FANDOM


Луције Апулеј Сатурнин (Lucius Appuleius Saturninus, до 100. пре Христа) је био римски политичар и народни трибун. Био је политички савезник Гаја Марија и помагао му је неколико пута да освоји мандат. Склопио је тријумвират са Гајем Маријем и Гајем Сервилијем Глауцијем. Истицао се захтевима за радикалне реформе, па су савезници почели да се дистанцирају од њега. Био је оптужен за убојство Гаја Мемија, па га је Сенат прогласио непријатељем, а Гај Марије је био присиљен да нападне њега и његове присташе. Сатурнин се предао, али заједно са присташама убила га је руља у већници Курији Хостилији.

Lucius Appuleius Saturninus

Новац са ликом Луција Апулеја Сатурнина

Квестор Уреди

Изабран је за квестора 104. пре Христа, па је надгледао увоз жита у Рим. У то време владала је велика оскудица, а Сенат је сматрао да се Сатурнин није трудио довољно да отклони несташицу, па су га због тога сменили и на његово место поставили Марка Емилија Скаура, једнога од вођа оптимата. Није био оптужен за проневеру, а Сатурнин је збио љут због смене, па се прикључио популарима.

Народни трибун Уреди

Изабран је 103. пре Христа за народнога трибуна. Постао је близак савезник Гаја Марија и његових пријатеља.[1] Заједно са другим народним трибуном Гајем Норбаном оптуживао је Квинта Сервилија Цепиона и Гнеја Малија Максима да су одговорни за велики пораз римске војске у бици код Араусија у рату са Цимбрима 105. пре Христа.[2] Сатурнин је предлагао плебицит о протеривању Гнеја Малија,[3] а Гај Норбан је оптужио Цепиона да је одговоран за крађу велике количине злата, која је транспортована из храма у Толоси. Два народна трибуна покушала су да ветом спрече Норбанову оптужбу, али настао је неред и два народна трибуна су изгурана са скупштине. У том нереду Марко Емилије Скаур је погођен каменицом у главу.

Сукоб са Метелом Нумидиком Уреди

Сатурнин је изузетно популаран. Помагао је Гају Марију да 102. пре Христа буде изабран по четврти пут за за конзула.[4] Квинт Цецилије Метел Нумидски је као цензор покушао да Сатурнина и Гаја Сервилија Глауцију уклони из Сената због наводнога порочнога живота.[5] Због тога су избили немири, па је Нумидик морао да потражи уточиште на Капитолу.[6] Међутим други умеренији цензор и Нумидиков рођак Капрарије је наговорио Нумидика да одустане од своје одлуке, тако да су Сатурнин и Глауције враћени на листу сенатора. Сатурнин се заветовао да ће се осветити Метелу, што је и учинио, када је други пут био изабран за народнога трибуна.

Суђење Уреди

Сатурнин је тражио прилику да се освети оптиматима, а права прилика му се указала када су 101. пре Христа дошли изасланици Митридата VI од Понта, који су великом количином новца намеравали да потплате водеће сенаторе. Сатурнин тада не само да је напао сенаторе, него је поред тога увредио и стране изасланике, који су се онда жалили на повреду угледа страних амбасадора. Сенат је то једва дочекао, па су оптужили Сатурнина за вређање амбасадора и почели да му суде, Пошто су судије били сенатори било је за очекивати да ће Сатурнин бити осуђен. Сатурнин се међутим обратио народу тражећи од њега заштиту. У томе је успео, пошто га је народ сматрао мучеником, па су се на дан суђења окупили у великом броју, што је преплашило судије, па су га ослободили кривице.

Политички тријумвират Гаја Марија, Глауције и Сатурнина Уреди

Гај Марије се по повратку из рата са Кимбрима нашао изолован у Сенату, па је због тога ушао у савез са Сатурнином и његовим савезником Гајом Сервилијем Глауцијом. Гај Марије је очекивао да ће уз њихову помоћ да осигура земљу за своје ветеране.[7] Њих тројица оформила су тријумвират, а подржавали су их Маријеви ветерани и руља. Током 100. пре Христа Гај Марије био је изабран по шести пут за конзула, а Глауције је уз помоћ потплаћивања био изабран за претора.[8] Иако је Глауције председавао избором за народне трибуне ипак је за трибуна изабран А. Ноније, који је нападао Сатурнина и Глауција.[9] Пошто су се њих двојица бојали да им се Ноније не освети као народни трибун послали су на њега гомилу, која га је убила чим се распутила изборна скупштина.[10] Одмах у зору, док још није било довољно народа Глауцијеве присташе изабрале су Луција Апулеја Сатурнина за новога народнога трибуна.[11]

Други трибунат и Метелово прогонство Уреди

Чим је постао народни трибун предложио је закон да се раздели земља, која је припадала Кимбрима.[12] Земља се требала поделити Маријевим ветеранима, али проблем је био да су Кимбри претходно ту земљу отели од других, којима се земља требала вратити. У предлог закона Апулеј Сатурнин је додао клаузулу, да ако народ изгласа закон, да је Сенат дужан да се у року од пет дана закуне на тај закон.[13][14] Онај ко се не би заклео морао би по тој клаузули да плати 20 таланата и да буде уклоњен из Сената.[15] Та клаузула била је усмерена на Квинта Цецилија Метела Нумидика, њиховога главнога политичкога непријатеља, за кога су знали да је исувише поносан, да би се заклео.[16] Приликом гласања за закон на народној скупштини превладале су Апулејеве присташе и донели су закон. За закон су највише били Маријеви војници, који су били више из сеоских триба, а градска руља била је против закона. Гај Марије је након тога у својству конзула ставио пред Сенат да се закуну на закон, а пре тога је изнео своје мишљење, којим је Метелу спремио замку. Гај Марије је рекао да се он никад не би добровољно заклео таквом заклетвом.[17] Гај Марије је петога дана на брзину сакупио Сенат и рекао да се боји народа и да би зато требали да се закуну, па је он први положио заклетву.[18] Заклели су се и сви остали сенатори, сем Метела, кога је онда Апулеј Сатурнин уклонио из Сената.[19][20] Међутим Апулеју и Глауцији то није било довољно, него су уз помоћ својих присташа сазвали сељаке и нахушкали их да треба да се Метел протера. Предложили су да се Метел прогна и објавили су дан за гласање.[21] Метелови пријатељи били су спремни да га бране оружјем, али Метел је одлучио да оде пре објаве одлуке о прогонству.[22]

Убојство Гаја Мемија Уреди

Апулеј Сатурнин је предложио закон, који је био у интересу сиромашнога народа, да се жито продаје по веома повољној цени од 5/6 аса по медимни. Предложио је и закон о оснивању нових колонија на Сицилији, Ахаји и Македонији. Био је изабран за народнога трибуна и трећи пут. Заједно са њим изабран је и извесни одбегли роб Еквитије, који се представљао као син Тиберија Граха.[23] У исто време Глауције је био кандидат за конзула, а друга два кандидата били су Марко Антоније Оратор и Гај Мемије. Пошто је Марко Антоније Оратор био изабран између Мемија и Глауције један је требао да постане конзул. Гај Мемије је био угледнији, па су Глауције и Апулеј Сатурнин одлучили да уклоне противкандидата.[24] Послали су батинаше, који су наочиглед свих убили Гаја Мемија. Узбуњени и гневни народ је следећега дана кренуо да убије Сатурнина, који је с друге стране сакупио руљу са села и онда је заузео Капитол заједно са Глауцијом и квестором Гајем Сауфејем.[25]

Државни непријатељ Уреди

Луције Апулеј Сатурнин и Глауције су својим неделима навукли против себе много народа. Сенат их је прогласио државним непријатељима,[26] па их више ни конзул Гај Марије није могао да штити. Гај Марије је требао по налогу Сената да их хапси, али чинио је то невољно. Ипак када је послао војску она је потиснула Апулеја и његове присташе. Други су ипак одлучили да их лише воде пресекавши им цеви, које су водиле воду у храм.[27] Сатурнин и Глауције су се надали да ће им Гај Марије помоћи, па су се предали њему на реч.[28]

Смрт Уреди

Светина је тражила да се они погубе, а Гај Марије их је склонио у већницу Курију Хостилију, да им се суди. Међутим светина је скинула кров и бацајући цреп побила је Луција Апулеја Сатурнина, Сауфеја и њихове присташе.[29] Убојство без суђења магистратима представљало је опасан преседан. Сенат не само да није казнио убојицу, него је поред тога дао грађанство робу, који се хвалио да је убио Сатурнина.

ПотомциУреди

Сатурнинова ћерка Апулеја, унаточ очевој срамоти, удала се добро, за конзула Марка Емилија Лепида. Била је мајка два конзула, укључујући и тријумвира Марка Емилија Лепида. Један од потомака је и Секст Апулеј, који је био конзул 29. пре Христа. Секстов син Секст Апулеј Млађи био је конзул 14. пре Христа и оженио се Клаудијом Марцелом Старијом, као њен трећи супруг.

ЛитератураУреди

РеференцеУреди

  1. Плутарх Марије 14
  2. Scullard стр.46
  3. Scullard стр.46
  4. Плутарх Марије 14
  5. Апијан Грађ. Ратови 1.28
  6. Scullard стр.47
  7. Scullard стр.49
  8. Плутарх Марије 28
  9. Апијан Грађ. Ратови 1.28
  10. Апијан Грађ. Ратови 1.28
  11. Апијан Грађ. Ратови 1.28
  12. Апијан Грађ. Ратови 1.29
  13. Апијан Грађ. Ратови 1.29
  14. Плутарх Марије 29
  15. Апијан Грађ. Ратови 1.29
  16. Апијан Грађ. Ратови 1.29
  17. Апијан Грађ. Ратови 1.30
  18. Апијан Грађ. Ратови 1.30
  19. Апијан Грађ. Ратови 1.31
  20. Плутарх Марије 29
  21. Апијан Грађ. Ратови 1.31
  22. Апијан Грађ. Ратови 1.31
  23. Апијан Грађ. Ратови 1.32
  24. Апијан Грађ. Ратови 1.32
  25. Апијан Грађ. Ратови 1.32
  26. Апијан Грађ. Ратови 1.32
  27. Апијан Грађ. Ратови 1.32
  28. Плутарх Марије 30
  29. Апијан Грађ. Ратови 1.32

Напомена:
Овај чланак може да се пренесе или преради само ако се означи да је пренешен или прерађен са Историјске енциклопедије и да је аутор Верлор.
Чланак је пребачен на [Српску енциклопедију]

Ad blocker interference detected!


Wikia is a free-to-use site that makes money from advertising. We have a modified experience for viewers using ad blockers

Wikia is not accessible if you’ve made further modifications. Remove the custom ad blocker rule(s) and the page will load as expected.