Лисија (до 162. пре Христа) је био војсковођа и главни министар селеукидскога краља Антиоха IV Епифана. Владао је као регент у име малолетнога Антиоха V Еупатора од 164. пре Христа до 162. пре Христа. Селеукидско царство је било доста ослабљено, а Рим је тражио да се поштује мировни споразум из Апамеје, па је послао изасланика Гнеја Октавија да селеукидску флоту спаљивањем сведе на број одређен мировним споразумом. Убојство Фнеја Октавија у Сирији нарушило је римску подршку Лисији. Ту прилику искористио је Деметрије I Сотер, који је успео да побегне из Рима и да се по доласку у Сирију домогне трона убивши Лисију и малолетнога краља.
Победа Јуде Макавеја, рад Густава Дора
Главни министар[]
Био је главни министар Антиоха IV Епифана, који је у њега имао такво поверење да му је приликом одласка на источни поход против Парћана 165. пре Христа поверио не само властитога сина Антиоха V него и пуну управу на свим провинцијама западно од Еуфрата. Лисији је посебно био дат задатак да угуши Макавејску побуну у Јудеји. Лисија је на Јудеју послао селеукидску војску од 40.000 пешака и 7.000 коњаника под командом Птолемеја Дорименова, Горгије и Никанора.[1] Јуда Макавеј их је победио у бици код Емауса.[2] Селеукидска војска је након тога морала да се повуче до обале. Лисија је након пораза код Емауса био свестан да се мора припремити за озбиљнији и дужи рат. У складу са тим окупио је следеће године нову и већу војску од 65.000 војника и кренуо је преко Идумеје са југа на Јудеју.[3] Јуда Макавеј је поново успео да победи у бици, у којој је Лисија изгубио 5.000 војника.[4]
Лисија постаје регент[]
Антиох IV Епифан је кренуо у рат против Митридата I од Партије због заузимања града Херата и прекида директних трговачких путева са Индијом. Након почетних успеха укључујући и повратак контроле над Јерменијом Антиох IV Епифан изненада је умро од болести 164. пре Христа.[5] Антиохов малолетни син Антиоха V Еупатор постао је нови краљ, а у име њега као регент владао је Лисија.[6]
Лисијина контраофанзива у Јудеји[]
Јуда Макавеј је онда опседао сиријски гарнизон у Акри, селеукидској тврђави у Јерусалиму.[7] Међу опседнутима нису били само Сиријци, него и хеленизирани Јевреји.[8] Лисија је заједно са Антиохом V Еупатором кренуо у нови поход на Јудеју. Лисија је у Јудеју ушао са југа, па је онда опседао Бетсур.[9] Јуда је дигао опсаду Акре и кренуо је усусрет Лисије.[10] Уследила је битка код Бетзахарије 162. пре Христа, у којој је победила селеукидска војска. Јуда Макавеј је био присиљен да се повуче у Јерусалим. Предао се и Бетсур, а Лисија је започео опсаду Јерусалима.[11] Браниоци Јерусалима су се након исцрпљивања залиха нашли у веома тешкој ситуацији. Ситуација је била тим тежа, пошто се радило о сабатској години, када су се иначе поља остављала необрађена.[12]
Мировни споразум у Јудеји[]
Када је већ изгледало да је неминовна капитулација Јерусалима уследила је побуна Филипа, главнога заповедника војска Антиоха Епифана.[13] Пошто је Филип претио заузимањем Антиохије и власти у Селеукидском царству Лисија је Јуди Макавеју предложио мировни споразум. Лисија је након тога успео да победи претендента Филипа.
Октавијево убојство[]
Примио је изасланике Аријарата V, који је био узнемирен због убојства његове сестре и од Лисије је тражио да му пошаље посмртне остатке сестре и мајке, које су биле убијене у Антиохији.[14] Слао је и изасланике у Рим, а примио је и римско изасланство на челу са Гнејем Октавијем, Рим је тражио да се поштују одредбе споразума из Апамеје. Послали су због тога 162. пре Христа Гнеја Октавија да спали селеукидску флоту, која је имала више бродова, него што је то мировни споразум из Апамеје допуштао.[15][16] Требао је и да убије вишак ратних слонова. Октавије је био убијен у Сирији, па су се Лисијини изасланици бранили пред Сенатом да они нису за то одговорни.[17]
Лисијино погубљење[]
Деметрије I Сотер, син Селеука IV Филопатора је од 178. пре Христа боравио у Риму као талац. Тражио је од римскога Сената да га пусте кући, али нису га пуштали јер је Риму више одговаралo слабо Селеукидско царство, којим влада малолетни краљ.[18] Након Октавијевога убојства Антиох V Еупатор и Лисија више нису уживали римску подршку, а Деметрије је сазнао и да су Лисија и краљ постали непопуларни и да има велике шансе за лако освајање власти само ако се појави у Сирији.[19] Деметрије је 162. пре Христа успео да побегне из Рима.[20] Одмах по доласку у Сирију стекао је много присташа, који су му помогли да поново преузме трон.[21] Убио је Лисију и малолетнога краља Антиоха V Еупатора.[22]
Литература[]
- Апијан, Сиријски ратови
- Књиге Макавејске, превод епископа Атанасија
- Јосиф Флавије, Јудејски рат, превод Душан Глумац, Просвета Београд, 1967
- Јосиф Флавије, Јеврејске старине
- Јустин
- Полибије,Историје
- J.D. Grainger, A Seleukid prosopography and gazetteer, BRIL 1997, ISBN 9004107991
Референце[]
- ↑ Макавеј 1.3.38-39
- ↑ Макавеји 1.4.14
- ↑ Макавеји 1.4.28
- ↑ Макавеји 1.4.34
- ↑ Полибије 31.9
- ↑ Макавеји 1.6.22
- ↑ Макавеји 1.6.20
- ↑ Макавеји 1.6.21
- ↑ Макавеји 1.6.31
- ↑ Макавеји 1.6.32
- ↑ Макавеји 1.6.48
- ↑ Макавеји 1.6.49
- ↑ Макавеји 1.6.55
- ↑ Полибије 31.7
- ↑ Полибије 31.2
- ↑ Апијан Сиријски рат 46
- ↑ Полибије 31.11
- ↑ Полибије 31.2
- ↑ Полибије 31.12
- ↑ Апијан Сиријски рат 47
- ↑ Апијан Сиријски рат 47
- ↑ Апијан Сиријски рат 47