FANDOM


Луције Квинкције Фламинин (лат. Lucius Quinctius Flaminininus, до 170. пре Христа) је био римски војсковођа, политичар и конзул. Познат је као брат Тита Квинкција Фламинина. Током Другога македонскога рата и за време рата против Набида командовао је римским поморским снагама у Грчкој. Катон Старији га је као цензор 184. пре Христа избацио из Сената.

Брат чувенога војсковође Уреди

Брат је чувенога римскога војсковође Тита Квинкција Фламинина, који је окончао Други македонски рат победом у бици код Киноскефала. Луције је био курулни едил 200. пре Христа.[1] Током 199. пре Христа именован је за урбанога претора. [2][3]

220px-Quinctius Flamininus

Луцијев брат Тит Квинкције Фламинин

Други македонски рат Уреди

Када је Тит Квинкције Фламинин постао конзул и кренуо у рат против Филипа V Македонскога тада је Луције именован за заповедника римске флоте и требао је да штити обале Италије.[4] Примио је на грчкој обали заповедништво од Луција Апустија.[5] Отпловио је до Пиреја, где је преузео остатак флоте, који је штитио Атину.[6] Убрзо су у грчке воде допловиле Аталова и родска флота са 53 брода, а Луције Квинкције Фламинин је заједнички са Аталом I и Рођанима започео опсаду Еретрије.[7] У Еретрији се налазио македонски гарнизон, који се дуго опирао очекујући помоћ од Филокла. Након Филоклова пораза грађани Еретрије су почели да преговарају са Аталом I, али пре краја преговора Луције је успео да ноћним препадом заузме Еретрију.[8] Након освајања Еретрије предао се и Карист.[9] У размаку од неколико дана два веома важна града на Еубеји дошла су под римску власт.

Ахајци и опсада Коринта Уреди

Након освајања на Еубеји Луције је са флотом отпловио до коринтске луке Кенреје, где се припремао да заузме Коринт.[10] Тит Квинкције Фламинин је неуспешно покушавао да освоји добро утврђени Коринт. Након неуспешне опсаде Тит је освојио Антикиру и започео је да опседа Елатеју. За Римљане је у то доба било веома важно да покушају да придобију Ахајски савез, који је одраније био македонски савезник, али током Другога македонскога рата заузео је неутралан став. Луције је по налогу свога брата Тита Ахајцима понудио Коринт у случају да пређу на страну Римљана.[11] Луције Квинкције Фламинин и Атал су послали своје посланике на веома бурну скупштину Ахајскога савеза, на којој се одлучивало о томе на коју ће страну стати.[12] У то време протеран је промакедонски оријентисан ахајски стартег Киклијад, а нови стратег постао је проримски расположен Аристен.[13] Аристен је након много натезања и кршења ахајскога устава склопио савез са Римљанима. Аргос, Дима и Мегалопољ су протествовали, а Аргос је онда иступио из Ахајскога савеза. Луције Квинкције Фламинин је онда заузео Кенреју и започео је да опседа Коринт.[14] Иако су успела да деломично сруши коринтски зид римска војска била је поражена, а онда им је у помоћ дошао Атал I и ахајска војска. Луције је након тога наставио опсаду са већим изгледима, али браниоци Коринта су пружали жилав отпор. У Коринту се налазило много италијанских дезертера, који су раније ратовали на страни Ханибала и нису смели да се предају. Када је опседнутима у помоћ дошао Филокле онда је Луције Квинкције Фламинин је био присиљен да дигне опсаду Коринта.[15] Вратио се у Коркиру.

Савез са Набидом и опсада Леукаде Уреди

Титу Квинкцију Фламинину је продужен империј за 197. пре Христа и поверена му је команда над римским снагама у Грчкој, а Луције је задржао свој положај комнданта римске флоте. Луције је ишао заједно са својим братом Титом на састанак са спартанским краљем Набидом, који је желео да преговара са Римљанима.[16] Набид је одлучио да изда Филипа, који му је предао Аргос до окончања рата са Римљанима. Набид се договорио са Римљанима да за време Другога македонскога рата оконча непријатељство са Ахајцима и да пошаље војну помоћ Римљанима.[17] Луције Квинкције је пре битке код Киноскефала придобио неке од водећих људи Акарнаније, која је још увек била на страни Македоније.[18] Они су сазвали скупштину у Леукади и предложили су савез са Римљанима, али не само да нису успели, него су смењени и оптужени за издају.[19] Ипак народ се сажалио и повукао оптужбе против њих. Луција Квинкције Фламинин је одмах након тога напао Леукаду.[20] Леукада је пружила веома жилав отпор, а након заузимања града уследио је масакр. Након битке код Киноскефала предала се цела Акарнанија.[21]

Roman Onager

Рат са Набидом Уреди

За време рата са Набидом 195. пре Христа Тит Квинкције Фламинин је командовао копненом војском, а Луције Квинкције Фламинин је командовао римском флотом од 40 бродова.[22] Луцију се предало неколико градова на обали Лаконије.[23] Гитиј је био највећа спартанска лука, арсенал и складиште, а пошто до тога времена Тит Квинкције Фламинин прошао кроз Лаконију и улогорио се не тако далеко одлучено је да се започне здружена опсада Гитија у којој су учествовале три флоте, пергамска, рођанска и римска под Луцијевим заповедништвом.[24] Морнари трију флота направили су опсадне справе само за неколико дана и започели су опсаду Гитија и са морске и копнене стране.[25] Иако су опсадне справе успешно рушиле торњеве и бедеме спартански гарнизон је успешно бранио град, све док није стигао Тит Квинкције Фламинин са појачањем од 4.000 војника. Гитиј се тада предао.

Конзул Уреди

Изабран је за конзула 192. пре Христа заједно са Гнејем Домицијем Ахенобарбом (к. 192. пре Христа).[26] Као провинцију добио је Цисалпинску Галију.[27] Док је Луције био на путу за своју провинцију Квинт Минуције Терм је пре тога победио Лигуре, освојио им логор и онда им је кренувши од Писе пустошио насеља и имања.[28] Сенат Боја се формално предао Луцију, означивши на тај начин спремност да се покоре римској власти.[29] Због предстојећега рата са Антиохом III Великим Луције је пре краја свога мандата почео да мобилизира војску.[30] Циљ је био да нови конзули одмах по ступања на дужност имају спремну војску. Требао је да мобилизира две нове римске легије и 4 легије римских савезника. Током 191. пре Христа био је другокомандујући у војци конзула Манија Ацилија Глабриона, који је требао да ратује у Грчкој.[31]

Избацивање из Сената Уреди

Током 184. пре Христа цензор Марко Порције Катон Старији уконио је Луција Квинкција Фламинина из Сената.[32] Оптуживао га је за педерастију, да је са собом као конзул повео свога омиљенога младога Картагињанина. Његов миљеник се жалио да је пропустио да види гладијаторске борбе. Када је у његов шатор дошао један бојски аристократа са децом тражећи заштиту, конзул Луције Квинкције Фламинин удовољио је хиру свога миљеника и одсекао је главу тога аристократе.[33] Према Ливију постојала је још једна слична ужасна прича о Луцијевом злочину.[34] Луције је умро 170. пре Христа.

Претходи:
Квинт Минуције Терм и Луције Корнелије Мерула
Конзул Римске Републике
заједно са Гнејем Домицијем Ахенобарбом
192. пре Христа

Следи:
Маније Ацилије Глабрион и Публије Корнелије Сципион Насика


ЛитератураУреди

РеференцеУреди

  1. Ливије 31.4
  2. Ливије 31.49
  3. Ливије 32.1
  4. Ливије 32.16
  5. Ливије 32.16
  6. Ливије 32.16
  7. Ливије 32.16
  8. Ливије 32.16
  9. Ливије 32.17
  10. Ливије 32.16
  11. Ливије 32.19
  12. Ливије 32.19
  13. Ливије 32.19
  14. Ливије 32.23
  15. Ливије 32.23
  16. Ливије 32.39
  17. Ливије 32.39
  18. Ливије 33.16
  19. Ливије 33.16
  20. Ливије 33.17
  21. Ливије 33.17
  22. Ливије 34.26
  23. Ливије 34.29
  24. Ливије 34.29
  25. Ливије 34.29
  26. Ливије 35.10
  27. Ливије 35.20
  28. Ливије 35.21
  29. Ливије 35.40
  30. Ливије 35.41
  31. Ливије 36.1
  32. Ливије 39.42
  33. Ливије 39.42
  34. Ливије 39.42

Напомена:
Овај чланак може да се пренесе или преради само ако се означи да је пренешен или прерађен са Историјске енциклопедије и да је аутор Верлор.
Чланак је пребачен на [Српску енциклопедију]