Историјска енциклопедија
Register
Advertisement

За остале особе истога имена погледајте Марко_Емилије_Лепид_(вишезначна_одредница)

Марко Емилије Лепид (конзул 78. пре Христа) (лат. Marcus Aemilius Lepidus, 120—77 пре Христа) је био римски политичар, војсковођа и конзул 78. пре Христа. Отац је тријумвира Марка Емилија Лепида. Након избора за конзула предложио је укидање многих Сулиних закона. Стекао је подршку у Етрурији, јер је тражио да се италијанским савезницима врати земља коју им је Сула отео да би населио своје војнике. По окончању конзулске власти са конзулском и етрурском војском кренуо је на Рим тражећи други конзулат. Поражен је у сукобу са Катулом Капитолином и Помпејем Великим, па се повукао на Сардинију, где је умро 77. пре Христа.

Богати се на рачун проскрибованих[]

Лепид је за време грађанскога рата стао на страну Суле и оптимата. Захваљујуући грађанском рату стекао је богатство купујући по ниској цени конфискована имања проскрибованих или протераних. Био је изабран 81. пре Христа за претора Сицилије, где је током 80. пре Христа остао као пропретор.[1] На Сицилији се није превише истицао својом похлепом. Ипак по повратку у Рим тужила су га два Цецилија Метела (Непот и Целер), али поступак је обустављен јер је Лепид уживао велику подршку народа.[2] Оженио се Апулејом, ћерком чувенога народнога трибуна Луција Апулеја Сатурнина. Лепид је имао два сина Луција Емилија Лепида Паула, конзула 50. пре Христа и чувенога тријумвира Марка Емилија Лепида.

Изабран за конзула[]

Изабран је за конзула 78. пре Христа заједно са Квинтом Лутацијем Катулом Капитолином. Помпеј је подржао Лепидову кандидатуру, а за разлику од њега Сула је подржавао Катула и противио се избору Лепида за конзула.[3] Сула је за Лепида говорио да спада у најгору врсту људи, па је око тога питања између Помпеја и Суле дошло до свађе и Сула је онда Помпеја избацио из свога тестамента. Помпеј је подржавао Лепида очекујући да ће Лепид да изазове проблеме, који могу да помогну његовом успону.[4] Сула је умро брзо након Лепидовога избора за конзула, а Лепид је онда спречавао да се за њега организује државна сахрана, односно да му се укажу највише државне почасти.[5] Међутим Помпеј је тада стао на страну Катула Капитолина, па је Сула сахрањен уз пуне државне почасти.

Лепид предлаже поништење Сулиних закона[]

Лепид је претио да ће поништити Сулине декрете и да ће из прогонства позвати све проскрибоване.[6] Када се поставило питање обнове овлаштења народних трибуна Лепид је био против тога, па је онда наговорио инарод да се сложи.[7] Лепид је предложио и закон о расподели жита, што је било прихваћено без противљења. Да би придобио италијанске савезнике Лепид је обећавао да ће им вратити земљу, коју им је Сула одузео.[8] На тај начин земља би се одузела Сулиним ветеранима, који су били насељени у колонијама на територијама италијанских савезника. Други конзул Квинт Лутације Катул Капитолин се око тога и свих других питања свађао са Лепидом, али Сенат се умешао и помирио их.[9]

Побуна у Етрурији[]

У то време избила је побуна у Етрурији, у подручју, где је Гај Марије уживао највећу подршку. Становници Фрегела у Етрурији напали су утврђење, које је припадало Сулиним ветеранима колонизираним у том подручју.[10] Убили су много колониста и вратили земљу, која им је некада припадала, а након тога покушали су да пред Сенатом оправдају своје акције. Међутим Сенат је послао оба конзула са војскама да угуше побуну у Етрурији.[11] Нејасно је шта се тачно десило након тога. Изгледа да се Лепид ставио на челу етрурских побуњеника и спремио се за сукоб са другим конзулом Катулом.[12] Сенат се препао новога грађанскога рата, па је присилио оба конзула Катула и Лепида да се закуну да се неће међусобно обрачунати.[13] Лепид је након тога као провинцију добио Трансалпинску Галију.[14]

Лепидова побуна[]

Лепид је успоставио контролу над Трансалпинском и Цисалпинском Галијом. У Цисалпинској Галији Лепид је имао бројну клијентелу, а у том подручју војску је држао његов пријатељ Марко Јуније Брут, који се са Лепидом припремио за побуну. Марко Емилије Лепид се није на време вратио да би одржао конзуларне изборе.[15] Наиме намеравао је да се задржи ван Рима да би могао да задржи војску да би могао лакше да ратује против Сулиних присташа. Престанком конзулскога положаја окончала би се и заклетва, коју је дао да неће да ратује против Катула. Сенат је знао за његове намере, па га је позивао, а Лепид је онда са целом војском и уз подршку побуњених Етрураца кренуо на Рим.[16] Лепид је тражио да му се додели нови конзулат.[17] Иако Лепид није располагао озбиљном војном силом ипак је представљао претњу, јер је имао клијентелу у Цисалпинском подручју, а контрола над тим подручјем омогућила би да се повеже са побуњеним Серторијем у Хиспанији.[18] Део сенатора био је наклоњен споразуму са Лепидом, само да би се избегао грађански рат.[19] Међутим Помпејев пријатељ Луције Марције Филип наговорио је Сенат да пошаљу Катула Капитолина као проконзула на челу војске против Лепида.[20] Помпеј Велики је требао да помаже Катулу као други у команди.[21]

Окончање Лепидове побуне[]

Лепид је са војском 77. пре Христа напредовао према Риму, а Катул Капитолин и Помпеј Велики су заузели положаје на Мулвијском мосту и на Јаникулу крај Рима.[22] Након битке и пораза Лепид се повукао.[23] Повлачио се према Етрурији, а Катул га је следио.[24] Помпеј је са другом војском кренуо према Цисалпинској Галији, где је након опсаде Мутине победио Лепидовога легата Марка Јунија Брута Старијега.[25] Након тога у Лигурији је победио Лепидовога сина Сципиона. Помпеј се на време придружио Катулу у Етрурији пред коначну битку против Лепида. Након пораза у бици код Козе Лепид се повукао на Сардинију. Са њим је био и Перперна. Кратко након тога разболио се од туберколозе и умро.[26] Перперна се са Лепидовом војском запутио у Хиспанију.

Претходи:
Апије Клаудије Пулхер и
Публије Сервилије Ватиа Исаурик
Конзул Римске Републике
заједно са Катулом Капитолином
78. пре Христа

Следи:
Мамерк Емилије Лепид Ливијан и Децим Јуније Брут


Литература[]

Референце[]

  1. Кори Бренан стр. 483
  2. Кори Бренан стр. 483
  3. Плутарх Помпеј 15
  4. Сегер стр. 30
  5. Плутарх Помпеј 15
  6. Флор 2.11
  7. Лициније 34
  8. Апијан Грађ. ратови 1.107
  9. Апијан Грађ. ратови 1.107
  10. Лицинијан 34
  11. Лицинијан 35
  12. Салуст Хист. 1.77
  13. Апијан Грађ. ратови 1.107
  14. Апијан Грађ. ратови 1.107
  15. Апијан Грађ. ратови 1.107
  16. Апијан Грађ. ратови 1.107
  17. Плутарх Помпеј 16
  18. Сегер стр. 31
  19. Сегер стр. 31
  20. Салуст Хист. 1.77
  21. Плутарх Помпеј 16
  22. Флор 2.11
  23. Апијан Грађ. ратови 1.107
  24. Флор 2.11
  25. Плутарх Помпеј 16
  26. Апијан Грађ. ратови 1.107
Advertisement