FANDOM


За остале особе истога имена погледајте Луције Валерије Флак (вишезначна одредница)

Луције Валерије Флак (лат. Lucius Valerius Flaccus, до 180. пре Христа) је био римски војсковођа и политичар. Био је конзул 195. пре Христа и цензор 184. пре Христа, оба пута заједно са својим пријатељем Катоном Старијим.

Породица и ране дужностиУреди

Потиче из патрицијске породице. Син је Публија Валерија Флака, конзула за 227. пре Христа. Брат му је био Гај Валерије Флак, који је био фламен Дијалис и претор. Флак је био курулни едил 201. пре Христа.[1] Био је 200. пре Христа легат у војсци Луција Фурија Пурпуриона у Цисалпинској Галији. Тада је командовао једним крилом у бици код Кремоне, када је римска војска победила војску од 40.000 Гала под командом картагињанскога војсковође Хамилкара.[2] Био је претор Сицилије 199. пре Христа.[3][4]

Marco Porcio Caton Major

Флаков највећи пријатељ, Катон Старији

Пријатељство са Катоном Старијим Уреди

Имао је имање крај Катона Старијега и тада се са њим упознао и спријатељио. Наговорио је Катона да се прихвати државничких послова.[5] Катон је својим говорима на суду стицао поштовање и пријатеље, али посебно му је много помогао Луције Валерије Флак. Њих двојица били су заједно изабрани и за конзула и за цензора.

Конзул Уреди

Именован је за конзула 195. пре Христа заједно са својим пријатељем и политичким савезником Катоном Старијим.[6] Луције Валерије Флак је за своју провинцију добио Италију. Сматрало се да након великога пораза Боја и Инсубра током 196. пре Христа нема потребе да Флак мобилизира више од две легије за Цисалпинску Галију.[7] Флак је успешно ратовао против Боја. Победио их је у бици крај Литанске шуме, где је погинуло 8.000 Боја.[8] Након тога Боји су се окончали отпор и разишли се кућама. Преостали део лета Флакова војска је била заузета сређивањем опустошенога подручја око Плацентије и Кремоне.[9] Остао је и током 194. пре Христа у Цисалпинској Галији као проконзул.[10] Међутим Инсубри су прешли реку По и потакли су Боје поново на побуну. Са великим успехом Флак се борио против Инсубра, Боја и других Гала, који су под командом Дорулака прешли По.

Битка код Термопила Уреди

Био је 191. пре Христа легат у војсци конзула Манија Ацилија Глабриона у бици код Термопила. Антиох III Велики заузео је кланац Термопиле и ту се утврдио са 10.000 војника.[11] Око 2.000 Етолаца је било у Хераклеји, а 2.000 је било задужено да чува планине, да римска војска не би обилазним планинским стазама стигла на Термопиле.[12] Луције Валерије Флак и Катон Старији добили су од Глабриона сваки по 2.000 војника и задатак да нападну Етолце на планинама.[13] Флак није успео да потисне Етолце са планина.[14] За разлику од њега Катон Старији је успео да обави задатак и да након дуље борбе потисне Етолце са врхова.[15] Његов успех омогућио је победу над Антиохом у бици код Термопила. Флак је након тога учествовао у опседању Хераклеје.[16] Након пада Хераклеје етолски посланици су тражили мир, а онда им је Глабрион послао Флака на преговоре.[17] Флак се састао са вођама Етолаца у Хипати и тада им је нагласио да је најбоље да траже милост од конзула и да се не позивају на старе споразуме, које су давно прекршили.[18] На преговорима са Етолцима Глабрион је био превише дрзак и превише је тражио, па се наставио рат са Етолцима.

Цензор Уреди

Изабран је за цензора 184. пре Христа заједно са Катоном Старијим.[19] Били су то избори са веома јаком конкуренцијом, а међу кандидатима су били Сципиони, Семпронији и други. Флак је изабран на Катоново инзистирање као његов колега.[20] Са списка сенатора на Катоново инзистирање уклоњено је 7 сенатора, укључујући и Луција Квинкција Фламинина због његовога понашања за време мандата конзула.[21] Катон и Луције Валерије Флак делили су заједничке конзервативне вредности. Били су лојални војним и политичким погледима старије генерације, коју је представљао Фабије Максим. Настојали су да обране римску традицију од хеленизма.

Друге дужности Уреди

Током 190. пре Христа био је, заједно са Марком Атилијем Сераном и Луцијем Валеријем Тапоном, у саставу комисије која је требала да са 6.000 нових колониста ојача Плацентију и Кремону.[22] На земљи Боја основали су колонију Бононију (Болоњу) и населили су је са 3.000 колониста.[23] Флак је био члан колегија понтифика од 196, пре Христа до смрти. На том положају наследио је Марка Корнелија Цетега. Постао је 183. пре Христа принцепс Сената, наследивши на том месту Сципиона Африканца. Флак је умро 180. пре Христа.

Претходи:
Марко Клаудије Марцел (к. 196. пре Хр.) и Луције Фурије Пурпурион
Конзул Римске Републике
заједно са Катоном Старијим
195. пре Христа

Следи:
Сципион Африканац и Тиберије Семпроније Лонг


ЛитератураУреди

РеференцеУреди

  1. Ливије 31.4
  2. Ливије 31.21
  3. Ливије 31.49
  4. Ливије 32.1
  5. Плутарх Катон Старији 3
  6. Ливије 33.42
  7. Ливије 33.43
  8. Ливије 34.21
  9. Ливије 34.21
  10. Ливије 34.46
  11. Ливије 36.16
  12. Ливије 36.16
  13. Ливије 36.17
  14. Ливије 36.19
  15. Ливије 36.18
  16. Ливије 36.22
  17. Ливије 36.27
  18. Ливије 36.27
  19. Ливије 39.40
  20. Ливије 39.41
  21. Ливије 39.42
  22. Ливије 37.46
  23. Ливије 37.57

Напомена:
Овај чланак може да се пренесе или преради само ако се означи да је пренешен или прерађен са Историјске енциклопедије и да је аутор Верлор.
Чланак је пребачен на [Српску енциклопедију]