FANDOM


Леонат (грч. Λεοννάτος, 356 -- 322 пре Христа) је био македонски војсковођа, телохранитељ Александра Македонскога и један од дијадоха. Одрастао је на македонском двору. Након Александрове смрти постао је сатрап Хелеспонтске Фригије. За време Ламијскога рата дошао је 322. пре Христа са великом војском да помогне Антипатру, који је био под опсадом у Ламији. Приликом сукоба са грчким снагама Леонат је погинуо, али ослободио је Антипатра опсаде.

721px-Aleksanteri Suuri 331-323.png

Рани живот Уреди

Пореклом је од краљева Линкеста, краја који је заузео македонски краљ.[1] Његов отац Антеј рођак је Еуридике, мајке Филипа II Македонскога.[2] Одрастао је по свој прилици на македонском краљевском двору.[3] Постао је близак пријатељ Александра Македонскога. Након атентата на Филипа II Македонскога Леонат је са Пердиком и Аталом био међу онима, који су кренули за Паусанијем, Филиповим убојицом.[4]

Александров телохранитељ Уреди

Након битке код Иса Александар га је послао да јави Даријевој жени да је Дарије III преживео и да се налази у бегу.[5] Изабран је 332/1 пре Христа за једнога од 7 Александрових телохранитеља (самотраке).[6] Придружио се Пердики, Кратеру, Хефестиону, Коину и Еригију приликом расправе о хапшењу Филоте Парменионова 330. пре Христа. Током 327. пре Христа наљутио је Александра јер се ругао због проскинезе, церемоније падања ничице пред краљем.[7] Био је то персијски обичај, који је Александар Македонски увео и за своје царство, али Македонце је љутила та новина. Касније се Александар ипак помирио са Леонатом.[8] Изгледа да је због заслуга у откривању Хермолајеве завере био рехабилитован код Александра.[9]

Индијски походУреди

Када је војска напустила Бактрију и кренула за Индију тада је Хефестион кренуо напред са Пердиком.[10] Леонат и Птолемеј Сотер су остали као главни официри под Александровим вођством. Обојица су лакше рањени на територији око реке Хоес (Кунар) у бици са Аспасијанцима.[11] Леонат се заповедао једном трећином војске у рату са Аспасијанцима. Показао се као способан восковођа када је поразио Аспасијанце и натерао их да напусте своје положаје на узвисини.[12] Пратио је Александра када је у Индији напао једну малску тврђаву. Мали су били једно од најратоборнијих индијских племена. Тада је Александар изненадио Мале напавши их тамо где га нису очекивали. Напао их је прешавши пустињу, а Малијци су очекивали да напад са севера.[13] Да би охрабрио своју војску Александар се први преко лестава попео на бедеме малске тврђаве.[14] Лестве су се сломиле, а само је неколико њих остало са Александром на бедему.[15] У свим изворима се помиње да је Пеукест спасио Александра, али поред њега се у неким изворима помиње Леонат, а у некима не.[16][17][18] Александар И Леонат су били рањени. У Патали Леонат је предводио 1.000 коњаника и 8.000 пешака[19] дуж острва Патала, које је чинило делту Инда.

Вавилонска подела Александрова царстваУреди

Када је Александар изненада умро у Вавилону 323. пре Христа расправљало се о наследству. Уследила је свађа дијадоха -генерала, Александрових наследника. Леонат је био на страни Пердике, Лисимаха, Селеука, Еумена и Птолемеја Сотера. Пердика је био проглашен за регента. Леонат је према Вавилонској подели добио Хелеспонтску Фригију, која је имала веома важан стратешки положај. Ипак Леонат је био незадовољан.

Ламијски рат Уреди

У Грчкој је 323. пре Христа избио Ламијски рат. Атињани, Етолци и њихови савезници побунили су се против власти Македонаца. Уз помоћ Харпаловога новца сакупили су војску. Антипатар је кренуо на њих, али након издаје Тесалаца склонио се у Ламију, где су га опседали. Тражио је од Леоната и Кратера да му помогну. Леонат се у то време налазио код Еумена помажући му да врати Кападокију.

Леонатове краљевске амбицијеУреди

Леонат и Антигон Монофталмос добили су задатак од Пердике да помогну Еумену да преузме Кападокију, која му је припала поделом у Вавилону. Те територије био је освојио раније Александар, али касније је ту Аријарат преузео краљевске овласти. Регент Пердика дао је задатак Антигону и Леонату да са великом војном силом омогуће да Еумен ту успостави своју власт.[20] Антигон је одбио да помогне, а Леонат је дошао да помаже Еумену. За време тога похода Леонат је добио позив од Антипатра да дође у Европу да му помогне у Ламијском рату. Нудио је Леонату руку своје ћерке. Леонат је рекао Еумену да има планове да постане македонски краљ. Дописивао се са Александровом сестром Клеопатром од Македоније (удовицом Александра Молошкога) и план је био да се њоме ожени и тако се домогне краљевскога трона. Клеопатра од Македоније му је на подстицај своје мајке Олимпијаде послала обећавајуће писмо.[21] Одлазак да помогне Антипатру био је за њега добра прилика да се након тога ожени и домогне краљевске власти. Звао је и Еумена да иде са њим, али Еумен није хтео да иде,[22] него је све то испричао регенту Пердики.

Долази да помогне Антипатру код Ламије и гинеУреди

Леонат је прешао 322. пре Христа у Европу са својом војском, а у Македонији је сакупио још војске, па је у Тесалију ушао са 20.000 пешака и 1.500 коњаника.[23] Грци су тада одустали од опсаде Ламије и кренули су да се обрачунају најпре са Леонатом, да би избегли борбу са две војске.[24] Грци су имали 22.000 војника и 3.500 коњаника. Највећа предност грчке војске била је у коњици, а посебно у 2.000 тесалских коњаника.[25] Сукоб је почео са коњичком битком. Иако је свуда губио Леонат се храбро борио. У тој бици је погинуо.[26]

Последице Уреди

Након грчке победе у коњичкој бици Леонатова фаланга повукла се на виши и тешко проходан терен. Коњица је ту била немоћна. Захваљујући доласку Леоната Антипатар је ослобођен опсаде. Изашао је из Ламије и спојио се са Леонатовом војском. Антипатар је одлучио да избегне битку, јер је био слабији у коњици. Повукао се преко неравна терена до Пенеја. Кад му је стигао Кратер са 12.000 војника Антипатар је имао укупно 40.000 војника на располагању и тада је победом у бици код Кранона 322. пре Христа окончао Ламијски рат. Погибијом Леоната Антипатру је уклоњен неугодан ривал.

ЛитератураУреди

РеференцеУреди

  1. Heckel стр. 147
  2. Heckel стр. 147
  3. Heckel стр. 147
  4. Диодор 16.94
  5. Диодор 17.37
  6. Аријан 3.5
  7. Аријан 4.12
  8. Аријан 4.12
  9. Heckel стр. 148
  10. Аријан 4.22
  11. Аријан 4.23
  12. Аријан 4.25
  13. Аријан 6.4
  14. Плутарх, Александар 63
  15. Плутарх, Александар 63
  16. Аријан 6.9-10
  17. Диодор 17.99
  18. Плутарх, Александар 63
  19. Аријан 6.18
  20. Плутарх, Еумен 3
  21. Плутарх, Еумен 3
  22. Плутарх, Еумен 3
  23. Диодор 18.14
  24. Диодор 18.15
  25. Диодор 18.15
  26. Диодор 18.15

Напомена:
Овај чланак може да се пренесе или преради само ако се означи да је пренешен или прерађен са Историјске енциклопедије и да је аутор Верлор.
Чланак је пребачен на [Српску енциклопедију]

Ad blocker interference detected!


Wikia is a free-to-use site that makes money from advertising. We have a modified experience for viewers using ad blockers

Wikia is not accessible if you’ve made further modifications. Remove the custom ad blocker rule(s) and the page will load as expected.