FANDOM


За остале особе истога имена погледајте Луције Валерије Флак (вишезначна одредница)

Луције Валерије Флак (к. 86 пре Хр.) (лат. Lucius Valerius Flaccus, до 86. пре Христа) је био римски војсковођа и политичар. Постао је конзул замена након смрти Гаја Марија почетком 86. пре Христа. Истакао се решавањем кредитне кризе и проблема дугова у Риму, који је осећао економске ефекте Савезничкога рата. Луције Корнелије Цина га је послао у Азију, где је требало да ратује против Митридата, а истовремено је требало и да мотри на Сулу. Погинуо је у војној побуни, коју је против њега организовао доследни маријевац Гај Флавије Фимбрија.

800px-Asia minor Mithridates

Мала Азија уочи Митридатових ратова 90. пре Христа

Породица Уреди

Млађи је брат Гаја Валерија Флака, који је био конзул 93. пре Христа. Луцијев син је био Луције Валерије Флак (претор 63. пре Хр.), а бранио га је Цицерон. Луције Валерије Флак (к. 100 пре Хр.), који је био конзул и принцепс Сената био је његов рођак. Постоји запис из Магнезије на Меандру, у коме се види да је он или његов син био ожењен ћерком Л. Сауфеја.

Рани живот Уреди

Луције флак је био војни трибун негде пре 100. пре Христа, а за курулнога едила именован је 99. pре Христа.[1] По окончању мандата неуспешно га је оптуживао Децијан.[2] Оптужбе су биле неодређене, а највероватније се радило о још једној политички мотивираној оптужби, какве су постале уобичајене за 90-те године пре Христа, када се политичко насиље преселило у суднице. Ипак процес је тек нешто успорио Флакову каријеру. Изабран је за претора 92. пре Христа, а био је претор или пропретор У Азији 92-91. пре Христа, неколико година након што је његов брат Гај држао исти положај. Луције Флак и његов брат Гај Флак били су признати као покровитељи Колофона у Лидији. Били су први римски претори, који су били проглашени покровитељима слободнога града, а та пракса постала је уобичајена 30-так година касније.

Маријевац и конзул замена Уреди

Током 87. пре Христа за време Сулинога грађанскога рата Луције Валерије Флак командовао је коњичким гарнизоном у Остији. Остија је била главна римска лука, а пошто је гарнизон предао Гају Марију то је маријевцима омогућило велику предност, а Луције Флак је због тога касније награђен положајем. Према Плутарху гарнизон је предао издајом.[3] Иначе Валерији Флакови су били у савезу са маријевцима. Чак је његов старији рођак Луције Валерије Флак (к. 100 пре Хр.) био оптужен да је да је слуга Гаја Марија. Е. Бадијан сматра Валерије Флакове као једне од најистакнутијих маријеваца. Када је Гај Марије ненадано умро почетком 86. пре Христа Луције Валерије Флак је изабран за новога конзула.[4] Други конзул био је Луције Корнелије Цина, који је тада почео да доминира римском политиком.

Кредитна криза Уреди

Истакао се по начину како је почео да решава проблем дуга. Аутор је закона Lex Valeria de aere alieno, којим је предложио радикално преструктурирање дугова. Одмах након преузимања дужности конзула Флак је требао да се суочава са римском кредитном кризом, која је била погоршана због дејства неколико фактора. Римски кредитни систем био је заснован на количини новца у оптицају, стабилним ценама земљишта и општем поверењу да ће дуг бити плаћен и да Рим поседује јаку економију. Земља је била најуобичајенија гаранција за враћање дуга. Међутим највећи део земље узет за време Савезничкога рата (91–88 пре Христа) био је безвредан као гаранција за враћање дуга. Губитком прихода фарми и имања пала је цена земљишта, а кредитори су почели да траже враћање дуга. Велики друштвени метеж као резултат довео је до гомилања новца, па је пала количина новца у оптицају.[5] Дужници су веома тешко отплаћивали своје дугове, а тешко би се договарали са кредиторима за нове услове. Римска економија била је погођена и последицама Првога митридатовога рата, који је опустошио римске трговце и подузетнике на Истоку, па су значајно опали порези, који су се убирали у римској провинцији Азији.[6][7] Луције Валерије Флак је предузео драстичне мере, тако да су дужници могли да плате дуг по курсу 1 сестерције=1 ас иако је стварна вредност била 1 сестерције=4 аса.[8] И римска влада имала је велики дуг, за који је примењен исти модел, што је резултовало у смањењу буџетскога дефицита. Историчар Sалуст тврди да су сенатори подржали тај план.[9] Валеј Патеркул је много касније о Флаковом плану писао као у изузетно срамном.[10]

У Азији Уреди

При крају мандата Луцију Валерију Флаку додељена је провинција Азија, а то је формално учињено да би Флак преузео од Суле команду у рату са Митридатом.[11][12]. Иако је Сула формално ратовао илегално, а био је проглашен и државним непријатељем ипак изгледа да је Луције Корнелије Цина признавао да опасност од Митридата VI од Понта захтева сарадњу две завађене римске стране.[13] Цина је управљао Римом са празном благајном, тако да је могао да плаћа само 5 легија. Од тога је две легије послао Луцију Валерију Флаку у Азију.[14] Сула је имао много више војске, а део Флакове војске одвојио се од главнине у олуји, а бродове им је спалила Митридатова флота.[15] Тај део војника дезертирао је и прешао код Суле.[16] Флакова војска прешла је копненим путем преко Епира, Македоније и Тракије до Бизантија, а унутар војске постојале су велике трзавице.

Фимбрија Уреди

Флаков најважнији легат био је сенатор и способан војсковођа Гај Флавије Фимбрија,[17] који се понекад означава као квестор. Цина је Фимбрију послао са Флаком у Азију. Фимбрија је био посвећени маријевац, који је искористио војно незадовољство да је почео да засењује самога Луција Валерија Флака. Војска је била незадовољна Флаковом дисциплином, али и похлепом.[18] Нису баш јасни Фимбријини мотиви, али могуће је да је осећао да је Флак превише помирљив према Сули. Флак је можда рано започео са политиком, коју је покушао касније његов рођак Луције Валерије Флак (к. 100 пре Хр.), да се са Сулом склопи споразум.[19] Сула у сваком случају није показивао знакове непријатељства према Флаку. Према Диодору током марша кроз Тракију 86-85 пре Хр. Фимбрија је предводио претходницу, чију лојалност је покушао да купи дозвољавајући им да пљачкају савезничку територију, као да се ради о непријатељској територији. Када су се савезници жалили на Фимбријев поступак Флак је онда укорио Фимбрију. На Хелеспонту Флак је отпустио Фимбрију и наредио му да се врати у Рим, а заменио га је Квинтом Минуцијем Термом, коме је поверио Бизантиј.[20]

Побуна и убиствоУреди

Међутим Фимбрија је наставио да подбуњује војску, све док нису прешли на његову страну. Фимбрија је тада преузео Бизантиј и одузео је знакове преторске власти од Терма.[21] Флак је у то време напредовао до Халкедона у Битинији, па је био присиљен да се врати због новонастале ситуације, али Фимбрија га је онда натерао у бег.[22] Бежао је до Халкедона и Никомедије, у коју се склонио. Фимбрија га је следио, заузео Никомедију и нашао сакривенога у неком бунару и онда му је одрубио главу.[23] Фимбрија је преузео конзулску команду и ратовао је након тога против Митридата.

Процена Уреди

Историчар Мемнон је био изузетно критичан према Флаку и тврдио је да је његова ароганција и суровост била узрок војне побуне. Апијан критикује и Флака и Фимбрију,[24] а Диодор оцрњује Фимбрију. Михаел Ловано је покушао да процени Флака узевши у обзир сву пристрасност античких извора. Сматрао га је строго дисциплинираним искусним командантом, који је кроз породичне везе био добро упознат са Азијом.[25] Што се тиче наређења, које је имао како да поступа са Сулом Ловано наводи да Флак очито није требао да нападне Сулу, јер је имао много мање војске, а са друге стране није могао ни да сарађује са њим, пошто је Сула био државни непријатељ, а није могао ни да преузме заповедништво од Суле.[26]

Утицај на грађански ратУреди

Када је убијен Луције Валерије Флак његов брат Гај Валерије Флак био је претор у Трансалпинској Галији, а могуће је да је још увек управљао и бар једном хиспанском провинцијом. Гај Валерије Флак је у том тренутку очито имао под својим заповедништвом веом авелику војску. До тада је био неутралан или је бар подржавао Цинину владу. Мисли се да се од тренутка када му је убијен брат Гај Валерије Флак изгледа почео дистанцирати од Луција Корнелија Цине, зато што је маријевац Фимбрија био одговоран за смрт његовога брата. Сулин нови режим је прихватио чим се Сулина војска појавила у Цисалпинској Галији. На Гаја је утицао и његов рођак Луције Валерије Флак (к. 100 пре Хр.).

Претходи:
Луције Корнелије Цина и Гнеј Октавије
Конзул замена Римске Републике
заједно са Цином
86. пре Христа

Следи:
Луције Корнелије Цина и Гнеј Папирије Карбон


ЛитератураУреди

РеференцеУреди

  1. Cic. Flac. 77
  2. Cic. Flac. 51
  3. Плутарх Гај Марије 42
  4. Апијан Хисп. ратови 75
  5. Сантангело стр.185
  6. Sall. Cat. 33.2
  7. Сантангело стр.185
  8. Сантангело стр.185
  9. Sall. Cat. 33.2
  10. Vell. 2.23
  11. Сигер Сула стр. 181
  12. Апијан Митридат 51
  13. Сигер Сула стр. 181
  14. Апијан Митридат 51
  15. Апијан Митридат 51
  16. Апијан Митридат 51
  17. Апијан Митридат 51
  18. Апијан Митридат 51
  19. Сигер Сула стр. 181
  20. Апијан Митридат 52
  21. Апијан Митридат 52
  22. Апијан Митридат 52
  23. Апијан Митридат 52
  24. Апијан Митридат 51-53
  25. Ловано стр. 98-99
  26. Ловано стр. 98-99

Напомена:
Овај чланак може да се пренесе или преради само ако се означи да је пренешен или прерађен са Историјске енциклопедије и да је аутор Верлор.
Чланак је пребачен на [Српску енциклопедију]

Ad blocker interference detected!


Wikia is a free-to-use site that makes money from advertising. We have a modified experience for viewers using ad blockers

Wikia is not accessible if you’ve made further modifications. Remove the custom ad blocker rule(s) and the page will load as expected.