FANDOM


Луције Афраније (лат. Lucius Afranius, до 46. пре Христа) је био римски војсковођа и политичар. Био је истакнути генерал и клијент Помпеја Великога. Изабран је за конзула 60. пре Христа. Када је Помпеј изабран за конзула 55. пре Христа у Хиспанију је послао Луција Афранија, Марка Петреја и Марка Теренција Варона да уместо њега управљају Хиспанијом. Они су у Хиспанији били све док их 49. пре Христа није Цезар победио у бици код Илерде. Афраније се придружио Помпеју у бици код Фарсала, а након тога заједно са осталим истакнутим републиканцима отишао је у северну Африку, где је командовао нумиђанском коњицом. Након пораза у бици код Тапса покушао је да се домогне Хиспаније, али након заробљавања био је погубљен.

494px-Pompejus modified

Афраније је био Помпејев клијент

Порекло Уреди

Луције Афраније је рођен у скромној фамилији у Пиценуму. Помпеј Велики је потицао из истакнуте фамилије Пиценума и ту је имао већину своје клијентеле, па је и Луције Афраније постао његов клијент. Помпеј му је био главни покровитељ током његове каријере.

Серторијев рат Уреди

Учествовао је у Помпејевим походима у Хиспанији у рату против Квинта Серторија. Посебно се истакао у бици код Сукроа 75. пре Христа.[1] Серторије је напао Помпејево лево крило, којим је командовао Луције Афраније.[2] Афраније је успео да задржи Серторијеву пажњу, а за то време Помпеј је напао Серторијево лево крило. Када је Серторије кренуо у помоћ своме угроженоме крилу Афраније је повео општи напад на Серторијево десно крило, које се онда распало, а војска дала у бег.[3] Поражену непријатељску војску гањао је до њиховога логора, упао им у логор и започео пљачку, не знајући да је у то време на другоме крилу Серторије победио Помпеја и његову војску.[4] Квинт Серторије се након победе на свом крилу вратио да би напао Афранијеву војску, која није очекивала тај напад. Афраније је тада изгубио доста војника, а ујутро се спремио за битку до које није дошло јер му је у помоћ дошао Квинт Цецилије Метел Пије.[5]

Митридатов рат Уреди

Иако је Помпеј добио огромну подршку у рату са пиратима и право да именује 24 легата ипак Афранија није именовао. Након окончања рата са пиратима Помпеј је кренуо на исток где је добио заповедништво у Трећем митридатовом рату, а Луције Афраније је у том рату био један од Помпејевих легата. Након почетних успеха у рату против Митридата VI од Понта и Тиграна Великога Помпеј је гањао пораженога непријатеља према северу, а Афранију је поверио заповедништво над Јерменијом.[6] Парћански краљ Фрат III је искористио прилику, која му се указала поразом Понта и Јерменије, па је напао и пљачкао део Јерменије познате као Гордуена (Кордуена). [7] Према Плутарху Луције Афраније је одатле истерао парћанску војску, а према Касије Диону Афраније је ту територију заузео без борби. [8][9] Након заузимања Гордуене предао ју је јерменском краљу, а у Сирију се вратио преко парћанских територија у Меспотамији.[10] Након друге победе над Митридатом Помпеј је свом легату Афранију поверио поход против Арабљана око Амуна.[11] Пошто је Афраније успешно обавио задатак омогућио је Помпеју да у пролеће 64. пре Христа неометано напредује до Сирије.[12]

КонзулУреди

Након победоноснога похода на истоку Помпеј се вратио у Рим, а вратио се и Афраније. Помпеј је желио да се за конзула изабере његов лојални легат Афраније, па је великодушно подмићивао бираче.[13] Иако је то било општепознато и изазвало је згражавање код многих ипак је Луције Афраније био изабран за конзула за 60. пре Христа. Заједно са њим за конзула је изабран Квинт Цецилије Метел Целер. Помпеј се надао да ће преко њих двојице успети да осигура земљу за своје ветеране и да их тако веже за себе.[14] За време мандата показало се да Афранију недостаје вештине и знања потребних за ефикасно обављање дужности конзула.[15] Током 59. пре Христа поверена му је Галија и изгледа да је успешно водио рат победивши Гале у једној бици.

Легат у Хиспанији Уреди

Када је Помпеј 55. пре Христа био по други пут изабран за конзула добио је контролу над две Хиспаније (Ближој и Даљњој). Помпеј је остао у Риму, а у Хиспанију је послао Луција Афранија, Марка Петреја и Марка Теренција Варона да уместо њега управљају Хиспанијом.[16] За време ратова са Лузитанцима и разним хиспанским племенима Афраније је истренирао своје легије да се боре у лабавом поретку.[17] Када је Цезар 49. пре Христа започео Цезаров грађански рат против Помпеја најпре је кренуо на Рим. Цезар је послао Гаја Фабија као претходницу са три легије да заузме Пиринеје.[18][19] У то време Афраније и Петреј су са нешто војске чували Пиринеје, али већину војске концентрирали су у Илерди (данас Љеида на западу Каталоније).[20] Гај Фабије је успео да савлада гарнизон на Пиринејима, али приликом преласка реке Сикори (данас Сегре) страдало му је много војске и био је одсечен.[21] Међутим та војска је спашена захваљујући доласку Цезарове војске. Афраније је располагао са три легије, а Петреј са две, а поред тога имали су 5.000 коњаника.

Битка код Илерде Уреди

Када је Цезар стигао са својом војском он је преузео заповедништво и војску је повео на Илерду (данас Љеида на западу Каталоније).[22] Ту је крај Афранијевога логора изградио свој логор. Афраније и Марко Петреј успоставили су логор на једном брежуљку близу Илерде.[23] Између Афранијевога логора и града Илерде био је брежуљак кога је мања Цезарова јединица покушала да зауме, али након неуспеха Цезар је онда повео девету легију, која је преокренула ситуацију. Међутим битка испод зидина Илерде одвијала се пет сати са променљивом срећом.[24] Обе стране су имале подједнаке губитке. Афранијева војска се ипак домогла спорнога брежуљка.

Лишава Цезара снабдевања Уреди

Афраније је наредио фортификацију брежуљака око кога се водила борба. Два дана након битке дошло је до велике поплаве, која је уништила мостове, па се Цезарова војска нашла одсечена од снабдевања.[25] Афраније је с друге стране у Илерди имао огромне залихе хране и осталога.[26] Када је Афраније сазнао да Цезару пристиже велики конвој из Галије одлучио је да га нападне. [27] Иако није успео да преотме конвој присилио га је на повлачење лишавајући тако Цезара снабдевања.[28] Након тога успеха слали су поруке у Рим хвалећи се да се рат окончао њиховом победом. [29]

Пораз и предаја Уреди

Цезар је међутим наредио да се граде лађе, па је најпре пребацио део војске са којом је заузео и утврдио брежуљак са друге стране реке.[30] Пребацивши легију изградио је за два дана мост, па је поново почело да му пристиже снабдевање.[31] Међутим ситуација се изменила, па је Цезарова војска почела да у снабдевању омета Афранијеву војску. Локална хиспанска племана почела су да се одмећу од Афранија и да склапају савез са Цезаром.[32] Афраније и Марко Петреј су били присиљени да напусте Илерду и да се повлаче, али Цезарова војска их је претекла и блокирала им пут, којим су намеравали да се повлаче.[33] Две војске су онда логоровале једна крај друге и почело је братимљење међу војницима.[34] Афраније и Петреј су покушавали да се са својом војском извуку, али нису успевали, нашли су се опкољени и без снабдевања, па су на крају били присиљени да се предају.[35] Цезар је свима опростио под условом да се не придружују Помпејевој војсци.

Поново ратује против Цезара Уреди

Афраније и Петреј су ипак отпловили у Епир са делом лојалне војске да би се придружили Помпеју. Када је стигао у Дирахиј (Драч) неке аристократе оптужиле су га за издају. Након битке код Дирахија саветовао је Помпеју да као господар мора омета Цезарову војску и да се са војском врати у Италију, која му је наклоњена.[36] Међутим Помпеј није прихватио његов савет.[37] У бици код Фарсала заједно са Петрејем био је задужен да чува логор.[38] Након републиканскога пораза код Фарсала Афраније је побегао у римску провинцију Африку заједно са Катоном Млађим и Метелом Сципионом.[39] Заједно са Титом Лабијеном командовао је нумиђанском коњицом уз помоћ које је нападао Цезарову војску. Учествовао је са Метелом Сципионом у бици код Тапса 46. пре Христа. Након пораза Афраније и Фауст Корнелије Сула покушали су да се заједно са 1.500 коњаника домогну најпре Мауританије, а онда Хиспаније, где су намеравали да створе нову базу за отпор. Међутим заједно са породицама били су ухапшени. Након неколико дана стража се побунила и побила је све водеће републиканце, укључујући и Афранија.

Претходи:
Марко Валерије Месала Нигер и Марко Пупије Пизон Фруги
Конзул Римске Републике
заједно са Квинтом Метелом Целером
60. пре Христа

Следи:
Марко Калпурније Бибул и
Гај Јулије Цезар


ЛитератураУреди

РеференцеУреди

  1. Плутарх Серторије 19
  2. Плутарх Серторије 19
  3. Плутарх Серторије 19
  4. Плутарх Серторије 19
  5. Плутарх Серторије 19
  6. Плутарх Помпеј 34
  7. Плутарх Помпеј 36
  8. Плутарх Помпеј 36
  9. Касије Дион 37.5
  10. Касије Дион 37.5
  11. Плутарх Помпеј 39
  12. Плутарх Помпеј 39
  13. Плутарх Помпеј 44
  14. Касије Дион 37.49
  15. Касије Дион 37.49
  16. Патеркул 2.48
  17. Цезар Грађански рат 1.44
  18. Цезар Грађански рат 1.37
  19. Касије Дион 41.20
  20. Касије Дион 41.20
  21. Касије Дион 41.20
  22. Цезар Грађански рат 1.41
  23. Цезар Грађански рат 1.43
  24. Цезар Грађански рат 1.46
  25. Цезар Грађански рат 1.48
  26. Цезар Грађански рат 1.49
  27. Цезар Грађански рат 1.51
  28. Цезар Грађански рат 1.51
  29. Цезар Грађански рат 1.53
  30. Цезар Грађански рат 1.54
  31. Цезар Грађански рат 1.54
  32. Цезар Грађански рат 1.60
  33. Цезар Грађански рат 1.61-72
  34. Цезар Грађански рат 1.74
  35. Цезар Грађански рат 1.84-85
  36. Апијан Грађански рат. 2.65
  37. Апијан Грађански рат. 2.65
  38. Апијан Грађански рат. 2.76
  39. Касије Дион 43.12