FANDOM


Луције Волумније Флама Виоленс (лат. Lucius Volumnius Flamma Violens) је два пута био римски конзул 307. пре Христа и 296. пре Христа. Победио је 296. пре Христа у бици на реци Волтурни Самните, који су пре тога опљачкали Кампанију.


Први конзулат Уреди

Закони Лицинија и Секстија проглашени су 367. пре Христа, али ипак закон се често није спроводио. Закон се редовито спроводи од избора Луција Волумнија за конзула. Луције Волумније Флама Виоленс је по први пут изабран за конзула 307. пре Христа заједно са Апијем Клаудијем Цеком.[1] Одређен је да води рат са Салентинима (Месапи крај Бриндизија). Заузео је неколико непријатељских градова.[2] Био је издашан према војсци при подели плена, а поред тога био је доброћудан и љубазан, па је био омиљен код војске.[3] Војска се због тога трудила да се својом активношћу захвали свом војсковођи.

Неслагање са Апијем Клаудијем Цеком Уреди

Трећи самнитски рат почео је 298. пре Христа. По други пут Волумније је изабран за конзула 296. пре Христа и поново са Апијем Клаудијем Цеком. Тада се спремао велики рат у Етрурији под вођством Гелија Егнација из Самнијума. У савез са Самнитима ушли су Етрурци, Умбри и део Гала. Апије Клаудије Цек је тада отишао у Етрурију, а Луције Волумније је био у Самнијуму.[4] Волумније је заузео неколико утврђења у Самнијуму и након тога је отишао у Етрурију оставивши иза себе Публија Деција Муса.[5] У Етрурији се налазила конзулска војска Апија Клаудија Цека, који није другу конзулску војску дочекао добродошлицом. Сматрао је да треба да се врате у Самнијум. Међутим легати и трибуни из војске Апија Клаудија Цека залагали су се да Волумније остане у Етрурији.[6] Двојицу конзула су одвукли на скупштину и ту се цела војска залагала да Луције Волумније Флама Виоленс остане. Апије Клаудије Цек се противио, али морао је да попусти бојећи се да ће га војска напустити.[7] Две римске конзуларне војске сукобиле су се са савезом Етрураца и Самнита, па су Етрурци ратовали против Волумнија, а Самнити против Апија Клаудија. Римска војска је победила.

Покољ Самнита на реци Волтурни Уреди

У међувремену у Самнијуму је мобилизована нова војска која је нападала и пустошила околне римске територије. Прешли су у Кампанију и на територију Фалерна и стекли су велики плен.[8] Волумније се након победе у Етрурији враћао у Самнијум, а онда је морао да скрене према Кампанији.[9] Када је стигао сазнао је да се Самнити враћају кући оптерећени огромним пленом.[10] Самнити су се зауставили на реци Волтурни и ту их је Волумније напао.[11] Самнити су били оптерећени пленом и са малим бројем наоружаних људи, па је напад на њихов логор био веома успешан. У самнитском логору настало је расуло, па су се успели ослободити многи заробљеници. У тој бици убијено је према Титу Ливију 6.000 Самнита.

Проконзул Уреди

Сенат је био веома забринут када је чуо за пљачкање Кампаније. Након Волумнијевога одласка из Етрурије Етрурци су се поново побунили, а Гелије Егнације је потакао Умбре на устанак.[12] У Риму је започела општа мобилизација, али духови су се смирили када су сазнали за римску победу над Самнитима, који су опљачкали Кампанију.[13] Приликом избора за нове конзуле Луцију Волумнију су дали мандат проконзула за 295. пре Христа.[14] Као проконзул ратовао је у Самнијуму.

СупругаУреди

Волумнијева супруга била је Вергинија, ћерка патриција Аула Вергинија.[15] Патрицијске матроне су је искључиле из церемонијала зато што се удала за плебејца. Била је то церемонија у светилишту Патрицијске чедности. Избила је свађа, у којој је Вергинија тврдила да је она и патрицијка и чедна жена. Након тога Вергинија је у кући, у којој је живела одвојила капелу и ту поставила жртвеник. Позвала је онда плебејске жене и тај жртвеник је посветила Плебејској чедности.[16]


ЛитератураУреди

РеференцеУреди

  1. Ливије 9.42
  2. Ливије 9.42
  3. Ливије 9.42
  4. Ливије 10.18
  5. Ливије 10.18
  6. Ливије 10.19
  7. Ливије 10.19
  8. Ливије 10.20
  9. Ливије 10.20
  10. Ливије 10.20
  11. Ливије 10.20
  12. Ливије 10.21
  13. Ливије 10.21
  14. Ливије 10.22
  15. Ливије 10.23
  16. Ливије 10.23

Напомена:
Овај чланак може да се пренесе или преради само ако се означи да је пренешен или прерађен са Историјске енциклопедије и да је аутор Верлор.
Чланак је пребачен на [Српску енциклопедију]

Ad blocker interference detected!


Wikia is a free-to-use site that makes money from advertising. We have a modified experience for viewers using ad blockers

Wikia is not accessible if you’ve made further modifications. Remove the custom ad blocker rule(s) and the page will load as expected.