику од Гаја Марија добио на угледу за време Савезничкога рата. Током 90. пре Христа Сула је служио као легат у војсци конзула Луција Јулија Цезара, а током 89. пре Христа био је легат у војсци конзула Луција Порција Катона. Током 89. пре Христа Сула је био заслужан за успешно окончање Савезничкога рата. Разорио је кампанијски град Стабију и победио је Луција Клуентија крај Помпеја. Након освајања Еклана присилио је Хирпиније на предају. Сула је након тога продро у сами центар Самнијума, где је победио вођу Самнита Папија Мутилија. Након победе заузео је Бовијан, главни град Самнита. Самнити су били последњи, који су положили оружје, па је због тога победа над њима била од круцијалне важности. Сула је поред славе стекао и наклоност војске понајвише зато што им је опраштао претеривања и злочине.[28]

КонзулУреди

Сула је пожурио у Рим да искористи славу и наклоност војске, па је изабран за конзула за 88. пре Христа заједно са Квинтом Помпејем Руфом.[29] У то време Савезнички рат још није потпуно окончан, а неизбежан је постао и Први митридатов рат. Сули је поверено заповедништво у Митридатовом, а Руфу у Савезничком рату. Народни трибун Публије Сулпиције Руф био је изабран гласовима оптимата, али кратко време након избора прешао је на страну популара и Гаја Марија.[30][31] Пошто је Сулпиције био презадужен [32] претпоставља се да је Гај Марије откупио његов дуг, а да је он онда Гају Марију заузврат обећао подршку да добије команду у Првом митридатовом рату.

Одузимају му команду у Митридатовом рату Уреди

Публије Сулпиције Руф је предложио закон да италијански савезници и ослобођеници добију права гласа по свим трибама, а не као раније да остану неравноправни при гласању.[33] Било је очито да ако се усвоји тај закон да би онда нови грађани гласали за Гаја Марија. Сула и Квинт Помпеј Руф су као конзули прогласили одгоду гласања, али Сулпиције је са наоружаним присташама кренуо на трг пре истека конзулске одгоде. Сулпицијеве присташе направиле су неред и напале конзуле, а Сула се спасио бегом у кућу Гаја Марија, где је изгледа пристао на компромис и укинуо одлуку о одгоди, само да спаси живот.[34] На скупштини су онда потврђени закони о распоређивању савезника по свим трибама, а након тога гласањем нових грађана изабрали су Гаја Марија за команданта у Првом митридатовом рату.[35]

Први Сулин поход на Рим Уреди

Публије Сулпиције Руф и Гај Марије су онда послали војне трибуне да одмах преузму Сулину војску, која је чекала крај Ноле.[36] Сула је био бржи, па је пре њих стигао до своје војске крај Ноле.[37] Сулина војска се бојала да би Гај Марије могао да крене са другом војском у рат против Митридата и на тај начин их лиши ратнога плена. Чим су се Маријеви војни трибуни појавили крај Ноле Сулина војска их је напала и каменовала до смрти.[38] Као одговор на тај инцидент маријевци су почели да у Риму убијају и пљачкају Сулине пријатеље.[39] Сула је био бесан јер је био лишен команде у Митридатовом рату, па је започео грађански рат 88. пре Христа и кренуо је са својих 6 легија на Рим.[40][41] Гај Марије није очекивао такав развој ситуације, јер дотада никада римска војска није кренула на Рим. То је било и забрањено римским законима и традицијом. Гај Марије је на вести о доласку Суле ослободио робове, да би се борили на његовој страни.[42] Снаге Гаја Марија пружиле су веома слаб отпор, па је Сула лако ушао у Рим. Гај Марије је побегао заједно са својим сарадницима.[43] Сула је Рим заштитио од пљачке. Гаја Марија, Сулпиција и око десет њихових присташа прогласио је државним непријатељима под оптужбом да су нарушили мир, напали оружјем конзуле и позвали робове на побуну. Сулпиција је одао његов роб, а Гај Марије је са сином побегао у Африку. Сулпицијеви закони су поништени, јер су били изгласани силом након сенатске забране.[44]

382px-Mithridates VI Louvre white background

Митридат VI од Понта

Пред одлазак у Митридатов рат Уреди

Иако је Сула владао Римом није имао времена да спроведе намераване велике уставне промене. Сулина војска жељна пљачке са нестрпљењем је чекала да се пође у Азију у Први митридатов рат. Сула се због тоха задовољио само поништавањем Сулпицијевих закона и доношењем закона да одлука народне скупштине више неће да важи без сенатскога одобрења. Сула је своје легије послао у Капуу, да би биле спремне за прелазак у Грчку, а он сам је још једно време остао у Риму све док нису изабрани конзули за 87. пре Христа. Сула није био популаран међу нижим класама и међу латинским савезницима, па народ није прихатио кандидате, које је он предложио. Сула је знао да његов кандидат не може да буде изабран, па је онда присилио Луција Корнрлија Цину да му се присегне на лојалност бацајући камен са Капитола и кунећи се да ће бити избачен из Рима попут баченога камена, ако му не буде лојалан.[45] За конзуле за 87. пре Христа изабрани су Луције Корнелије Цина и Гнеј Октавије. Чим је Цина ступио на дужност одмах је преко једнога народнога трибуна почео да оптужује Сулу, али Сула је то игнорисао и напустио је Рим и кренуо у рат против Митридата.[46]

Сулина опсада Атине Уреди

Vista-xmag За више информација погледајте Сулина опсада Атине

Сула је прешао у Грчку 87. пре Христа са 5 легија и неколико кохорти.[47] Најпре је окупио савезнике у Грчкој и добио је појачања од Етолије, Тесалије и Беотије. У Атици је део војске одвојио за опсаду Аристиона у Атини, а сам Сула је одлучио да нападне Пиреј, где се склонио понтски војсковођа Архелај.[48] Након почетнога неуспеха да одједном лествама освоји бедеме повукао се у Елеусину и Мегару, где је градио опсадне справе.[49] У међувремену Цина и Гај Марије су након напада крајем 87. пре Христа контролисали Рим. У Риму су тада страдале многе Сулине присташе и пријатељи. Сулу су прогласили државним непријатељем ставивши га ван закона. Сула више није добијао новац из Рима, па је опљачкао ризнице грчких светилишта,[50] укључујући чувено Делфско пророчиште. Сула је након дуге опсаде и спречавања дотурања хране у Атину изазвао велику глад у Атини, коју је заузео 1. марта 86. пре Христа. Након заузимања Атине са већим снагама, много овнова и опсадних справа започео је нови напад на бедеме Пиреја.[51] Када је Сула заузео Пиреј Архелај се повукао у пирејско утврђење Мунихију. Сула је спалио Пиреј, не штедећи ни арсенал ни бродоградилиште,[52] а Архелај се преко Беотије повукао у Тесалију, а своју преосталу војску окупио је у Термопилском кланцу.

Cheronea 86aC

Кретање снага у Беотији пре битке код Херонеје и почетни распоред снага

Битка код ХеронејеУреди

Vista-xmag За више информација погледајте Битка код Херонеје (86. пре Христа)

Понтски краљ Митридат VI од Понта је након пораза код Атине послао нову војску од 100.000 пешака, 10.000 коњаника и 90 борних кочија.[53] Намера понтскога војсковође Архелаја била је да продужи рат и омета снабдевање римске војске.[54] Сула је преселио војску у плодније подручје Беотију, тако да није имао проблема са снабдевањем. Три пута мања римска војска одбијала је директан окршај у равници, све док Сула није крај Херонеје нашао терен, који је њему одговарао. Сула је победио у бици код Херонеје 86. пре Христа, а из битке је од 120.000 понтских војника побегло само 10.000 војника. Била је то велика катастрофа за понтску војску.

Oroh2

Битка код ОрохоменаУреди

Vista-xmag За више информација погледајте Битка код Орхомена

Док је Сула водио успешан рат у Грчкој његови непријатељи су владали Римом, где су поништили све његове законе. Побили су његове пријатеље и присташе. Сули су конфисковали имовину и прогласили га државним непријатељем. Гај Марије и Цина били су проглашени за конзуле за 86. пре Христа , али када је Гај Марије умро за конзула замену именован је Луције Валерије Флак (к. 86 пре Хр.), коме је поверен рат са Митридатом и да у случају да Сула није кооперативан преузме и његову војску. Флак је са две легије кренуо преко Епира и Македоније према Азији, а Сула је најпре кренуо да се састане са њим. Међутим у то време Митридат је у Грчку послао 80.000 добро обучених војника, [55] који су одмах заузели Беотију,[56] па је Сула због приспећа нове војске морао да се враћа из Тесалије, не сачекавши Луција Валерија Флака. Сула је у равницама крај Орохомена успео да победи бројчано надмоћнију понтску војску под командом Архелаја и Дорилаја, Учестали велики порази ослабили су Митридата, који је био спреман на мировни споразум, до кога није одмах дошло.

Дардански мировни споразум Уреди

У међувремену Гај Флавије Фимбрија је подбунио војску против конзула Луција Валерија Флака, убио га и преузео заповедништво у рату са Митридатом. Римски Сенат му је због убојства конзула отказао подршку, али Фимбрија је наставио да на своју руку успешно ратује против Митридата VI од Понта. Митридат VI од Понта је схватио да је изгубио огромну војску у Грчкој, па је тражио од Архелаја да са Сулом склопи мир под најбољим могућим условима.[57] Архелај је онда преговарао са Сулом код Делија. Сули је предложио окончање рата и статус кво у Азији нудећи му заузврат новац, флоту и војску, која би Сули била потребна за грађански рат у самом Риму.[58] Међутим Сула је Архелају предложио да изда Митридата, да сам преузме краљевину Понт, постане римски савезник и преда флоту.[59] Архелај је то одбио. Након тога Сула је предложио мир, али под условом да се Митридат:

Сула би заузврат потврдио Митридата као краља преосталих делова и именовао би га римским савезником[63] Архелај је само повукао гарнизоне из заузетих места, а о осталим Сулиним условима обавестио је Митридата. Када Митридат није прихватио све Сулине мировне услове Сула је претио преласком са војском у Малу Азију, па је Архелај покушао да га смири, тражећи од Суле да сачека да он код Митридата и наговори га.[64] Архелај је рекао да ће се убити ако од Митридата не добије потврду мировнога споразума по Сулиним условима.[65]Међутим од Митридата се вратио са Митридатовом молбом да се види лично са Сулом. Митридат VI од Понта и Сула састали су се у Дардану, где су 85. пре Христа склопили Дардански мировни споразум. Сула је након тога отишао до Фимбрије и тражио од њега да му преда војску, а кад Фимбрија није хтео војска га је напустила и прешла Сули[66]

Припрема за други поход на Рим Уреди

Сула се спремао да се врати у Рим да би се обрачунао са маријевцима. Најпре је изнудио огроман новац у градовима Мале Азије. Била је то казна пошто су многои градови послушали Митридатово наређење да се побију Римљани у покољу познатом као Азијска вечерња. Наредио је да се одједном плате порези за пет година и поред тога ратне трошкове.[67] Азијски градови су Сули платили 20.000 таланата, а поред тога морали су да угосте римску војску и поред тога им плаћају дневнице.[68] Сула је у Малој Азији оставио Луција Лицинија Мурену са две легије, које су раније биле под командом Гаја Флавија Фимбрије.[69] По повратку из Мале Азије Сула је једно време боравио у Атини, где је једно вреем боловао и опорављао се. Када се опоравио повео је војску до Дирахија (Драча) и одатле се са 1.200 бродова пребацио у Брундусиј у Италији.

Други поход на РимУреди

Сула се у пролеће 83. пре Христа искрцао у Брундусију,[70] па је онда кренуо према Кампанији. Сула је располагао са 30.000 до највише 40.000 војника.[71][72] Сула наводи да су његови непријатељи располагали са 450 кохорти,[73] тј 45 легија или 225.000 војника. Међутим војска популара није имала војсковођу са довољно угледа и војне репутације да преузме врховну команду у рату са Сулом. Популарска војска била је расута широм Италије. Њихова војска није имала поверења у своје команданте, тако да су читаве јединице при првој прилици пребегавале на страну Суле. Сулини војници су са друге стране били искусни ветерани, који су стекли велико поверење у Сулу. Сула је посебну пажњу посветио односу према италијанским савезницима, са циљем да не помажу популарима. Војсци је наредио да приликом марша од Брундизија до Калабрије не смеју да им чине штете. За конзуле су 83. пре Христа изабрани Гај Норбан и Луције Корнелије Сципион Азијатик. Сула је победио Гаја Норбана у бици код Тифате, у којој је погинуло 6.000 – 7.000 Норбанових војника.[74] Сула је и након победе био окружен великим непријатељским снагама, па је прибегао лукавству. Конзула Сципиона Азијатика Млађега позивао је на преговоре добијајући на времену, а за то време је придобио Сципионову војску, која је прешла је на страну Суле.[75] На тај начин добио је 4 легије, а Гнеј Папирије Карбон је приметио да док ратује са лисицом и лавом у лику Суле, да му далеко већи проблем задаје лисица.[76] Све више истакнутих Римљана прелазило је на страну Суле. Гнеј Помпеј Велики је са три легије прешао на страну Суле. Квинт Цецилије Метел Пије му се присружио одмах по доласку у Италију. Марко Лициније Крас и Марко Лициније Лукул били су Сулини легати.

Сула улази у Рим Уреди

Сула је 83/82 пре Христа зимовао у Кампанији, а у Риму су за нове конзуле били изабрани Гај Марије Млађи и Гнеј Папирије Карбон. Марије Млађи је почетком пролећа 82. пре Христа са 85 кохорти (око 40.000 војника) изазвао је Сулу у битку.[77] Сула је победио у бици код Сакрипорта, а Марије Млађи се након огромних губитака повукао у Пренесту, у коју је пре тога ускладиштио огромну опрему, орујже, благо и храну.[78][79] Сула је Пренесту, у којој се налазио Марије, опасао јарком и насипом и оставио је крај Пенесте Квинта Лукреција Офелу да настави са опсадом.[80] Сула се након тога запутио према Риму, а Марије Млађи је пре тога наредио урбаном претору Луцију Јунију Бруту Дамасипу да убије неколико потенцијалних непријатеља.[81] Сула је без отпора ушао у Рим 82. пре Христа. Одмах је конфисковао имања свих својих противника.

Окончање грађанскога рата Уреди

Гнеј Папирије Карбон се повукао у Етрурију. Сула је након уласка у Рим одмах са војском кренуо да се обрачуна са Карбоном, па је кренуо према Клузију.[82] Битка код Клузија трајала је цели дан без победника.[83] Карбон је неколико пута слао војске да Марија Млађега ослободи из опкољене Пренесте. Помпеј Велики је у заседи ухватио и разбио војску која је долазила Марију Млађем у помоћ.[84] Карбон је након више битки са Помпејем, Метелом Пијем и Сулом потпуно обесхрабрен напустио Италију и отишао у Африку.[85] На страну Марија Млађега и популара стали су Самнити и Луканци, који су под заповедништвом Понтија Телесина и Луција Лампонија покушали да са 70.000 војника ослободе Марија и Пренесту опсаде.[86] Међутим Сулина војска је добро држала теснаце према Пренести, тако да и тај покушај није успео. Онда су Самнити, Луканци, Гај Марције Цензорин, Каринат и Дамнасип одлучили да са великом војском крену на Рим, који је тада био слабо брањен. У бици код Колинских врата Сулино лево крило је било поражено, али Марко Лициније Крас је победио на десном крилу и омогућио је Сули да на крају победи. У бици код Колинских врата 82. пре Христа погинуло је 50.000 војника на обе стране.[87] Тај пораз обесхрабрио је становнике Пренесте, који су онда одлучили да се предају.[88] Након победе код Колинских врата Сула је дао да се побије 6.000 заробљених Самнита.[89] Након предаје Пренесте Римљане је поштедио, али све заробљене Самните и становнике Пренесте дао је да се побију без милости. Смрћу Марија Млађега окончао се грађански рат у Италији, иако се још увек одвијао у Африци, а Квинт Серторије је наставио рат у Хиспанији још десет година.

Сулине проскрипције и владавина терораУреди

Сула је постао неприкосновени господар Рима. Желио је да се обрачуна са маријевцима. Објавио је листу свих својих непријатеља, који су требали да буду погубљени. Листа је била јавно објављена и изложена јавности и називала се проскрипција. Све особе са листе биле су стављене ван закона и свако би могао да их не само некажњено убије, него и да добије за то награду.[90] Њихова имовина би се конфисковала и онда продавала на јавној аукцији.[91] Њихова деца и унуци би губили право гласа.[92] Они који би убили проскрибовану особу или одали место где се сакрива добили би два таланта награде, а особе које су сакривали проскрибоване кажњавале би се смрћу.[93] Нико није био сигуран, јер је Сула својим пријатељима одобрио да и они састављају листу својих особних непријатеља. Многи који нису припадали ниједној политичкој партији су због великога имања, које је некима пало за око били проскрибовани. Сулини пријатељи и важне присташе куповали су на аукцији имања проскробованих по најнижој цени, јер се у том случају нико није усуђивао да се надмеће на аукцији са Сулиним пријатељима. Често се дешавало да Сулини пријатељи уопште нису требали ништа да плате.[94] Изгледа да је било неколико хиљада проскрибованих. Сула је касније поред појединаца кажњавао и градове и заједнице у Италији, који су били на страни популара.[95] Једнима би рушио тврђаве и бедеме, другима би наметао новчану казну, а у многе градове населио је своје војнике.[96] Сулини ислужени ветерани добили су куће и земље на територијама кажњених градова.[97] Поред те земље било је и друге неподељене земље, а све то заједно поделио је за 23 изслужене легије Сулиних ветерана везавши их на тај начин за себе.[98]

Диктатор са неограниченим мандатом Уреди

Пошто су Гнеј Папирије Карбон и Марије Млађи као конзули за 82. пре Христа погинули Сенат је изабрао интерекса Валерија Флака, који је онда предложио да се Сула изабере за диктатора.[99] Сула је 82/81 пре Христа изабран за диктатора са неограниченим мандатом са циљем да обнови ред у Републици и успостави нови законе.[100] Дотад се за диктатора бирало на 6 месеци у условима велике опасности. Сула је успоставио преседан, који ће касније да искористе Цезар и Октавијан Август. Сули је позиција диктатора била потребан да би спровео уставну реформу. Након изгласаавања дела Сулине уставне реформе Сула је дао оставку на положај диктатора. Сулина намера је била да не само смањи моћ народних трибуна, него и да тај положај лиши престижа. Сулином реформом народни трибуни више нису имали право да предлажу законе.[101] Поред тога народни трибуни нису имали право да буду бирани за било коју другу магистратуру,[102] што је обесхрабривало амбициозне појединце да се прихвате положаја народнога трибуна, јер би на тај начин окончали своју политичку каријеру. Народни трибуни нису више имали право да ветом спречавају одлуке Сената. Успоставио је и нова правила о минималној доби за поједине магистратуре ( cursus honorum ). Тражило се да за одређену магистратуру кандидат има одређени минимални број година. Квестор је требао да има најмање 29 година, претор 39 година, а конзул 42 године.[103] Да би спречио акумулацију моћи код амбициозних појединаца поново је увео правило да се након избора за конзула мора сачекати десет година да би се поново имало право кандидовати за конзула.[104]

Добровољна абдикација Уреди

Заједно са Квинтом Цецилијем Метелом Пијем био је изабран за конзула 80. пре Христа.[105] Окончавши са реформом закона након другога конзулата поднио је оставку на положај диктатора и повукао се из јавнога живота 79. пре Христа на своје имање у Путеолима.[106] Више није учествовао у свакодневним политичким активностима, али ипак се укључивао само у случају већих проблема. Умро је 78. пре Христа.

Породица и децаУреди

Претходи:
Гнеј Помпеј Страбон и
Луције Порције Катон
Конзул Римске Републике
заједно са Квинт Помпеј Руф
88. пре Христа

Следи:
Луције Корнелије Цина и
Гнеј Октавије


Претходи:
Гнеј Корнелије Долабела и
Марко Тулије Декула
Конзул Римске Републике
заједно са К. Цец. Метелом Пијем
80. пре Христа

Следи:
Апије Клаудије Пулхер и
Публије Сервилије Ватија


Претходи:
Гај Сервилије Гемин
202. пре Христа
Диктатор

82/81-79 пре Христа

Следи:
Цезар
49. пре Христа

ЛитератураУреди

РеференцеУреди

  1. Плутарх Сула 1
  2. Плутарх Сула 1
  3. Салуст Југуртин рат 95
  4. Плутарх Сула 2
  5. Плутарх Сула 3
  6. Плутарх Сула 3
  7. Салуст Југуртин рат 96
  8. Салуст Југуртин рат 96
  9. Салуст Југуртин рат 96
  10. Салуст Југуртин рат 96
  11. Плутарх Сула 4
  12. Плутарх Сула 4
  13. Плутарх Сула 4
  14. Плутарх Сула 4
  15. Плутарх Сула 4
  16. Плутарх Гај Марије 25
  17. Плутарх Сула 5
  18. Плутарх Сула 5
  19. Плутарх Сула 5
  20. Плутарх Сула 5
  21. Плутарх Сула 5
  22. Плутарх Сула 5
  23. Плутарх Сула 5
  24. Плутарх Сула 5
  25. Плутарх Сула 6
  26. Плутарх Сула 6
  27. Плутарх Сула 6
  28. Плутарх Сула 6
  29. Плутарх Сула 6
  30. Плутарх Сула 8
  31. Апијан Грађ. ратови 1.55
  32. Плутарх Сула 8
  33. Апијан Грађ. ратови 1.55
  34. Seager стр. 169
  35. Апијан Грађ. ратови 1.55
  36. Плутарх Сула 8
  37. Плутарх Сула 9
  38. Плутарх Сула 9
  39. Плутарх Сула 9
  40. Апијан Грађ. ратови 1.57
  41. Плутарх Сула 9
  42. Плутарх Гај Марије 35
  43. Плутарх Гај Марије 35
  44. Сигер, Сула, стр.172
  45. Плутарх Сула 10
  46. Плутарх Сула 10
  47. Апијан Митр. рат. 30
  48. Апијан Митр. рат. 30
  49. Апијан Митр. рат. 30
  50. Плутарх Сула 12
  51. Апијан Митр. рат. 40
  52. Апијан Митр. рат. 41
  53. Плутарх Сула 15
  54. Плутарх Сула 15
  55. Апијан Митр. рат. 49
  56. Плутарх Сула 20
  57. Апијан Митр. ратови 54
  58. Плутарх Сула 22
  59. Плутарх Сула 22
  60. Плутарх Сула 22
  61. Плутарх Сула 22
  62. Плутарх Сула 22
  63. Плутарх Сула 22
  64. Плутарх Сула 23
  65. Плутарх Сула 23
  66. Плутарх Сула 25
  67. Апијан Митр. Рат. 62
  68. Плутарх Сула 25
  69. Апијан Митр. рат. 64
  70. Плутарх Сула 27
  71. Апијан Грађ. ратови 1.79
  72. Патеркул 2.24
  73. Плутарх Сула 27
  74. Плутарх Сула 27
  75. Плутарх Сула 28
  76. Плутарх Сула 28
  77. Плутарх Сула 28
  78. Плутарх Сула 28
  79. Апијан Грађ. ратови 1.87
  80. Апијан Грађ. ратови 1.88
  81. Апијан Грађ. ратови 1.88
  82. Апијан Грађ. ратови 1.89
  83. Апијан Грађ. ратови 1.89
  84. Апијан Грађ. ратови 1.90
  85. Апијан Грађ. ратови 1.92
  86. Апијан Грађ. ратови 1.90
  87. Апијан Грађ. ратови 1.93
  88. Апијан Грађ. ратови 1.94
  89. Плутарх Сула 30
  90. Апијан Грађ. ратови 1.95
  91. Плутарх Сула 31
  92. Плутарх Сула 31
  93. Плутарх Сула 31
  94. Плутарх Сула 32
  95. Апијан Грађ. ратови 1.96
  96. Апијан Грађ. ратови 1.96
  97. Апијан Грађ. ратови 1.96
  98. Апијан Грађ. ратови 1.100
  99. Апијан Грађ. ратови 1.98
  100. Апијан Грађ. ратови 1.98
  101. Сегер Сула стр. 201
  102. Сегер Сула стр. 201
  103. Сегер Сула стр. 201
  104. Сегер Сула стр. 201
  105. Апијан Грађ. ратови 1.103
  106. Апијан Грађ. ратови 1.103

Напомена:
Овај чланак може да се пренесе или преради само ако се означи да је пренешен или прерађен са Историјске енциклопедије и да је аутор Верлор.
Чланак је пребачен на [Српску енциклопедију]

Ad blocker interference detected!


Wikia is a free-to-use site that makes money from advertising. We have a modified experience for viewers using ad blockers

Wikia is not accessible if you’ve made further modifications. Remove the custom ad blocker rule(s) and the page will load as expected.