FANDOM


Lysimachus selcuk.jpg

Лисимах

Лисимах или Лизимах (грч. Λυσίμαχος, 360—281 пре Христа) је био краљ Тракије, Мале Азије и Македоније и један од дијадоха. За време кампање Александра Великога био је један од његових телохранитеља, а након Александрове смрти 323. пре Христа постао је сатрап Тракије. Краљ Тракије је постао 306. пре Христа. У бици код Ипса 301. пре Христа заједно са Селеуком победио је Антигона. Након победе заједно са Селеуком поделио је велику Антигонову територију. Добио је Малу Азију све до реке Халис. Заједно са Пиром 288/287. пре Христа освојио је и поделио Македонију, којом је тада владао Деметрије Полиоркет. Током 285. пре Христа избацио је Пира из Македоније и постао је једини краљ Македоније. Интриге на Лисимахову двору довеле су до његова пада. Његова друга жена Арсиноја II успела је да посеје сумње у наследника престола и Лисимахова сина из првога брака. Због сумњи убио је свога сина, па је изгубио подршку код становништва. Селеук је искористио ситуацију и победио је 281. пре Христа Лисимаха у бици код Корупедија. Лисимах је погинуо у тој бици.


Његово пореклоУреди

Његов отац је пореклом из Тесалије, међутим изгледа да је био награђен за своју службу имањем у Пели. Лизимах и његова браћа уживала су привилегован положај код Александра Великога. Аријан га помиње као једнога од седам Александрових телохранитеља (соматофилакта). Није баш јасно када је постао телохранитељ, али се зна да је то било пре 326. пре Христа.

300px-LysimachusCoinWithHornedAlexander.jpg

Сатрап ТракијеУреди

Пердика је у време Вавилонске поделе поставио Лизимаха за сатрапа Тракије са главним циљем да окрњи Антипатеров ауторитет у Европи. Међутим постављање Лизимаха за сатрапа Тракије имало је и војно оправдање. Након Александрове смрти Сеут III се побунио у Тракији, а Антипатар је био заузет Ламијским ратом. Тракија је била стратешки важна као северна граница према варварима и као спона према азијским сатрапијама. Веома мало се зна о Лизимаховој владавини у Тракији и о његовом сукобу са Сеутом. Сеут III је до 323. пре Христа имао седиште око данашњег Казанлука, а тада Сеутопоља. Сеут III је подузео рат против Лизимаха, делом јер су му били угрожени трговачки путеви према западнопонтским градовима. Након Александрове смрти Сеут је угледао прилику да поново успостави Одриско краљевство. Сеут је располагао са 20.000 пешака и 8.000 коњаника.[1] Лисимах је против Сеута кренуо са 4.000 пешака и 2.000 коњаника.[2] За разлику од трачке војске Лизимах је имао на располагању војску прекаљену у ратовима. Битка између две војске завршила је неодлучено.[3]

Карактер споразума Лизимаха и СеутаУреди

После тога нема никаквих информација све до 313. пре Христа. Ипак изгледа да је Сеут касније признао Лизимахову власт. Међутим његов статус изгледа да је био више сличан савезу, а не вазалу. Археолошке ископине главнога града Сеутополиса (данашњи Казанлак у средишту Бугарске) показују просперитетан град, у коме су се ковали и златници са Сеутовим ликом. Изгледа да је Лизимах постигао неки споразум са Сеутом, по коме је признао Сеуту право да влада подручјем горњега Тонсуса (данашња река Тунџа у Бугарској).[4] Сеутова тежња за хеленизацијом је вероватно олакшала такав споразум.[5]

439px-SeuthesIII tumba Kazanlâk 0771a.jpg

Сеут III

Побуна 313. пре ХристаУреди

Током Трећега рата дијадоха Антигон Једнооки је ратовао против Лисимаха, Птолемеја и Касандра. Да би Лисимаху створио проблеме 313. пре Христа Антигон је потакао Западни Понт на побуну. (Били су то градови на западној обали Црнога мора) Антигон је финансијски и војно помагао побуну, са циљем да осигура Тракију као погодан правац за напад на Македонију.[6] Сеут III је исто тако могао да има користи од Лисимахова пораза, јер би му то омогућило да прошири своју сферу утицаја на југоисточну Тракију, тј. Одриску територију пре Филипових освајања.[7] Многи градови Западног Понта побунили су се против Лисимаха, избацили његове посаде и успоставили међусобни савез.[8] Успоставили су добре односе и са Трачанима и са Скитима.

Лисимах гуши побунуУреди

Лисимах је кренуо са војском, успео је да поврати све градове сем Калантије, а победио је и оближње Трачане и Ските.[9] Док је Лисимах опседао Калантију тада је Антигон послао две војске да би помогао устаницима. Лисимах је део војске оставио да опседа град, а сам је кренуо преко Хема (Балкана) и ту га је дочекао Сеут III са војском. Сеут III је био Антигонов савезник и блокирао је прелазе преко Хема.[10] Веома дуго је трајала битка на превоју, а било је много мртвих на обе стране и на крају је ипак Лисимах надвладао.[11] Након тога Лисимах је победио Антигоновога генерала Паусанију.

Пред одлучну битку код Ипса Уреди

Касандар је био тешко притиснут у Грчкој, па је током 302. пре Христа очајнички тражио мир. Међутим Антигон је тражио безусловну предају Македоније.[12] Пошто је претила опасност да Антигон и Деметрије Полиоркет заиста заузму Македонију Касандар је наговорио Лисимаха, Селеука и Птолемеја да крену у рат против Антигона са великим снагама.[13] Лисимах је са делом Касандрове војске прешао у Малу Азију. Освојио је најпре Хелеспонтску Фригију, а онда је кренуо на Јонију, а заузели су и Сард.[14] Антигон се у тренутку напада налазио у Сирији. Када је стигао до Лисимаха он није хтео да прихвати битку чекајући да му стигне Селеук.[15] Антигон је због тога позвао Деметрија да дође из Грчке. Деметрије је склопио примирје са Касандром и отишао да помогне оцу.

Битка код Ипса 301. пре Христа Уреди

Vista-xmag.png За више информација погледајте Битка код Ипса

Одлучна битка код Ипса одиграла се 301. пре Христа у Фригији. У бици су се сукобили Лисимах и Селеук против Антигона и Деметрија. Пре почетка битке Антигон је представио свога сина Деметрија као наследника.[16] Деметрије је са најбољом коњицом напао Селеукова сина Антиоха I . Док је гањао пораженога непријатеља Антигонова пешадија је остала без коњичке заштите.[17] Антигон је изгубио битку и живот, а Деметрије је побегао са 5.000 пешака и 4.000 коњаника у Ефез.[18]

Diadochi 301 Shepherd2.png

Након битке код Ипса

Од Битке код Ипса до 294. пре Христа Уреди

Након битке код Ипса Лисимах и Селеук су добили лавовски део Антигонове краљевине. Касандров брат Клистарх је добио Киликију, али то се више може сматрати наградом за његово учешће у походу против Антигона него удовољавање Касандровим захтевима за делом територија у Азији. Селеук је добио лавовски удео и његове територије су се протезале од реке Инд до сиријске обале, а са Лисимахом се граничио вероватно на реци Халис. Лисимах је добио Малу Азију северно од Таурус планина. На тај начин контролисао је територију са обе стране Хелеспонта. Лисимах је добио територије, које су имале много људи и новца. Антигон је своје царство градио баш почевши од Велике Фригије, Памфилије и Ликије, а када је добио и Еуменове сатрапије Кападокију и Пафлагонију могао је да регрутује 60.000 војника и 10.000 коњаника. Мала Азија је одувек била веома богата, па је била и позната по легендарном Крезовоме богатству.

Градови на Хелеспонту су били први, које је Лисимах по свој прилици заузео. Деметрије Полиоркет је након пораза код Ипса нашао уточиште у Ефезу. Атињани га нису примили, али вратили су му флоту. Деметрије је тада контролисао Кипар и феничке градове Тир и Сидон. Велики трговачки градови на обали Мале Азије бојали су се Деметрија, па су му остали лојални. Лисимах у почетку није имао много успеха да оствари контролу над трговачким градовима Мале Азије.

Нови савези 299. пре ХристаУреди

Деметрије Полиоркет се надао да обнови Антигоново царство уз помоћ Атине. Због тога је и Лисимах посветио пуно пажње дипломатским акцијама у Атини. Лисимах је слао дарове Атињанима, који су настојали да буду неутрални. Деметрије Полиоркет је 299. пре Христа напао Тракијски Херсонез. [19] Ту је пљачкао Лисимахову територију, одржавајући своју војску повративши јој борбени дух.[20] Остали дијадоси се нису умешали ни покушали да помогну Лисимаху.[21]

Птолемеј Сотер је склопио савез са Лисимахом очекујући сукоб са Селеуком око Коиле-Сирије. Лисимаху није одговарало да јача његов сусед Селеук.[22] Лисимах је прихатио тај савез, јер му је била потребан Птолемејева флота да би спречио нападе Деметријеве флоте на Тракију и Херсонез.[23] Очекивао је и да ће уз помоћ Птолемејеве флоте повратити градове, које је још увек држао Деметрије. Лизимахов син Агатокле оженио се Птолемејевом ћерком Лисандром, а сам Лизимах се оженио са другом Птолемејевом ћерком Арсинојом II. Лисимах се тада одрекао своје жене Амастрис, а са њом и Хераклеје на Понту.

Деметрије осваја Македонију 294. пре Христа Уреди

Након Касандрове смрти 297. пре Христа дошло је до свађе између Касандрових синова. Били су то Антипатар II и Александар V Македонски. Када је Антипатар II убио своју мајку Тесалонику и истерао брата Александра V Македонскога овај се обратио Деметрију, па онда Пиру. Пошто је Деметрије Полиоркет тада био заузет Пир је помагао Александру, али своју помоћ наплатио је западним деловима Македоније. Када је дошао Деметрије Полиоркет убио је Александра V Македонскога па је 294. пре Христа постао краљ Македоније. Антипатар II је био ожењен Лисимаховом ћерком, па се поставља питање зашто се Лисимах није умешао у тај рат у коме би могао да се прошири на Македонију. Изгледа да је тада имао проблема са Гетима на северним границама.[24] Лисимах је имао жељу да се домогне Македоније. На свој двор је примио Лисандру, удовицу Александра V Македонскога. Оженио ју је за свога најстаријега сина Агатоклеа.[25]

492px-Pyrhhus - Ny Carlsberg Glyptotek, Copenhagen, Den.JPG

Пир од Епира

Пир и Лисимах освајају Македонију 287. пре Христа Уреди

Када је Деметрије 292/291 чуо да је Лисимах заробљен код Гета кренуо је да искористи Лисимахово одсуство и да му одузме део територија. Међутим Беоћани су се поново побунили, па је Деметрије морао да одустане од Лисимахове територије.[26] Претпоставља се да је Лисимаха тада спасила вешта дипломатија и везе са Беотијом. Деметрије је током 289/288 пре Христа започео велике припреме за азијски поход и повратак територија, које је држао његов отац Антигон. Када су Селеук, Птолемеј и Лисимах чули за Деметријеве припреме склопили су савез, а тражили су и од Пира да нападне Македонију.[27] Пир се придружио савезу, па је 287. пре Христа напао Македонију са једне стране, а Лисимах са друге. Деметрије је прво кренуо на Лисимаха, али када је чуо да је Пир заузео Бероју кренуо је против њега.[28] Војска му се расула и прешла Пиру и прије него што је битка почела. Пир и Лисимах су заузели Македонију 287. пре Христа и поделили је. Лисимах је добио источну Македонију са Касандрејом и Амфипољ са златним рудницима. Лисимах је одмах након заузимања источне Македоније погубио и Касандровога сина Антипатра II.[29]

Лисимах постаје једини владар Македоније Уреди

Савезнички успех у Македонији имао је посвуда реперкусије, тако да је Деметрије изгубио и Атину. Деметрије Полиоркет је са преосталим снагама кренуо да поврати Лидију и Карију, које су биле под Лисимаховом контролом.[30] Деметрије је заузео многе градове у Јонији.[31] Освојио је и Сард уз помоћ издаје неколико Лисимхових официра. Лисимахов син Агатокле је касније вратио Сард.[32] Пошто му је Агатокло одсекао повратак до флоте Деметрије се повукао у Фригију намеравајући да дође до Јерменије. Агатокле му је стално био за петама, па је Деметрије једва стигао до Киликије, а касније га је Селеук победио и заробио. Након Деметријевога пораза 285. пре Христа Лисимах је кренуо у рат против Пира.[33] Пир се налазио у Едеси и Лисимах је прекинуо његове линије снабдевања. Неке од водећих Македонаца је потплатио, а неке наговорио да издају Пира.[34] Када је Пир све то видео напустио је Македонију са својом епирском војском.[35] Лисимах је 285. пре Христа постао једини краљ Македоније.

Освајање Хераклеје на ПонтуУреди

Током 284. пре Христа освојио је Хераклеју Понтску и Пеонију. Хераклеја Понтска пресецала је Лисимахову територију, а поред тога имала је значајно бродоградилиште. Након сумњиве смрти Лисимахове бивше жене Амастрис, која је као регент владала Хераклејом на Понту Лисимах је ушао у Хераклеју и оптужио свога пасторка за убојство мајке и тако је преузео Хераклеју на Понту.

396px-Arsinoe II Isis-Selene Louvre Ma4891.jpg

Арсиноја II ,Лувр, Париз

Династичка борба Уреди

Током последњих година Лисимахове власти његов двор је био подељен на две факције. Агатокле, Лисимахов син са првом женом Никејом, био је престолонаследник. Истакао се у сукобу са Деметријем Полиоркетом у Малој Азији током 285. пре Христа. Тада му је отац поверио веома важан задатак и то показује да је имао пуно поверење у њега. Лисимахова жена Арсиноја II је међутим желела да њени синови буду наследници престола. Према већини извора Арсиноја је имала истакнуту улогу у Агатоклеовом убиству.[36] По једнима она је лажним оптужбама подстакла Лисимаха да убије сина. Према другим изворима она је помагала Лисимаху да се реши Агатоклеа. Према Јустину након убојства Агатоклеа уследила је чистка његових присташа. Они који су преживели побегли су. Агатоклеова удовица Лисандра, њена браћа и деца побегла су код Селеука. Један од најпознатих пребега био је Филетер, Лисимахов управник Пергама. Филетер се није слагао са Арсинојом, па је своју тврђаву у Пергаму и 9.000 таланата ставио Селеуку на располагање. Уклањањем старијега и веома способнога сина Агатоклеа Лисимах је изгубио подршку код становништва.

Битка код Корупедија 281. пре ХристаУреди

Селеук је могао да искористи тренутак слабости Лисимахове краљевине. Припремио је војску 282. пре Христа и кренуо је према Малој Азији. Битка код Корупедија између Лисимаха и Селеука одиграла се у фебруару 281. пре Христа. Селеук је победио, а Лисимах је погинуо у тој бици.

Претходи:
Деметрије Полиоркет
Краљ Македоније
Лисимах
(од 287-285 заједно са Пиром)
287–281 пре Христа
Следи:
Птолемеј Кераун

ЛитератураУреди

РеференцеУреди

  1. Диодор 18.14
  2. Диодор 18.14
  3. Диодор 18.14
  4. Лунд, стр.27
  5. Лунд, стр.27
  6. Лунд, стр.28
  7. Лунд, стр.28
  8. Диодор 19.73
  9. Диодор 19.73
  10. Диодор 19.73
  11. Диодор 19.73
  12. Диодор 20.106
  13. Диодор 20.106
  14. Диодор 20.107
  15. Диодор 20.108
  16. Плутарх Деметрије 28
  17. Плутарх Деметрије 29
  18. Плутарх Деметрије 29
  19. Плутарх Деметрије 31
  20. Плутарх Деметрије 31
  21. Плутарх Деметрије 31
  22. Лунд, стр.88
  23. Лунд, стр.88
  24. Лунд, стр.94
  25. Лунд, стр.95
  26. Плутарх Деметрије 39
  27. Плутарх Деметрије 44
  28. Плутарх Деметрије 44
  29. Јустин 16.2
  30. Плутарх Деметрије 46
  31. Плутарх Деметрије 46
  32. Плутарх Деметрије 46
  33. Плутарх Пир 12
  34. Плутарх Пир 12
  35. Плутарх Пир 12
  36. Лунд, стр.186

Напомена:
Овај чланак може да се пренесе или преради само ако се означи да је пренешен или прерађен са Историјске енциклопедије и да је аутор Верлор.
Чланак је пребачен на [Српску енциклопедију]

Ad blocker interference detected!


Wikia is a free-to-use site that makes money from advertising. We have a modified experience for viewers using ad blockers

Wikia is not accessible if you’ve made further modifications. Remove the custom ad blocker rule(s) and the page will load as expected.